Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
23. 12. 2009.
Торањ чека дозволу
Сви радови на обновљеном Авалском ТВ торњу су завршени половином новембра и извођач радова га је предао инвеститору и кориснику - држави Србији и Јавном сервису РТС, али ће званично пуштање у рад „причекати“ долазак 2010. године.
Поред бројних неимарских иновација, посебно се издваја она која није грађевинска. Наиме, Авалски ТВ торањ 2 је први објекат, након јако много година, који ће прво имати употребну дозволу, па тек онда почети с радом. Наравно, да не треба ни подсећати, да велики број грађевинских објеката, од мостова, аутопутева, градских саобраћајница, до индустријских постројења и целих стамбених насеља, добијали су употребне дозволе с деценијским закашњењем, а још већи број - никада. Зато је хвале вредна иницијатива и будућа трајна пракса да ни један нови објекат не може бити стављен у употребу и на коришћење пре него што добије све потребне дозволе.
„Нови Авалски ТВ торањ је реплика оног старог, али није идентичан, мада је јако сличан, јер му се геометрија ни за длаку не разликује од претходног, међутим, овај нови је виши од старог за неки метар“, каже Горан Миловановић, технички директор ГП „Ратко Митровић-Дедиње“, извођач радова.
„Друга разлика је у томе што је испод платоа и испод косе рампе којом се долази до торња, изграђено неколико хиљада квадрата прословног и производног простора. Армирано-бетонски део торња је 136,65, а челични - 67,68 метара (велика разлика је у челичном делу - стари је био троугаона решетка, а сада је четвороугаона, стара је била тешка 25, а ова наша 80 тона). И нови торањ се ослања на три ноге, чији су темељи на дубини 8,8 метара, док су стари били плитки - на 1,80 метара, нови су и масивнији 6 x 7,6 метара (стари 4,2 x 4,6). У комплетан објекат уграђено је 4.000 кубика бетона и 150 тона челичне арматуре. У сам торањ само 1.500 кубика бетона марке 80 (била предвиђена слабија 60) и 100 тона арматуре. Кроз тело торња иду два лифта који се крећу брзином од три метра у секунди, степениште са 545 газишта и посебан простор кроз који пролазе каблови. Торањ има и две металне гондоле - у доњој је емисиона техника/сала, док горња има две етаже - у доњем је емисиона техника, док је у горњем панорамски ресторан за 40 људи. Изнад ресторана је „видиковац“ - тераса, на висини од 123 метара, са које се види „цела Србија“.
Први Авалски ТВ торањ пројектован је од 1959 -1960. године (архитекта Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, конструкција, академик Милан Крстић), а изведен од 1961. до 1964. године (ГП „Рад“-Београд). Био је висок 202,87 метара, пуштен је у рад 1965. године и трајао је 3,5 деценије - до 29. априла 1999. године, када је срушен током агресије НАТО пакта на Србију.
„Наново саграђени Авалски ТВ торањ, нови-стари симбол Београда по много чему је јединствен“, каже Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП који је урадио пројект и вршио надзор.
„Ни један торањ на свету нема за пресек равнострани троугао, а са 204,33 метара поново је највиша грађевина на Балкану. ЦИП-ови експерти су први, као пројектанти, изашли на терен, а последњи га, као надзорни орган, напустили. За реализацију новог Авалског ТВ торња требало је сачинити главни пројекат који се састојао од чак 14 различитих пројеката и више од 70 свезака. На реализацији пројекта учествовало тачно 58 инжењера различитих специјалности из ЦИП-а, али и професори са Грађевинског факултета у Београду“.
На изградњи новог Авалског ТВ торња, поред ЦИП-а и „Ратка Митровића-Дедиње“, учествовало је још седам фирми-подизвођача радова: МЕГА инжењеринг из Чачка, Заваривач из Врања и београдске фирме ПЕРИ, Електросрбија, Технотерм, ВМПС, Финал степ, Стедукс и Тргомонтажа.За поновну изградњу Авалског ТВ торња уложено је мање од 10 милиона евра.
Средства су обезбедили: Влада Србије и РТС највећи део, док је више од милион евра прикупљено добровољним прилозима-донацијама физичких и правних лица, грађана Београда, Србије и света.
Радош О. Драгутиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.