Sindikalne teme

13. 06. 2023.

Autor: S. Dimitrijević, A. Ničić Izvor: UNS

Samo četiri medija u Srbiji imaju kolektivni ugovor

U Srbiji (Kraljevina SHS) je 1922. godine donet Zakon o zaštiti radnika. Ovim zakonom je bilo propisano osmočasovno radno vreme koje se moglo produžiti samo naročitim odobrenjem inspekcije rada. Sto godina kasnije, mediji u Srbiji kao da su se vratili na početak borbe za radna prava.

Kolektivni ugovor, koji bi trebalo da bude garancija ostvarivanja prava zaposlenih, koja su iznad minimalnih garantovanih Zakonom o radu, imaju samo četiri medija - Radio televizija Srbije, Radio televizija Vojvodine, Radio televiziji Kragujevac i Mađar so.

 

U ovim medijima zaposleni, odnosno sindikati, izborili su se da prekovremeni i smenski rad budu dodatno plaćeni. Kolektivnim ugovorima propisan je broj dana odmora, plaćeno usavršavanje zaposlenih, a regulisano je i pravo na slobodne dane. U RTS-u i RTV-u su se izborili da bolovanje za zaposlene bude plaćeno 80, umesto 65 odsto, koliko je propisano Zakonom o radu. 

Predsednica sindikata Nezavisnost u Mađar sou Eržebet Tot Batori kaže za sajt UNS-a da im je za usaglašavnje kolektivnog ugovora bilo potrebno više od decenije.

„Jednostavnije je da pregovaramo kada imamo dokument na stolu. U bilo kojoj situaciji možemo da ga otvorimo i nađemo problem i rešenje koga možda nema u Zakonu o radu “, rekla je Eržebet Tot Batori, dodajući da su najviše prava izborili poslednjim ugovorom – povećanje od 14 odsto na osnovicu zarade i povećanje sredstava za topli obrok sa sedam na deset hiljada dinara bruto.

Dodatno plaćanje prekovremenog, ali i smenskog rada predsednica Strukovnog sindikata RTS-a Ana Đurković ističe kao najveći uspeh kolektivnog ugovora javnog servisa.

 

„Uspeh su i odredbe koje se odnose na jubilarne nagrade, kao i 'kovid - novac ' koji su zaposleni u RTS-u dobijali za rad pod rizikom. Kao što znate, bilo je kolega koje su ulazile u crvene zone u toku pandemije. Tu je i mogućnost edukacije zaposlenih. Ovo su sve stvari koje nisu propisane zakonom, a ima ih u kolektivnom ugovoru RTS-a“, kaže Đurković.

U RTV-u, kako ističe predsednik sindikata „Nezavisnost“ i novinar RTV-a Darko Šper , postoji mogućnost plaćenog i neplaćenog odsustva.

„Imamo i plaćena odsustva zbog rođenja deteta, zbog svadbe, sahrane, selidbe i da ne nabrajam.  U međuvremenu smo uveli, ako neko želi da se dokvalifikuje, da studira, poslodavac mu daje slobodne dane, i za pripremu i polaganje ispita“, ističe Šper.

Posebne naknade za prekovremeni i rad po smenama

Šper kaže da su za prekovremeni i rad po smenama uveli posebne naknade.

„Zaposleni u RTV-u koji rade u smenama imaju 26 odsto veću platu od onih koji nemaju smenski rad. Imamo i naknade koje se odnose na rad nedeljom, noću, praznikom, kao i za prekovremeni rad“, nastavlja Šper.

Iz medijske kuće „Mađar So“ su, kako kaže Eržebet Tot Batori, u kolektivni ugovor uneli odredbu da žene sa troje ili više dece imaju skraćeno radno vreme, kao i odredbu o fleksibilnom radnom vremenu za medijske radnike.

„Novinari imaju obavezu da se svaki da pojave u redakciji, a četiri sata mogu provesti van prostorije redakcije - da odu na konferenciju za novinare, prate vesti. Dogovarili smo se da lektori korektori i zaposleni na prelomu rade šest i po sati.“

Predsednica sindikata „Nezavisnost“ u RTV Kragujevac Dragana Stevanović takođe se zalaže za fleksibilno radno vreme i smatra da bi upisivanje kada neko dolazi na posao ili odlazi bio vid kontrolisanja kakvom ne mogu da podlegnu medijski radnici.

„Bilo je pokušaja da se sprovede upisivanje kada se dolazi na posao, a kada odlazi, kao da smo fabrika koja ima kapiju. Medijski radnici kada je potrebno rade šest, kada je potrebno rade i petnaest sati.“

U RTV Kragujevac imaju problrm sa prekovremenim radom i korišćenjem odmora i slobodnih dana, jer posao koji je pre privatizacije radilo 67 zaposlenih, sada obavlja njih 29.

Kolektivni ugovor pruža zaštitu i od mobinga

RTS u svom kolektivnom ugovoru ima poseban odeljak posvećen mobingu.

Ana Đurković kaže da zaposleni u RTS-u u slučaju mobinga imaju pravo na razgovor sa psihologom, službom za socijalnu zaštitu, kao i sa pravnim timom sindikata.

„Bilo je žalbi za mobing, a neki od zaposlenih su se odlučili da zaštitu traže na sudu. Oni imaju pravo na sindikalnu zaštitu. Imamo pravne savetnike, a tada razgovaramo i sa poslodavcem. Ukazujemo mu na to da član sindikata smatra da su mu povređena prava i da je zlostavljan. U skladu sa tim kako poslodavac reaguje, savetujemo zaposlenom da li da se pređe u neki ozbiljniji korak“, rekla je Đurković.

Dodaje da zaposleni koji smatraju da trpe mobing nekad odlaze u druge organizacione delove RTS-a ili se postiogne kompromis, mada nekad je teško pomiriti suprotstavljene strane.

„Imamo kompleksan slučaj koji traje dugo. Stalno pokušavamo da primirimo situaciju, ali ona se samo na kratko poboljša. Desi se neko zalečenje, a ne i izlečenje. Teško je kad čovek dugo trpi mobing, a ne postoji rešenje sem sudskog epiloga“, navodi Đurković.

Rasponi koeficijenata – rak rana kolektivnih ugovora javnih servisa

Iako su neke stvari u kolektivnim ugovorima do sitnica regulisane, postoje i one koje treba unaprediti. Predstavnici sindikata RTS-a i RTV-a smatraju da su delovi kolektivnog ugovora koji se odnose na koeficijente prevaziđeni i da je potrebno uraditi novu sistematizaciju radnih mesta.

„Poslodavac smatra da mora da se radi nova sistematizacija, a i mi na terenu. Poremećeni su neki odnosi između profesija. Tri godine nismo mogli da povećavamo plate jer smo imali zabranu zapošljavanja. Mogli ste samo da napredujete u poslu, a nije mogla da se poveća cena rada“, navodi Đurković.

Predsednica Samostalnog sindikata Radio-televizije Vojvodine Milena Jovanić kaže za sajt UNS-a da bi nova sistematizaija pokazala da je neophodno zaposliti nove ljude u RTV-u.

 

„Na određenim radnim mestima nemate dovoljan broj ljudi, a usled 'premetačine ugovora' zaposleni su ljudi na poslovima koje uopšte ne obavljaju. Mislim da će nova sistematizacija pokazati da u proizvodnji programa, koja je osnovna delatnost RTV-a, nedostaju novinari, a da, na primer, u administraciji ima previše zaposlenih“, dodaje Jovanić.

Darko Šper kaže da su svi sindikati godinama unazad insistirali da se uradi sistematizacija radnih mesta sa izraženim koeficijentima, koja u ovom trenutku ne postoji.

„Kod nas je uslov za visinu plate isključivo stručna sprema. Da li ste vozač ili glavni i odgovorni urednik visina koeficijenta zavisi vam od stručne spreme i od toga kako se sa poslodavcem nagodite. Dugo insistiramo da se ovo reguliše na drugačiji način i da postoje rasponi za ista ili slična zanimanja. Mislim da se bliži dan kada će i to biti regulisano“, ističe Šper.

Dodaje da je Državna revizorska institucija, kada je bila u kontroli poslovanja RTV-a, naložila ovoj medijskoj kući da uradi novu sistematizaciju sa jasno izraženim rasponom koeficijenata za određena zanimanja.

„Kada se to bude desilo, zaposlenima u RTV-u će biti samo bolje. Više niko neće dolaziti u situaciju da bude diskriminisan. Uzmimo prmer da neka osoba i ja obavljamo isti posao i da ta osoba ima koeficijent pet, a ja tri. Bez obzira na stručnu spremu, to je ogromna razlika. Ti rasponi koeficijenata jesu trenutno rak rana našeg kolektivnog ugovora“, navodi Šper.

Za to, kako ističe, treba da postoji poseban akt koji će biti prilog kolektivnom ugovoru.

 

Pomoć deci zaposlenih koji su preminuli – najhumaniji deo kolektivnog ugovora U kolektivnim ugovorima RTS-a i RTV-a postoji deo koji se odnosi na finansijsku pomoć za školovanje dece zaposlenih koji su preminuli. Darko Šper kaže da je to najhumaniji deo kolektivnog ugovora. „Poslovi u medijima su veoma stresni. Desi se da nam neke kolege stradaju na poslu. Dakle, nećemo zaboraviti na zaposlenog kada nekim slučajem ode. Njegovoj deci pomoći ćemo u školovanju, a iako ne piše u kolektivnom ugovoru, i u zapošljavanju“, ističe Šper. Kolektivnim ugovorom propisuje se i da samohrani roditelji koji imaju decu na redovnom školovanju ne mogu postati tehnološki višak.

 

Šta rade sindikati kada se ne primenjuje kolektivni ugovor?

U slučajevima nepoštovanja kolektivnog ugovora, u RTS-u reaguje Odbor za praćenje kolektivnog ugovora.

„Sve što smo uneli se poštuje. Ne poštuju se možda rokovi – kada im tražimo dokumenta na uvid i mišljenja. Ostalo primenjujemo. Imamo Odbor za praćenje kolektivnog ugiovora. Ljudi se žale kada misle da su prekršena njihova prava. Ako Odbor zaključi da je Kolektivni ugovor prekršen u nekoj odredbi, onda je obavezujuće za poslodavce da izmeni“, kaže Ana Đurković.

U RTV-u u slučajevima nepoštovanja kolektivnog ugovora sindikati kontaktiraju Agenciju za mirno rešavanje sporova.

„Taj insistut dobro funkcioniše. Naša medijska kuća je po službenoj dužnosti obavezna da se odazove na poziv Agencije i mi sa njom imamo korektnu saradnju. Nekada se, nažalost, mora pokrenuti sudski spor“, kaže Darko Šper.

Dodaje da dobro napisan kolektivni ugovor može da pomogne zaposlenom koji je tužio medijsku kuću.

 

 

„Kažem ljudima: 'Pročitajte pažljivo kolektivni ugovor. Iznenadićete se šta u njemu piše i kakve životne situacije prepoznaje“, ističe Šper.

Honorarci nisu zaštićeni kolektivnim ugovorom

Sindikati u ova četiri medija su kolektivnim ugovorima uspeli da izbore značajne pogodnosti za zaposlene. Često, kako ističe Ana Đurković, zaposleni nisu svesni da su te pogodnosti ostvarili kroz sindikalno organizovanje

„Da ne postoje reprezentativni sindikati koji mogu da se izbore za bolje uslove, ostao bi im pravilnik o radu i onda bi imali to što direktor misli da treba. Neko bi imao dosta, a neko minimum.“

Ipak, problem je što se kolektivni ugovori ne odnose na medijske radnike koji rade po ugovorima o delu ili o povremeno-privremenim poslovima.

Iz sindikata se, kažu sagovornici, trude da sva prava propisana kolektivnim ugovorom ostvaruju i radnici koji rade po ugovoru o delu. Ipak, kako kaže Đurković, formalno-pravno gledano, honorarcima je uskrađeno da uživaju u pravima koja su propisana Ugovorom o radu, ali i kolektivnim ugovorima.