Вести
19. 05. 2011.
Адвокат Атељевић упозорава новинаре
Адвокат Зоран Атељевић упозорио је новинаре и власнике медија да ће подизати грађанске тужбе за накнаду штете против оснивача медија, као и приватне кривичне тужбе против одговорних у медијима, ако наставе да пишу о његовом штићенику Милу Ђурашковићу, власнику „Нибенс групе”, који је осумњичен да је са седморицом сарадника оштетио крушевачко предузеће „ФАМ” за 32 милиона евра.
Позивајући се на члан 504 а Законика о кривичном поступку, адвокат, потписник писма упућеног медијима, навео је да учесници у поступку детаље из истражног поступка не могу одавати, а потом и упозорио новинаре да се „ови подаци могу објављивати само на основу писменог одобрења надлежног јавног тужиоца, односно истражног судије”.
Атељевић сматра да се у „медијској кампањи на најгрубљи начин износе неистине које штете части и угледу нашега клијента, а са друге стране се износе чињенице које представљају службену тајну све са позивом на ’изворе’ блиске полицији и истрази.
Да ли је писмо Ђурашковићевог адвоката својеврстан притисак на медије? Како да се медији понашају? Да ли, из страха од тужбе, да игноришу „случајеве” све док они не буду правоснажни?Саговорници „Политике” сагласни су да законске одредбе морају да се поштују, али и да писмо Ђурашковићевог адвоката може да се тумачи на неколико начина, па и као својеврстан притисак на новинаре.
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, казала је да поменуто писмо не сматра претњом, али и да оно не сме да обесхрабри новинаре у обављању посла.
– Упозорење на одредбе Кривичног законика и Закона о јавном информисању по себи не може да буде претња. С друге стране, мислим да ово писмо не треба да обесхрабри новинаре у обављању истраживачког посла и објављивању чињеница о овом случају које јавност има право да зна – каже Смајловићева.
Јелка Јовановић, потпредседница НУНС-а, каже да писмо Ђурашковићевог адвоката не може да се сматра притиском на суд ако се у обзир узму законска решења, међутим, додаје:
– Ова област је, ако тако могу да кажем, потпуно неуређена. Адвокат је у праву, ако се стриктно држимо закона, али, са друге стране, оно, ипак, може да се протумачи као притисак на новинаре. Ни полиција, ни тужилаштво, ни адвокати не поштују стриктно овај законски члан. Тужилаштво и полиција обично не поштују претпоставку невиности и пласирају информације када и како им одговара. Захтевати само од новинара да се придржавају закона, заиста, јесте једна врста притиска на новинаре – објашњава потпредседница НУНС-а.
Да област „медијског права” није потпуно регулисана и да ствари могу да се посматрају и „овако и онако” сматра и Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије. Он, као и претходни саговорници, сматра да се писмо адвоката власника „Нибенс групе” може посматрати као једна врста притиска на суд, али да је, ипак, све то „проблематично”.
– При свим државним органима постоје службе задужене за „пуштање” информација у јавност. Не видим да би пуштањем таквих информација, без обзира на то у којој је фази поступак, новинари направили прекршај– објашњава Ђорђевић.
Да информације добијене од портпарола званичних државних органа без проблема могу да се објављују, сматра и адвокат Влада Миљевић. На питање како новинари да иду у корак са конкуренцијом ако се одлуче да објављују само званичне информације са навођењем имена саговорника, Миљевић каже:
– Док се нешто правоснажно не оконча, боље је о томе не говорити као о коначној чињеници. Нормално је да јавност очекује да сазна и пре него што неки поступак буде правоснажно окончан, али приликом пласирања таквих информација треба бити веома пажљив – каже Миљевић.
Мирослава Дерикоњић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.