Knjige članova
02. 03. 2026.
„Miris anđela“ – nova knjiga Živojina Rakočevića
Zbirka poezije „Miris anđela“, književnika, novinara i predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojina Rakočevića predstavlja pažljivo odabran spoj novih pesama i ranijih ostvarenja ovog pesnika i ujedno označava njegov povratak poeziji posle 15 godina.
Pesme u zbirci „Miris anđela“ nisu raspoređene hronološki. Izbor čine starije pesme, koje su pretrpele izvesne autorove korekcije, pa zajedno sa novim pesmama čine zaokruženu tematsko-motivsku celinu.
Pesnik i književni kritičar Žarko Milenović, priređivač ove zbirke poezije, ističe u pogovoru da nove pesme donose najvažnije poetičke osobenosti Rakočevića, najviše se oslanjajući na poetičke modele pronađene u knjizi „Glad“.
„Sastavljene od delića sećanja na bivše živote, ove pesme donose ličnu bol, gotovo uvek iskazanu kroz kolektivne propasti, kroz nestale svetove i mitologije prošlog, sadašnjeg i budućeg zavičaja, te je stoga izbeglištvo opsesivna tema ovih pesama“, navodi Milenković.
Zbirka pesama „Glad“ donosi ciklus pesama „Naša kuća“, ali sada u nešto izmenjenijem ruhu.
„Konkretne životne i porodične situacije, Rakočević neobičava i prenosi u polje mitološkog značenja. Majka nije obična majka, ona je mitološko biće – ne diše vazduh kad su deca tu, plaši se mrava, ali u naručju nosi splet zmija. Otac je biće u kome se ogleda svet, nežno i stameno biće, biće kamen, koje malo govori a uvek puno kaže“, pojašnjava Milenković.
Ciklus pesama „Mirisi”, navodi priređivač zbirke, posvećen je „mirisima” zla, nesreće i stradanja.
„’Mirisi’ nove kosovske patnje i trpljenja. Većina pesama ovog ciklusa, na samom početku ima objašnjenje, neku vrstu dokumentarističkog dodatka, koji pojašnjava realno istorijski kontekst pesme“, piše Milenković.
Kako ističe, nezaobilazna je pesma ‘Miris dece’ koja obrađuje temu zločina u Starom Gracku kod Lipljana.
„Ova pesma zločin posmatra intimistički, kroz sliku majke koja grli dve plastične vreće, u kojima su tela dvojice njenih požnjevenih sinova, poslednji put osećajući njihov miris“, navodi.
U poetičkom smislu, ističe Milenković, poeziju Rakočevića određuje antinomičnost.
„Gotovo sve je u ovoj poeziji smrt i njena negacija, odnosno život, te njihova večita borba. I kada piše o ljubavi, o kamenu, o porodici, istoriji, ovaj pesnik uvek u pozadini ima na umu ove dve velike književne teme, život i smrt, odnosno njihove pandane, tame i svetla, u najrazličitijim preplitanjima i začuđujućim konstrukcijama“, zaključuje Milenković.
Književna kritičarka Vesna Trijić u osvrtu na zbirku poezije „Miris anđela“ ističe da knjiga nije sasvim nova, ali da predstavlja novu lirsku celinu.
„U njoj se na izbor iz prethodnih Rakočevićevih zbirki nadovezuju naslovi koji su nastajali tokom poslednjih desetak, petnaest godina. Stare pesme izmenjene su tako da se tematsko-motivski izrazitije povezuju sa mlađima, zadobijajući drugačije semantičke nijanse, poput čestica iz kojih je novu energiju izmamila promena okruženja“, navodi Trijić.
Stoga ova knjiga, dodaje ona, ne donosi samo dijahronijski presek Rakočevićevog nevelikog opusa, već i portret samog autora – kao pesnika, ali i društveno-politički šire angažovanog pojedinca.
„U njoj su potvrđene već poznate osobenosti njegovog stvaralaštva, od tematskih preokupacija, do umetničkih postupaka koji zajme od korifeja našeg posleratnog pesništva – Branka Miljkovića, Vaska Popu i Ivana V. Lalića. Istovremeno, on je izrazitije obeležen kao hroničar stradanja srpskog naroda – od Krajine do Kosova i Metohije“.
U središtu ovog lirskog iskustva, ističe kritičarka, nalazi se sada figura majke, simbolički umnožena.
„Ona je majka samog lirskog junaka, ali i Ljubica Živić, čiji su sinovi među žeteocima pobijenim kod Starog Gracka u leto 1999. godine, mati Fevronija koja je dugo bila igumanija Pećke Patrijaršije i Presveta Bogorodica čiji je obraz sačuvan na čudotvornoj ikoni iz istog manastira“.
Podrazumeva se, dodaje Trijić, da bi takva poezija „trebalo da bude čitana onako kako su guslare slušali naši stari, kao izraz istine o istorijskim događajima oblikovane u duši naroda, čija je uloga usled kolektivne traume jednim delom i kompenzativna“.
„U današnjim okolnostima, međutim, koje su zadate dubokom patologijom društva, takav angažman biće cenjen u onoj meri u kojoj to bude dopustila njegova politička zloupotreba“, zaključuje književna kritičarka Vesna Trijić.
Knjigu izabranih i novih pesama „Miris anđela” objavila je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva u ediciji „Povelja”.
Živojin Rakočević je pre ove, objavio pet knjiga pesama: „Bogu dušu“ (1994), „Žitije kamena“ (1995), „Čekajući metastazu“ (1996), „Povratak u katakombe“ (1998) i „Glad“ (2010), knjigu intervjua: „Umetnost života“ (2014), monografiju: „Pronađeno pozorište: Srpska drama Narodnog pozorišta Priština“ (2011) i publikaciju: „Nagrađeni zločin“ (2015).
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.