Насловна  |  Конкурси  |  Остали конкурси  |  15. сабор политиколога - ГРАЂАНИ У ДОБА ДЕЗИНФОРМАЦИJА
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Остали конкурси

18. 07. 2021.

15. сабор политиколога - ГРАЂАНИ У ДОБА ДЕЗИНФОРМАЦИJА

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 25. i 26. septembra biće održan 15. sabor politikologa "Građani u doba dezinformacija". Zaintersovani za učešće mogu se prijaviti do 1. avgusta 2021. na адресу: politicke.nauke.srbije@gmail.com

15. Сабор политиколога одговара на растућу потребу да се обjасне политички и друштвени процеси у коjима доминираjу дезинформациjе и лажне вести. Чини се да jе дезинформисање постало jедан од главних метода владавине и стварања политичког утицаjа, те да jе данас више него икада потребно обратити пажњу на ове процесе, институциjе коjе обезбеђуjу одговорно информисање, као и на механизме за рано упозоравање на лажне вести и дезинформациjе.

У анализи ових феномена велику улогу има академска и стручна заjедница коjа истраживањима и jавном дебатом треба да допринесе да се дефинишу политике и стратегиjе борбе против дезинформисања и све веће манипулациjе чињеницама не само у пољу новинарства и медиjа, већ у читавом друштву. Научна заjедница има и одговорност да jасниjе комуницира са jавношћу чињенице и поуздане податке до коjих се долази ригорозним истраживањима. 

Позивамо стога научне раднике, наставнике, истраживаче, медиjске аналитичаре, новинаре и грађанске активисте да нам се придруже у покушаjу да обjаснимо:
• Коjе институциjе jе потребно оснажити или изградити за сузбиjање дезинформациjа;
• Како на дезинформациjе реагуjу политички актери – од политичких партиjа до политичких покрета – а како цивилно друштво и обични грађани;
• Шта jе будућност (дез)информационог хаоса у коме живимо.

* * *

Савремене технологиjе омогућиле су све већу употребу вести и информациjа коjе jе тешко проверити и коjе се брзо смењуjу. Дезинформисање као намерно пласирање лажних информациjа са намером да се утиче на нечиjе мишљење има видне последице на политичке, економске и социjалне процесе као што су избори, референдуми, миграциjе, тржиште радне снаге, загађење животне средине и климатске промене, вакцинисање, ЛГБТ мањине итд. Ово доводи до парадокса у коме више (дез)информациjа не значи више, већ мање слободе.

У последњих неколико децениjа поjављуjе се специфичан облик политичког режима (информационе аутократиjе) у коjима се као централни механизам владавине издваjа манипулисање информациjама у циљу одржања на власти. У одржавању таквих режима не учествуjу активно само политичари, већ и медиjи и новинари коjи све чешће крше етички кодекс, али и други друштвени актери коjи виде корист од опстанка таквог режима. Поред тога, држава преко буџета и проjектног финансирања медиjа финансира таблоидне медиjе коjи се истичу по прекршаjима етичког кодекса и свакодневном обjављивању лажних вести и дезинформациjа, чиме се отворено показуjе да држава финансира производњу лажних и манипулативних вести.

Како друштво и држава реагуjу на ове процесе? Фектчекинг организациjе, коjих има тек неколико у региону, раде одличан посао на проверавању обjављеног медиjског садржаjа, али резултати њиховог рада услед политичке контроле наjпопуларниjих медиjа у наjвећем броjу случаjева остаjу ван домета меjнстрим медиjа, односно не допиру до грађана. Нешто снажниjи утицаj имаjу грађанска удружења и друштвени покрети, али они допиру до ограниченог броjа грађана. 

Панели и округли столови коjи развиjаjу поjедине аспекте главне теме конференциjе:
• Контролна тела и демократиjа
• Контролна тела и медиjски систем
• Надгледање и процењивање репутациjе медиjских учесника
• Дезинформисање и миграциjе
• Дезинформисање и заштита животне средине
• Дезинформисање и привредни успеси
• Дезинформисање и пандемиjа
• Друштвени покрети као произвођачи алтернативних информациjа
• Улога академске заjеднице у доба дезинформациjа

Приjава треба да садржи: име и презиме, афилиjациjу, наслов излагања, сажетак излагања (до 200 речи) и 3-5 кључних речи.

Међународни организациони одбор:
проф. др Леjла Турчило, Универзитет у Сараjеву, Босна и Херцеговина
проф. др Игор Вобич, Универзитет у Љубљани, Словениjа
проф. др Jелена Клеут, Универзитет у Новом Саду, Србиjа
проф. др Agnieszka Stępińska, Adam Mickiewicz University, Познан, Пољска
проф. др. Мариjана Грбеша, Факултет политичких знаности у Загребу, Хрватска
проф. др Александра Крстић, ФПН у Београду, Србиjа

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси