Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
27. 09. 2010.
„Земунске новине“ су вређале нас
Реаговање Милоја - Микија Јовановића самозваног „земунолога“ (!?) објављено у Данасу 17. септембра не сме да прође без одговора, јер оно представља један од учесталих покушаја затрпавања недавне историје, овог пута на једној од усијаних тачака друге половине деведесетих, у Земуну.
Мики Јовановић се направио да појма нема шта значи појам „Земунских новина“ и њиховог вокабулара, па замазује очи јавности и читалаца Данаса обавештавајући нас да су од 2008. године, од како је Он постао Заменик, пристојне, „без инсинуација и увреда на било чији рачун“, што заиста није спорно.
Али, Мики добро зна шта су и како писале „Земунске новине“ у периоду 1997 - 2000. када су постале појам за мржњу и увреде, када су грађане Земуна који су се супротставили безакоњу сваке врсте проглашавале за „усташки лоби“. Ништа боље нису биле ни у периоду 2004 - 2008. у време обнове старог режима, када се СРС вратила на власт у Земуну.
„Земунске новине“ и њихов вокабулар су постали појам једне врсте писања и уређивања новина који заслужује да буде уврштен у наставне програме студија новинарства, да се млади будући новинари уче чега треба да се чувају и у шта може да се извргне новинарство у служби једне идеологије и политичке партије. Очигледно да Мики није научио основне лекције о вредностима које би требало да владају у новинарству, иако се њиме бави већ читаве две године.
Да је мало претходно размислио, или се бар посаветовао са неким, реаговао би у случају помињања, на пример, „Земунске штангле“ која јесте пример безразложне употребе не само имена Земуна него и саме штангле коју је злоупотребио неки јуноша, а који се васпитавао на вокабулару промовисаном у „Земунским новинама“ крајем деведесетих година.У једном тренутку, после октобарских догађаја 2000. године, као одборнику ДОС, на конституисању нове општинске власти, било ми је уручено решење о постављању на функцију главног и одговорног уредника „Земунских новина“, а да ме претходно нико није питао да ли то желим.
Тада сам предложио да се „Земунске новине“ због историјске срамоте, због каљања професије, због увреда грађана Земуна, укину, а да се оснују нове земунске новине, са новим називом. Тај предлог власт ДОС није прихватила.Ја сам као издавач и уредник независног листа „Хроника“ наставио да радим свој посао, а решење о наименовању је после три месеца повучено.„Хронику“ сам издавао о свом трошку (уз делимичну помоћ донација), а новинари „Земунских новина“ су још шест месеци примали плату из буџета општине и у исто време у „Великој Србији“ наставили да примењују вокабулар из „Земунских новина“.
Све то Мики добро зна, и као читалац и некадашњи фан „Хронике“. Али, власт је власт и учешће у њој је слатко, а плата редовна и добра. Ето по чему се неки разликују од осталог дела света. И због тога не треба злоупотребљавати име старог и лепог града Земуна, толико заслужног у културној историји овог малог дела света. Нажалост, Земун је данас у светским размерама постао познат по злу, по убицама из Земунског клана, а и онима који се поносе тиме да буду „мимо остали свет“ па се име „Земунац“ и придев „земунски“ употребљавају у погрдном значењу.
Да ли је случајност што је то разбојничко гнездо у Шилеровој инсталирано у Земуну, у исто време кад је инсталиран и вокабулар „Земунских новина“?Наравно да није. Али, то је друга тема. Микијево реаговање у одбрану угледа свог радног места неће успети за затрпа историјске чињенице које се односе на каљање угледа града Земуна, новинарске професије и грађана Земуна, за које је један од симбола остао назив некадашњих „Земунских новина“.
Драган Стојковић
Аутор је издавач и уредник „Хронике за Земун“ 1999 - 2003.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.