Вести
23. 04. 2011.
Породице жртава из РТС траже проширење истраге
Телевизија бомбардована пре 12 година
У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије пре 12 година погинуло је 16 радника те медијске куће.
Њихове породице ни данас нису од српских власти добиле документа о том трагичном догађају, нити сазнале пуну истину о одговорнима за овај злочин. Зато најављују да ће се обратити и Уставном суду, а онда и суду у Стразбуру.
Једини који је одговарао је тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић и то зато што није извршио наређење да људе и технику премести на сигурно место. Он је 2002. осуђен на 10 година затвора.
- Тражимо да се оптужница прошири и оптуже сви кривци. Од 2006. смо Специјалном тужилаштву за организовани криминал поднели 16-17 затева. Први одговор добили смо у јануару 2011. године, а у њему се наводи да је Министарству одбране упућен захтев за прикупљање документације, али да на њега није одговорено – каже Жанка Стојановић, мајка погинулог радника Небојше Стојановића.
Редитељ Јанко Баљак, аутор документарног филма о овом трагичном догађају “2:06 - Анатомија бола” (2000) и пријатељ породица погинулих, каже да се ни после 12 година у расветљавању овог случаја ништа није померило “ни милиметар“ и да смо окружени “зидом ћутања“.
- Милановић је био само пион у тој игри са животима.И даље не знамо главне извршиоце. Постоји гомила конкретних доказа и држава, да жели, може да утврди истину. Овај случај се може посматрати у истом коду као и случај војника у Топчидеру, Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић...Када политичка елита и Србија буду спремни да сазнају истину, кад се први случај расветли, расветлиће се и остали - каже Баљак.
Бројни докази обједињени су у књизи Душана Јанића “Тишина у Абердаревој” (2006). Многи подаци и сведочења указују на то да је тадашњи државни и војни врх знао да ће зграда бити бомбардована, као и да Министарство одбране поседује транскрипте разговора пилота авиона НАТО са базом уочи тог напада. Али, породице погинулих од власти до данас нису добиле документ о бомбардовању зграде РТС-а.
- Зар је могуће да Министарство одбране нема ниједан документ о бомбардовању РТС-а? Где су та документа? Ако се крију, ко их крије и зашто? Ако су изгубљени, ко их је изгубио? – пита се Жанка Стојановић и истиче да породице “неће стати“ и да ће се обратити Уставном, али и суду у Стразбуру.
И Центар за евроатлантске студије подсетио да су породице радника РТС-а 2009. поднеле Тужилаштву за организовани криминал захтев за обнову и проширење поступка, али да је Тужилаштво децембра 2010. обаветило ЦЕАС да по том захтеву још не поступа. Као разлог наведено је то што Министарство одбране и Војно-безбедносна агенција још нису тужилаштву доставили сва документа која о овом случају имају, што је министар Драган Шутановац демантовао у фебруару 2011.
Као и сваке године, породице и пријатељи погинулих окупили су се 23. априла у 2.06 сати у Ташмајданском парку код споменика “Зашто?”.
Антрфиле : Дан сећања на убијене у медијима
У ноћи између 22. и 23. априла 1999, у 2.06 сати, у згради у Абердаревој, погинули су Јелица Мунитлак (27), Ксенија Банковић (27), Дарко Стоименовски (25), Небојша Стојановић (26), Драгорад Драгојевић (27), Драган Тасић (30), Александар Делетић (30), Славиша Стевановић (32), Синиша Медић (32), Иван Стукало (33), Дејан Марковић (40), Милан Јоксимовић (47), Бранислав Јовановић (50), Милован Јанковић (59), Томислав Митровић (61) и Слободан Јонтић (54).
Удружење новинара Србије (УНС) и Синдикат новинара Србије (СНС) затражиће подршку европских колега да се 23. април обележава као дан сећања на убијене у медијима који су бесправно проглашени војним циљем.
Тамара Митровић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.