DNKiM
18. 10. 2023.
Tri reportaže autora sa KiM nagrađene na 28. Interferu – priče o zavičaju i povratku, simbolima upornosti i snage
Dopisnik Radio Beograda 1 Ivan Miljković, glavna i odgovorna urednica „Jedinstva“ Rada Komazec i Aleksandar Miladinović i Nemanja Joksimović iz Link produkcije, nagrađeni su autori sa Kosova i Metohije na 28. Internacionalnom festivalu reportaže i medija – Interfer „Zlatna NIKA“.
„Narod ispašta, a politika vlada“ – kosmetska priča povratnika iz sela Siga
Dopisniku Radio Beograda 1 sa Kosova i Metohije i uredniku portala Riznica Ivanu Miljkoviću uručena je druga nagrada za radio reportažu „Narod ispašta, a politika vlada“ koju autor, u razgovoru za UNS, opisuje kao tipičnu kosmetsku priču koju je ispričalo troje povratnika iz sela Siga kod Peći.
„To su ljudi različitih sudbina, karaktera, godina. Spaja ih jaka želja da ostanu na svome. ‘Što su oni nama više palili ognjišta, minirali crkvu i rušili grobove to je veća Božja blagodat bila na nas'“, citira nam autor reči jednog od junaka, sa namerom da nam približu priču.
Ističe da je ovom rečenicom sve rečeno i da je priča iz Sige ista u koji god deo Kosova i Metohije da je prenesete, a da ovu reportažu autentičnom čini to što je ispričana u jednom od najtežih trenutaka.
„Kada to kažem, pitam se da li se za sve ove godine života na KiM može navesti trenutak koji nije bio težak, kada su pristisci na sve Srbe južno i severno od Ibra, pa i one koji žive s one strane amdinistrativne linije, najteži? Drago mi je da sam uspeo da prenesem emociju onih koji su najuporniji, najviše vezani za zavičaj, koji nisu otuđili ništa - iako žive teško, ne nameravaju svoju imovinu da prodaju Albancima“, objašnjava nagrađeni autor.
Miljković kaže da „dok razvoj civilizacije neumitno teče u tamnom vilajetu Evrope jedna je zajednica stigmatizovana i zatiru se tragovi njenog postojanja“.
„U takvim uslovima narod trpi a politika vlada. Ali na sreću ovde nije naš kraj, jer Kosovo je neispričana priča, naše ishodište i polazna tačka. Nadam se tačka gde ćemo se kao narod vratiti sebi“, ističe on.
Nagradu vidi kao merilo rada i naglašava da je podrška koja dolazi od kolega u ovom poslu posebno važna, kako kaže, posebno misli na sve kolege koje su u vreme barikada i sukoba izveštavali sa severa KiM.
„Zato bih iskoristio priliku i pozdravio ih sve. Oni najbolje razumeju osećaj koji nas je pratio u tim danima. Kada napetosti o kojima smo izveštavali za trenutak utihnu, kamere se isključe, oprema spakuje, stavi tačka na poslednji iskucani red, a mi ostanemo sami u tišini sa svojim mislima - izgovorenim i neizgovorenim u etar. U tim trenucima, podeljena briga, strepnja i nedoumice se pamte i samo ih mi možemo najbolje razumeti. Zato se posebno zahvaljujem Andriji Igiću, Zoranu Šaponjiću, Anelu Grboviću, Vladi Miliću, Dragani Zečević. Oni će razumeti zašto mi je bilo jako važno da ovo kažem“, zaključuje Miljković.
„Kad šume i njive imaju nacionalnost“ - zavičaj je ishodište i mesto povratka
U selekciji novinskih reportaža, priča „Kad šume i njive imaju nacionalnost“ glavne i odgovorne urednice „Jedinstva“ Rade Komazec zauzela je drugo mesto. Za nju autorka kaže da se proteže od Dalmacije do Kosova i Metohije, kao i njen život, a temu bi nazvala društveno - političkom, pošto se na teritoriji bivše SFRJ ništa ne dešava bez upliva politike.
„U središtu reportaže jeste imovina ljudi koji su proterani i izbegli iz zavičaja iz Republike Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine do Kosova i Metohije, kao i odnos politike, odnosno vlasti i institucija prema njihovoj dedovini. Potkrepljena brojnim primerima oduzimanja imovine, u reportaži sami akteri iznose svoje slučajeve i način kako im država, donoseći različite propise i zakone, oduzima imovinu“, ističe Komazec.
U ovoj reportaži povratnici iznose svoju priču, o onome što ih je dočekalo povratkom u zavičaj na pradedovska imanja. Po rečima žirija - hrabrost je umočiti novinarsko pero u ovu kompleksnu i tešku problematiku obrađenu na argumentovan i životan način.
„Ceo region je zaokupljen politikom, a ‘najdeblji kraj’ iz toga izvlače obični, nedužni ljudi. Ti ljudi su izgubili veru u institucije i osećaju se bespomoćno. Dirnula me je zebnja, strah pa čak i poneka suza prognanika dok navode načine kako im se oduzimaju šume i njive i upisuju kao državna svojina ili se prepisuje na komšiju u zavisnosti od njegove nacionalnosti. Oni ne znaju kome i gde da se obrate i svi uporno tvrde da im se to dešava samo zato što pripadaju drugom narodu u odnosu na većinski narod na prostoru gde se nalazi njihov zavičaj i imovina“, objašnjava Komazec.
Komazec ističe da je teško preneti njihovu emociju i ljubav prema zavičaju i imovini koju su im sticali preci jer je ne posmatraju u materijalnom smislu. Kako kaže, mnogo joj je važnije da bude društvene reakcije i u krajnjem ishodu da se ispravi nepravda prema ljudima o kojima piše.
„Kroz ovu reportažu se čuje glas diskriminisanih i to je ono što je čini posebnom. Koliko čovek u Metohiji voli svoju plodnu i blagorodnu zemlju , isto toliko ako ne i više, onaj u Dalmaciji voli svoj krš, kamen i vrleti. Zavičaj je ishodište i mesto povratka“, zaključuje novinarka Rada Komazec.
“Slavuj iz zatočene bašte” – simbol upornosti i snage
Ovogodišnja specijalna nagrada žirija Interfer-a za priču “Slavuj iz zatočene bašte” pripala je autorima Aleksandru Miladinoviću i Nemanji Joksimoviću iz Link produkcije.
U razgovoru za UNS nisu krili ponos zbog činjenice da su uspeli da pronađu način da priču o devojčici iz Orahovca, čiji je glas postao simbol upornosti i snage, približe publici gde god ona bila.
„ Priča koju smo doneli iz Orahovca govori o Pavlini koja neumorno dokazuje da se snagom talenta i volje mogu rušiti najteže barijere, čak i one nametnute sudbinom. Ona svojim pevanjem uspeva da prelazi granice bodljikave ograde“, kaže jedan od autora nagrađene reportaže Aleksandar Miladinović.
Ističe da je motiv za nastajanje reportaže proizašao iz želje da se prikaže inspirativna priča o snazi ljudskog duha, talenta i istrajnosti, što vidi kao ohrabrenje drugoj deci da prate svoje snove bez obzira na prepreke.
„Ova priča nije samo priča o Pavlini. To je priča o svakom detetu na Kosovu. Njene pesme ispunjene su ljubavlju prema domovini i putuju širom regiona, čak do Rusije, prenoseći poruku mira i nade. Pavlinina muzika nije samo melodija, to je most koji povezuje različite kulture i tradicije. Autentičnost ovom filmu daje sama Pavlina koja inspiriše mnoge, koja je prepuna pozitivne energije i sa lakoćom je prenosi na sve oko sebe“, napominje Miladinović.
Nemanja Joksimović kaže da su akteri reportaže Pavlina Radovanović i Gavrilo Kujundžić svojom muzikom postali heroji našeg vremena i oni koji prkose tragediji koju srpski narod preživljava na Kosovu i Metohiji.
„Oni podstiču prkos i istrajnost i svojim dobrotvornim nastupima nastavljaju posao nekada slavnih srpskih zadužbinara. Ta naša Metohija iznedrila je brojne bisere, osobe koje su obeležili svoje vreme. Iza Pavline je više od stotinu koncerata u cilju freskopisanja crkve u Orahovcu. Gavrilo Kujundžić je autor čije su pesme neizbežne svuda gde se pominje Kosovo i Metohija, pesme za koje mnogi misle da su nam zaostavština od naroda“, približava nam Joksimović.
Joksimović ističe da su to sve činjenice koje televizijskim stvaraocima nude da ovako jednostavne, a vrsne profesionalce pokušaju da prestave široj publici.
„Žiri je, predpostavljam, u ovoj priči prepoznao emociju koju iskrenom pričom, dajući u potpunosti sebe pred publikom, Pavlina i Gavrilo osvajaju srca ljudi širom Srbije, regiona, pa čak i među Rusima u Rusiji gde su više puta nastupali“, zaključuje Joksimović.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.