Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
28. 07. 2011.
Локални медији између приватизације и политичких утицаја
Телевизије окупљене око „Крагујевачке иницијативе” траже формирање регионалних јавних сервиса
Највише примедби на Нацрт медијске стратегије односи се на делове документа у којима се истиче да је неопходна приватизација свих медија, осим јавних радиодифузних сервиса Србије и Војводине – РТС-а и РТВ-а.
Седам националних савета националних мањина, буњевачке, мађарске, хрватске, бошњачке, албанске, украјинске и словачке, поднело је Министарству културе, информисања и информационог друштва, своје предлоге за измену стратегије, у којима им је једно заједничко: забринутост да ће приватизација озбиљно угрозити медије на мањинским језицима.
Главни и одговорни уредник Радија Србобран, који емитује програм на мађарском језику, Ивица Шмит оспорава изјаву Балинта Пастора из Савеза војвођанских Мађара, који тражи да национални савети остану оснивачи медија и тврди да су све приватизације медија у Војводини пропале.
- Ниједан приватизовани медиј није смањио свој програм, Радио Србобран га је чак и проширио за 50 одсто – каже Шмит.
За разлику од чланова наведених националних савета, Шмит се залаже за повлачење државе, што значи и локалне самоуправе, националних савета, из власништва у медијима. Као неке од аргумената наводи да поједини медији на језицима националних мањина, у садашњој ситуацији, добијају велика средства, док други не добијају готово ништа, при чему се расподела буџетског новца не врши по томе који је медиј квалитетнији и популарнији, већ политички подобнији.
Бројне неуспешне приватизације медија, масовна отпуштања новинара после приватизације, чињеница да су на чело бројних медијских кућа дошли неквалификовани људи, дају за право и аргументима друге стране – да не треба приватизовати медије.
Директорка и главна уредница Радио-телевизије Крагујевац Јованка Маровић, истиче да су готово све приватизације електронских медија поништене или пред поништавањем.
- Крагујевачке новине „Светлост”, које излазе од 1935. године, после приватизације су уништене, данас и не знам ко за њих пише. После приватизације угашена је и ТВ Краљево, која је била добра телевизија – каже Маровићева.
Локалне телевизије из Крагујевца, Ниша, Новог Пазара, Панчева и Суботице окупљене око „Крагујевачке иницијативе”, којом се предлаже формирање регионалних јавних сервиса затражиле су да овај модел власништва буде укључен у медијску стратегију. Регионални јавни сервиси финансирали би се кроз претплату, приходом од маркетинга, али и из буџета локалних самоуправа.
- У Европи постоји јавно, приватно и државно власништво, потпуно равноправно. У Словенији су чак и локалне самоуправе власници медија, Чешка је ушла у ЕУ са 85 одсто неприватизованих локалних медија – истиче Маровићева.
Оспоравање потребе приватизације медија, односно повлачења државе из власништва у медијима, Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука и један од аутора медијске стратегије, види као утицаје локалних политичких олигархија, а не као борбу за јавни интерес.
- Национални савети су нека врста парадржавне институције. Они се финансирају из буџета, бирају на начин на који се бирају одборници, посланици, они су нека врста политичких представника мањинских народа. А ми добро знамо да код мањинских народа нису сви представници тог народа гласачи или присталице ове или оне странке. Представници „Крагујевачке иницијативе”, с друге стране, су они медији којима апсолутно руководе политичке странке са локалног нивоа. И код мањинских народа, као и код већинског, постоји, дакле, потреба политичких кругова да имају медије под својим утицајем, што се коси са основним начелима демократског света – напомиње Вељановски.
- Медијска стратегија је, каже, предвидела неколико решења, која би требало да заштите локалне медије попут пројектног суфинансирања у трајању од четири године или обавезе државе и локалне самоуправе да их на различите начине подржавају и помажу, али не и да их имају у свом власништву. Што се тиче регионалних јавних сервиса, то је веома скуп модел за који наша држава нема средстава – истиче Вељановски.
Јелена Чалија
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.