Вести

18. 05. 2011.

Извор: Е-новине онлајн

О Земунском клану: Деманти и одговор

Медијска преписка: Агенција Бета против Зорана Јанића

Додела награде Зорану Јанићу за серијал „Кабинет доктора Коштунице“ објављен у е-новинама, био је повод да се огласи Новинска агенција Бета која је протест упутила Независном удружењу новинара Србије јер је ово удружење, заједно са америчком амбасадом – наградило сталног сарадника е-новина. Разумљиво, на писмо Бете реаговао је Зоран Јанић. Ову медијску преписку објављујемо у целини

ПИСМО АГЕНЦИЈЕ БЕТА НЕЗАВИСНОМ УДРУЖЕЊУ НОВИНАРА СРБИЈЕ:

Поштовани, у једном од радова, недавно награђеном за истраживачко новинарство, изнете су веома тешке и апсолутно неистините оптужбе на рачун Новинске агенције Бета због чега вам упућујемо најоштрији протест.

У питању су оптужбе у тексту Зорана Јанића, једног од овогодишњих добитника награде за истраживачко новинарство, да је Бета уочи убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, сарађивала, односно "објављивала саопштења" Земунског клана. Припадници тог клана су убили српског премијера, па је објављена квалификација још тежа.

Не знамо који су мотиви аутора Јанића за износење таквих оптужби, али знамо то да су апсолутно нетачне и, будући да су непроверене, злонамерне. Таква неистина, објављена у тексту који је добио угледну награду за изтраживачко новинарство наноси озбиљну штету угледу агенције Бета.

Први корак у истраживачком новинарству је проверавање чињеница, а то аутор није урадио. Да је проверио чињенице, не би могао да контруише оптужбу како су ..."поменута писма чланови клана (Симовић и Крсмановић) носили својеручно у агенцију Бета, чије их је уредништво потом објављивало без поговора"... и како би било неопходно" "судским путем истражити зашто су, и по чијем налогу, тзв. угледни медији, попут Бете, објављивали саопштења Земунског клана".

Да је награђени аутор приступио том првом кораку, и проверио чињенице које наводи, не би могао да објави неистину такве врсте. Да поновимо: Бета НИКАДА није објављивала саопштења Земунског клана.

Осим што је објављена неистинита оптужба, контекст у којем је она објављена сугерише да је таква оптужба потекла од адвоката Срђе Поповића, да је она део његове кривичне пријаве, као и да се ослања на истрагу током акције Сабља у којој је утврђена неистина. Све је то олака импровизација награђеног аутора. Адвокат Поповић у својој кривичној пријави ни споменуо није Бету нити неки други медиј.

Новинска агенција Бета је већ 17 година један од најпоузданијих и најугледнијих медија у југоисточној Европи. Репутацију објективног, поузданог и професионалног медија Бета и њени новинари градили су годинама, излажући се многобројним ризицима и на то смо поносни.

Спремни смо, уколико сте заинтересовани, да Вам пружимо и додатне информације у вези са овим случајем, ако сматрате да је то потребно.

Срдачно, Љубица Марковић, директор; Иван Цвејић, главни и одговорни уредник

ЗОРАН ЈАНИЋ: ОДГОВОР НА БЕТИН ДЕМАНТИ

У демантију уредништва Бете, у чијем потпису стоје имена Љубице Марковић, директора, и Ивана Цвејића, главног и одговорног уредника, оповргавају се неке тврдње изнете у награђеном серијалу е-новина “Кабинет доктора Коштунице”, чији сам ја аутор.

Уредништво Бете најоштрије протестује што сам у спорном тексту, како кажу, изнео неке “апсолутно нетачне, злонамерне оптужбе“ на рачун њихове агенције: „У питању су оптужбе... да је Бета, уочи убиства премијера Србије Зорана Дјиндјића, сарадјивала, односно ’објављивала саопштења’ Земунског клана... Да је (аутор) проверио чињенице, не би могао да конструише оптужбу како су ...’поменута писма (Љиљане Бухе) чланови клана носили својеручно у агенцију Бета... Да поновимо: Бета НИКАДА није објављивала саопштења Земунског клана.“

С тим у вези изјављујем следеће: агенција Бета јесте објављивала наводе из писама Љиљане Бухе, која јесу била саопштења Земунског клана, како је на суду доказано, и о томе постоје веродостојни и лако проверљиви докази, како у судским списима тако и у архивима Бете и других медија. Подсетићу ауторе демантија да је управо Бета у вести под насловом “Земунци ме терали да отрујем мужа“ од 30. новембра 2005. донела сведочење Љиљане Бухе, где се, између осталог, каже: Љиљана Буха је рекла да су је (...) оптужени, браћа Милош и Александар Симовић, довели испред просторија новинске агенције Бета и наредили јој да тамо достави писану изјаву у којој оптужује супруга: “Имаш пет минута времена, ако се будеш дуже задржала, ми улећемо горе”, рекла су јој њих двојица, изјавила је она.

То је, дакле, вест коју је објавила сама агенција Бета, а чињеница је, исто тако, да се поменута агенција годинама уназад хвалила ексклузивним информацијама које потичу од поверљивих извора управо из редова Земунског клана, па овом приликом подсећам ауторе демантија на следеће текстове:

У НИН-у бр. 2716 од 16. јануара 2003, у тексту под насловом “Шта све зна Љиљана Буха?” аутора Слободана Иконића, стоји следећа констатација: Вест није дошла из Тужилаштва већ из агенције Бета, која је до ње дошла својим каналима и јавности је предочила 10. јануара ове године. Љиљана Буха је, како сазнаје Бета, Тужилаштву саопштила да је она само ‘на папиру’ власник фирме ‘Дифенс’, али да фирмом управља њен супруг, кога је оптужила да настоји да је потпуно остави без имовине.

Глас јавности од 11. јануара 2003. преноси следећу Бетину агенцијску вест: Београд (Бета) - Љиљана Буха, супруга земунског бизнисмена Љубише Бухе, дала је исказ у Окружном тужилаштву у Београду у коме је рекла да мисли да је њен супруг организовао минирање фирме "Дифенс" у Земуну крајем прошле године, рекли су Бети добро обавештени извори.

И Вечерње новости од 30. новембра 2005, у ауторском тексту Д. П. Вељковића (“Шиптар наредио да отрујем мужа“) помињу главног уредника Бете у контексту саопштења Земунског клана:

Диктирали ми писмо Бети

- Спасојевић и Луковић Кум издиктирали су ми писмо и одвели ме да га предам главном уреднику агенције Бета - испричала је Буха.

На питање судије Нате Месаревић да ли је размишљала како ће то писмо да делује на њеног мужа, децу, фамилију, сведок је одговорила:

- Наравно да сам знала! Шта сам могла да урадим?

- Не постављајте ми питања, то радите тамо где су вас научили и где сте одлазили! - сасекла је судија Месаревић.

Дакле, једина исправка коју бих данас накнадно могао да унесем у спорни део текста јесте чињеница да су браћа Симовић чекала Љиљану Буху испред зграде Бете, и нису својеручно однели саопштење Земунског клана у редакцију, већ је то учинила Љиљана Буха. И Љубица Марковић, као директор и Драган Јањић, као уредник, у том тренутку несумњиво су знали да је Љиљана Буха имала статус лица у бекству за којим је расписана потерница, али се нису сетили да позову полицију и кажу ко је тај њихов поверљив извор, којем је познато где се налази жена за којом је полиција тада увелико трагала.

Подсећам ауторе демантија и јавност да уредништво Бете тиме потпада под удар члана 332 Кривичног законика, у којем се говори о “непријављивању кривичног дела и учиниоца” (запрећена казна је две године).

Оно чега би аутори демантија желели да се овом приликом јавно одрекну јесу не само неке неугодне чињенице које се тичу новинске агенције Бете у периоду 2001-2005, него и њихове властите прошлости, а што стоји у вези, као што се може претпоставити, у првом реду са догађајима уочи атентата на премијера Ђинђића, то јест медијске припреме јавности пред сам атентат. Јер писма Љиљане Бухе (“саопштења Земунског клана“) имала су за циљ да јавности представе Зорана Ђинђића и круг људи око њега као издајнике и криминалце, који не заслужују ништа друго него да буду убијени или стрпани у затвор.

Овде долазимо и до главне споне Земунског клана и новинске агенције Бета – до Љиљане Недељковић, некадашње уреднице Бете, а касније озлоглашене шефице Коштуничиног кабинета, која је јавно говорила како је Бета њена агенција и како морају да раде оно што им она каже.

Уосталом, зар аутори демантија мисле да је случајност то што је човек који је, при примопредаји власти 6. октобра, послужио као веза између председника Милошевића и Коштунице био новинар Бете, а да је исти новинар у контакт довео и новог председника са генералом Павковићем и шефом КОС-а?

За једну малу и респектабилну новинску агенцију која “репутацију објективног, поузданог и професионалног медија ...гради годинама“, то је свакако велики дипломатски успех, али оно што суд мора утврдити јесте једна крајње једноставна ствар: Зашто су Шиптар и Кум возили Љиљану Буху управо у Бету, а не, на пример, у Танјуг, Фонет или, недајбоже, Ројтерс?

Саопштење НУНС-овог жирија

Жири НУНС-ове награде за истраживачко новинарство није имао никаквог разлога да сумња у интегритет било ког учесника на конкурсу, нити да проверава сваку реченицу објављену у њиховим радовима. Поготово у ситуацији када те тврдње нигде до сада нису оспорене.

Жири НУНС-а је радио - као и раније - са претпоставком да су учесници новинари бона фиде.

Сматрамо да је, ако било ко има проблема са неким од награђених радова, потребно да то размотри са самим аутором.

Београд, 16. маја 2011. Преузето са: www.nuns.rs