Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
24. 11. 2010.
Политички интереси коче стратегију
По други пут одложено представљање Нацрта медијске стратегије
Београд - Представљање Нацрта амбициозно најављене медијске стратегије, по други пут је одложено, иако је коначан текст овог документа требало да буде завршен до краја године. Засад није познато када ће се нацрт овог документа уопште наћи на јавној расправи, као и када ће бити усвојена његова финална верзија.
Као разлог одлагања у Министарству културе наводе да се чекају финансијске анализе тржишта које су у току, као и да не желе у овом тренутку да „лицитирају“ са следећим датумом када би могао бити представљен овај документ.
Медијска удружења слажу се да овај посао не треба одрадити на брзину, већ да је неопходно написати стратегију која ће на квалитетан начин уредити сектор медија. Међутим, представници удружења изненађени су што је представљање документа одложено до даљњег, јер када су раније тражили одлагање јавне расправе одговор Министарства је био да „нема времена“.
Према њиховој оцени, нема назнака да ће се одустати од овог документа, али постоји страх да „главну реч“ воде политички интереси. Ипак, претпоставља се да ће се на нацрт медијске стратегије чекати још најмање два, три месеца.
Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћница министра културе задужена за медије, каже за Данас да је део стратегије већ написан, и то онај који се односи на обавезе Србије на европском путу у овој области. Према њеним речима, преостало је да се „убаци“ које је реално стање на тржишту, као и то шта мора да се уради како би се испуниле већ дефинисане обавезе.
- Након завршених округлих столова резимиран је материјал и уочили смо да нема толико садржаја, егзактних података и аргумената који би могли да нам помогну у изради стратегије. У фази смо прикупљања података о томе колико се средстава слива у медије и из којих све извора, како бисмо пронашли коначан модел повлачења државе из власништва медија. Прикупљање тих података ће мало потрајати, а највише проблема по том питању имамо са локалним самоуправама - истиче Вучковић-Лесендрић.
Она објашњава да се управо технички разрађује и начин на који ће бити омогућена транспарентност власништва медија, како би се видело како се може доћи до последњег нивоа власништва. Један од тренутних задатака је, како каже, и испитивање модела финансирања јавног сервиса, јер модел који је понуђен у медијској студији није довољно ефикасан.
- Разматрамо и могућност медијског фонда који је предложен, али у овом тренутку не располажемо са довољно података да бисмо знали како би тај фонд могао да функционише. У сваком случају, не би било у реду да изађемо са стратегијом која садржи општа места, јер желимо документ који је употребљив и практичан - напомиње наша саговорница.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић каже за наш лист да одлагање представљања стратегије говори о „подељеним интересима на политичкој и на медијској сцени“.
- Сматрам да се и овог пута најважније битке воде далеко од јавности и плашим се решења која ће на крају бити понуђена. Новинарска удружења, међутим, неће одустати од својих предлога - истиче Обрадовић.
Председник НУНС-а не искључује ни да је један од одлучујућих фактора по овом питању чињеница да је следећа година предизборна и да је „кључ у политичкој вољи, која тренутно не постоји“.
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије (УНС), каже да удружења нису задовољна одлагањима завршетка стратегије, али да не треба ништа радити на брзину, већ је да неопходна темељна расправа.
- Добијамо противречне сигнале из Министарства - час да је хитно направити стратегију, час да не може на брзину. Наш циљ је да ништа не може да иде мимо воље новинара. Сви видимо шансу у овој стратегији да се коначно регулише медијска сцена - наглашава Смајловићева.
Саша Мирковић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), истиче да је разочаран овим потезом Министарства, јер је у претходном периоду било „довољно времена да се уради посао у вези са стратегијом“.
- Присталица сам тога да је посао потребно урадити како треба и систематски како би стратегија била квалитетна. Мислим да се иза свега скрива нечија некомпетентност, лоша воља или недостатак политичког консензуса. Стратегија је потребна, али је иницијатор лакомислено ушао у све то - објашњава Мирковић.
Горан Караџић, заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), каже да је медијска студија као основ за стратегију имала доста пропуста и да га не чуди што се са тим послом касни. Он сматра да не треба журити са нечим што би могло да има негативне последице за медија и друштво.
Медијска стратегија, између осталог, предвиђа увођење регионалних јавних сервиса, решење за приватизацију и подршку медијима, као и трансформацију агенције Тањуг. Препоруке су урадили европски експерти, а досад је одржано неколико округлих столова у оквиру јавне расправе.
Антрфиле : Радојковић: Тестирање политичких последица
Професор Факултета политичких наука Мирољуб Радојковић каже за Данас да су досадашње јавне расправе о препорукама европских експерата служиле као „тестирање одређених политичких последица тих препорука“. Он сматра да се расправа водила на „чудан начин“ и да није јасно зашто новинари нису могли да извештавају о темама са тих расправа. Према његовим речима, велика је могућност да се израда стратегије остави „за неке друге, за после избора“.
Бојан Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.