Вести
18. 04. 2011.
Српски медији нису исти као у време Милошевића
Београд - Влада Србије је најавила да ће текст Медијске стратегије бити објављен у првој половини године, мада, искрено речено, није најбитније да ли ће документ бити представљен данас или сутра, већ шта ће бити његов садржај, каже Димитриос Кипреос, шеф Мисије ОЕБС у Србији у разговору за Данас.
Он објашњава да су Мисија ОЕБС у Србији и он лично, позвали Министарство културе и Владу Србије да укључе новинарска удружења у јавну расправу о тексту медијске стратегије.
- Добро је да јавна дебата обухвати што шири круг учесника. Због тога мислим да новинарска удружења, као и сами новинари, треба да се укључе у ту дискусију, као и да писци стратегије треба да узму у обзир сва мишљења изнета у том процесу, наглашава Кипреос.
- Шта мислите о медијској сцени у Србији данас? Како је она регулисана у поређењу са периодом пре 5. октобра 2000, с обзиром на то да преовлађује став да је сада горе него у време Милошевића?
- Ситуација се не може поредити са оном од пре десет и више година. Велики напредак је направљен у претходној деценији, мада, још увек постоје проблеми. Добра ствар је да су многи проблеми настали као последица осавремењивања и напретка, што не значи да су они лакши и једноставнији, као ни да за њих постоје брза решења.
- Новинарска удружења и новинари процењују да је највећи проблем за медије у Србији на локалном нивоу, где су економски притисци главна препрека слободном извештавању. Како решити овај проблем и оснажити локалне медије?
- Уколико локалне самоуправе имају средства у својим буџетима за ову намену, и могућност да издржавају општинске медије, морали би да поштују независност уређивачке политике. Морамо схватити реалност да је, са трендом глобализације, локалним медијима неопходна финансијска помоћ за опстанак на тржишту. Очигледно је да велики играчи преузимају примат у медијском простору. У таквој ситуацији веће проблеме имају локалне ТВ станице од радија, јер је телевизијска продукција значајно скупља.
- Новинарска удружења говоре о политичким, финансијским и институционалним притисцима којима су изложени медији који не извештавају по укусу оних који имају могућност да на њих утичу. Како се таква пракса може зауставити и како можемо да „раскинемо везу“ између политичара и медија?
- Провера кредибилности информације која се објављује је кључна. Тачност објављеног је најбоља заштита за медије и за новинаре. У читавом свету постоји раскол између различитих интереса с једне и новинарства са друге стране, што новинаре држи на сталном опрезу. Можда ће бити мало непријатно ако констатујем да на крају све пада на леђа новинара. Будући да је одговорност за објављено на њима, они морају и да гарантују за тачност и провереност информација. Неопходно је да новинари покажу отпорност на притисак и остану верни принципима професије, на првом месту принципу објављивања тачних чињеница, без обзира на све.
- Сведоци смо честих кршења одредби новинарског етичког кодекса у медијима. Шта треба учинити да би се медијска сцена упристојила?
- Новинари треба да поштују правила која су сами усвојили. Најбоља ситуација је када се сами медијски професионалци сложе око тога где су границе професионалног извештавања. Једном када се око тога постигне договор неопходно је и да га сви поштују.
- Са друге стране, честа је ситуација да се институције у предизборном периоду више окрећу медијима не би ли обезбедили њихову лојалност. Које је ваше мишљење о том проблему?
- Ту је важан законски оквир. Даћу вам пример - добар закон о финансирању политичких странака је веома битан за решавање таквих проблема и, како сам упознат, процес усвајања таквог закона је у току. То би било од велике важности за Србију, јер ће тај закон помоћи и политичким странкама и медијима да функционишу у транспарентнијем окружењу.
- У којој мери су медији у Европи и Србији заиста слободни?
- Медији у Србији се суочавају са истим проблемима као и било где у свету. Раде у окружењу које је погођено економском кризом, уз сталну потребу за даљим осавремењивањем и унапређивањем законског оквира. Лично сам оптимиста, јер видим ту динамику развоја медијске сцене у Србији, а такође видим и да су новинари овде спремни да се боре. Такав оптимизам заснивам и на примеру листа Данас који је међу стубовима такве оријентације.
Антрфиле : Напади на новинаре
- Како заштитити новинаре, јер видели смо шта се догодило Славку Ћурувији, Дади Вујасиновић и Милану Пантићу због начина на који су извештавали?
- Мисија ОЕБС константно прати дешавања на медијској сцени у Србији и интервенише када год постоји потреба. Моја данашња посета вашем листу је доказ тога, баш као и многе друге активности које предузимамо самостално или у сарадњи са партнерима из међународне заједнице. На крају, али не и најмање важно, дозволите ми да вас подсетим да је Мисија ОЕБС, у 2010. години, своју годишњу награду за Личност године доделила новинарки истраживачу којој је озбиљно прећено. Свакако и државни органи треба да наставе са напорима да се одржи атмосфера у друштву у којој ће се новинари осећати безбедно, каже Кипреос.
Александар Рокнић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.