Putovanje kroz istoriju srpske štampe
22. 04. 2025.
Alkoholizam u srpskoj i jugoslovenskoj štampi prve polovine 20. veka - od izveštavanja o posledicama, do edukacije
Šta mislite, koja je pošast iz špila karata bolesti zavisnosti bila najodgovornija za rast kriminala, nasilja i društvene marginalizacije? Ako čitate štampu prve polovine 20. veka odgovor je jasan - alkoholizam.
Mediji su odigrali značajnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja, od povezivanja alkoholizma sa kriminalom do pokušaja njegovog suzbijanja kroz edukaciju. Da li je štampa zaista bila oružje u borbi protiv ove bolesti? Kako su se pristupi ovoj temi menjali kroz različite istorijske periode?
Srpska štampa početkom 20. veka, za vreme Kraljevine Srbije, posmatrala je problem alkoholizma ne samo kao pojedinačnu slabost, već kao ozbiljan društveni problem sa negativnim posledicama po zdravlje zajednice.
Mediji su služili kao snažno sredstvo informisanja i edukacije, ali i kao aktivni instrument u borbi protiv ove bolesti.
List "Policijski glasnik'' značajno se isticao u istraživanju teme alkoholizma, i to kroz sponu alokoholizma sa kriminalom, predstavljajući ga kao jedan od glavnih uzroka zločina. Oni su odgovore na svoja pitanja uspostavljali uz pomoć analiza naučnika i lekara.
Njihov najbitniji zaključak za kriminalistički aspekt je odsustvo psihičke radnje usled prebrze fizičke reakcije osobe pod dejstvom alkohola.
Međutim, kako su pisali, alkohol ne može biti uzrok svih vrsta zločina: "Zločini dela iz koristoljublja, kao što su: krađa, utaja, prevara, pretpostavljaju motiv izvesne materijalne koristi, a za njihovo izvršenje potrebna je potpuna prisebnost i izvesno razmišljanje o načinu izvršenja, a kod dela, za koja je potreban neki nasilnički akt, kao kod telesnih povreda, ubistava itd. ne samo da nije potreban ni jedan od malo čas pomenutih momenata, već na protiv ta se dela po pravilu vrše bez razmišljanja, a motiv im je reakcija na izvesno nadraženje'', pisao je u januaru 1900. godine "Policijski glasnik'' u 4. broju.
Da bi i satistički potvrdili vezu alkohola i kriminala u svom šestom izdanju, 13. februara 1900. godine, uporedili su broj krivičnih dela učinjenih na dane kada se alkohol konzumira manje i one kada se koristi više. U to vreme dani za opijanje bili su dan kada se dobija zarada i onaj sledeći.
Radnički svet je svoju zaradu dobijao uglavnom subotom uveče a često, kako se može saznati iz štampe, nisu mogli ni da sačekaju nedelju za čašicu.
Istraživanje doktora Koblinskog pokazalo je da se zaista najveći broj telesnih povreda i ubistava dešavalo ovih dana, sa nedeljom na prvom mestu. Međutim, na lestvici je i ponedeljak bio na visokom mestu, što je ukazalo na ono što danas zovemo mamurluk, pored pripitosti koja ostaje i sledeći dan, čovek je dodatno tog dana razdražljiv i neraspoložen.
Nakon detaljne analize alkoholizma štampa je počela da istražuje i načine suzbijanja ove bolesti.
"Policijski glasnik'' je predstavio predlog mera za regulisanje konzumacije alkohola: suzbijanje reči alkohol i njegove upotrebe sa lica zemlje kroz vaspitanje, osnivanje društva protiv upotrebe alkohola, visoko oporezivanje jakog alkohola poput rakije i vina a manji porez za pivo, ograničavanje radnog vremena radnji sa alkoholom i osnivanje azila za alkoholičare i njihovo lečenje.
Zaključci novinara bili su bazirani na analizama stručnjaka- medicinskih eksperata i sociologa.
Profesor dr August Forel upozoravao je da alkohol deluje na mozak i u najmanjim dozama, narušavajući sposobnost govora, ravnoteže i rasuđivanja.
Novinari kao sedma sila zajedno za stručnjcima u ovoj oblasti uspeli su da zajedno uspostave početak borbe protiv alkoholizma u Kraljevini Srbiji.
Prvi srpski neuropsihijatar dr Jovan Danić, dr Miloš Đ. Popović i dr M. Miljković osnovali su ,,Društvo za suzbijanje alkoholnih pića''1901. Godine.
Pokret je naišao na odobravanje od strane dr Forela i organizacije ,,Dobrih hramovnika'' ili ,,Gud-templerski red'' (eng. Order of Good Templars), koja je nastala 1851. godine sa glavnim ciljem promovisanja štetnosti alkohola i potpune apstinencije od alkohola.
Zahvaljujući njihovoj materijalnoj pomoći štampan je niz prevedenih knjiga i brošura, ali i originalnih srpskih knjiga poput "Alkoholizam i ludilo'' od dr Jovana Danića i ,,O alkoholizmu u Srbiji'' od dr Miloša Đ. Popovića.
Pokrenuta su i dva časopisa posvećena borbi protiv alkoholizma: "Trezvenost'' 1908. pod uredništvom dr Jovana Danića i "Saveznik'' 1910. pod uredništvom dr Miloša Đ. Popovića.
Časopisi su se sastojali od kratkih, poučno propagandnih, pozorišnih komada, koji su se i izvodili među đacima i studentima. Ove predstave služile su kao sredstvo brzog širenja svesti o trezvenosti što je doprinelo uključivanju uglednih ličnosti u pokret.
Izveštaji iz novina dodatno su potvrđivali ovaj pravac, primenjujući pristup koji je u isto vreme bio informativan i korektivan.
U ratno doba dominanta štampe bila je nacionalna odbrana, te se prostor za kritičke analize društvenih problema, poput alkoholizma, znatno smanjio.
Postojali su ratni dnevnici koji su beležili teškoće svakodnevnog života, ukazujući na povećanje konzumacije alkohola kao odgovor na nemir i opterećenost stanovništva.
Podaci objavljeni u "Službenom vojnom listu'' ,u aprilu 1917. Godine, ukazuju da su, usled stroge vojne discipline i primene čvrstih propisa, nivoi konzumacije alkohola među vojnicima bili niže.
U istom izdanju, iz aprila 1917. godine, "Službeni vojni list'' je pisao o propisima i pravilima za konzumaciju alkohola u celom svetu: "Austrija je izdala naredbu protiv pečenja rakije i stvarno vojnicima ograničila potrošnju alkohola. Danska je zabranila pečenje rakije od žita i krompira. U Italiji broj alkoholnih prodavnica ograničen je zakonom.''
Po završetku rata i uspostavljanju Kraljevine Srba, Hrvata i Sovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija), štampa je ponovo preuzela svoju ulogu ključnog faktora u oblikovanju javnog mnjenja o problemu alkoholizma i borbi za njegovo suzbijanje.
Integracijom iskustava i praksi iz različitih delova novoosnovane države, gde su ranije razvijani pristupi regulisanju konzumacije alkohola, oni su dobili novu, univerzalnu dimenziju.
O ovome pisao je "Prosvetni glasnik'', u svom prvom izdanju jula 1920. godine, navodeći primer u kome je Društvo apstinenata u Zagrebu uspelo da inicira da se svakog 8. maja u svim srednjim, stručnim i sličnim školama održavaju predavanja o štetnim posledicama alkohola, što je onda doprinelo tome da Ministarstvo narodnog zdravlja zajedno sa Ministarstvom prosvete, prepoznajući značaj preventivnih mera, ovaj način regulisanja alkoholizma primeni na celokupnu državu.
Time je osigurana ujednačena edukacija mladih o opasnostima prekomerne konzumacije alkoholnih pića. Pitanje alkoholizma postajalo je sve rasprostranjenije među građanima ali i među medijima tog vremena.
Listovi poput ,,Zastave'', "Vremena'' i "Nove Evrope'' pružali su čitaocima sliku o štetnosti alkoholizma kroz naučne radove, realne životne primere i kroz novinarsku analizu teme.
Specijalizovani mediji su se izdvajali svojim preciznijim pristupom, pa je tako pedagoško književni list "Učitelj'' posebno naglašavao važnost prevencije alkoholizma i informisanja o njemu u školama.
I prvi jugoslovenski feministčki časopis "Ženski pokret'', kroz analizu problema alkohola u kontekstu rodnih odnosa doprinosio je dubljem razumevanju ove pojave.
Transformacija u medijskom pristupu oslikava značajne razlike između perioda Kraljevine Srbije i perioda Kraljevine Jugoslavije. Dok je u prvom periodu naglasak bio na osnovnim zdravstvenim i moralnim aspektima alkoholizma, nova slika integrisala je institucionalne mere, sistematsku edukaciju i specijalizovane analize, čime se formirao sveobuhvatan i dinamičan odgovor na izazove koje je alkoholizam postavljao u savremenom društvu.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Prelomni događaji 20. veka kroz beogradsku štampu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.