Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  За радиодифузну установу Војводине
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 11. 2008.

Извор: Грађански лист

За радиодифузну установу Војводине

Нови Сад - Потпредседница Извршног већа Војводине и покрајинска секретарка за информисање Ана Томанова-Маконова залаже се за промене Закона о радио-дифузији и информисању да би се "увео ред у рад медија и област информисања".
Она је за Грађански лист казала да државу треба децентрализовати чак и у области медија како би се проблематика на том пољу могла боље сагледати. Покрајинска секретарка сматра како је управо сад право време и прилика да се, после три-четири године од почетка примењивања медијских закона, каже шта је добро у њима, а шта треба мењати.

По вашој оцени, шта није добро у законима о медијима?

- Почећу од оног што је највидљивије, а то је приватизација локалних медија. То је веома значајно питање, нарочито за Војводину, где живи много етничких заједница. Закон о радио-дифузији налаже да медији морају бити приватизовани и тај процес је почео, али је очито направљена грешка јер, ево, пракса је показала да се при том није полазило од потреба локалних самоуправа и стечених права националних заједница, а то је право на информисање на матерњем језику. Дакле, кренуло се у приватизацију без правог мониторинга, јасног циља, тачних критеријума и осмишљеног рада агенције за приватизацију. Зато су настали велики проблеми и прекиди приватизације. Показало се да медији који су приватизовани, њих је, истина, јако мало, немају никакве гаранције да ће приватници, чак и уколико потпишу уговоре, што морају урадити пре него што добију дозволу за приватизацију, очувати информисање на језицима националних мањина.

Могу се чути и упозорења да се питање информисања на мањинским језицима користи само као изговор за заустављање приватизације локалних медија како би локалне политичке олигархије сачувале своје "мегафоне" које ће плаћати новцем грађана.

- И ја се залажем за наставак приватизације, али по одрживом моделу, који је прихватљив за све грађане. Због тога је покрајински секретаријат у сарадњи с Новосадском новинарском школом направио мониторинг у 45 општина у Војводини како бисмо сазнали шта локална самоуправа очекује од локалних медија и да бисмо видели који би био пожељан модел приватизације. Послали смо циркуларно писмо на 45 адреса и добили одговор од свих с печатом и потписом. Дошли смо до драгоцених података који осликавају реално стање на терену, укључујући и кадровску оспособљеност локаних медија. Од локалних самоуправа 89 одсто изјаснило се да би им највише одговарало да локални медији испуњавају функцију јавног сервиса. За те локалне самоуправе најприхватљивији је модел приватизације која ће довести до комбинованог власништва. Конкретно, по предложеном моделу, локални медији били би делом власништво локалне самоуправе, делом запослених у тим медијима, док би део био приватизован. Медији би на тај начин постали у великој мери слободни и независни, јер постоје чак три компоненте власништва. Тако нико не може утицати на уређивачку политику, јер један власник контролише другог. Сматрам да је тај модел приватизације одржив за све јер би власници водили рачуна о томе да се медији развијају, да се програмски садржаји квалитетно ураде и сачували би програм на језицима мањина. Дакле, тај модел приватизације није салонски измишљен у кабинету, него иза њега стоји реалан став војвођанских самоуправа и можемо га презентовати радној групи коју је организовало Министарство за културу, која ради на измени Закона о радио-дифузији, да би се поново покренуо процес приватизације.

Залажете се и за формирање покрајинске радиодифузне установе. Коју би функцију она имала?

- Републичка радиодифузна агенција треба да буде независно тело, али не до те мере да буде држава у држави, да ради нетранспарентно, да не поштује одлуке Уставног и Врховног суда Србије и да ником не мора полагати рачуне! Дакле, сматрам да РРА треба такође децентрализовати, јер је пракса показала да није баш најбоље урађено са РРА и да није добро водити све и одлучивати о свему с једног места. Покрајина нема потребе да се бави доделом фреквенција као националног добра. И има сијасет других ствари, да не набрајам све, које покрајинска радиодифузна установа не треба да ради. Али важан нам је мониторинг да пратимо како се програм на десет језика спроводи и да штитимо јавни интерес грађана Војводине. Треба да имамо своје представнике у програмском савету, да с ове територије у управни одбор бирамо људе који разумеју проблематику и живот који живи Војводина. Треба заједно да решавамо проблеме које досад нико није решавао попут проблема који су настали због порушене зграде и предајника у НАТО бомбардовању. Осим тога, чека нас и дигитализација, а треба успоставити и систем јавног сервиса. Како то да функционише? А РРА из Београда ни физички ни интелектуално не може покривати целу територију Србије. Зато је треба децентрализовати и треба да постоји радиодифузна установа, комисија или се може звати било како, и за Санџак, Београд и Војводину. Те установе би давале мишљење које ће морати да уважи РРА. Дакле, уколико статут Војводине буде потврђен у Скупштини Србије, покрајина би добила једну важну димензију и када је реч о јавном сервису Војводине.

Антрфиле : Покрајински јавни сервис На који начин се трајно може решити проблем финансирања покрајинског јавног сервиса?

- Једино законом где се тачно утврђују правила игре. Садашњи закон само једну реченицу има о томе да 70 одсто новца који се убере у Војводини остаје овде. То су средства грађана Војводине. Да би она остала овде, законом морају бити утврђена правила игре.

Е. Марјанов

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси