Sindikalne teme
29. 06. 2023.
Nakon dugotrajne borbe, penzija za Branislava Docina
Petnaest godina i tri meseca rada. Šesnaest hiljada i dvesta dinara. Ovo je pisalo na rešenju za penziju koje je pre tri dana stiglo na adresu višedecenijskog novinara Branislava Docina, nakon zajedničke borbe sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) i nekoliko zahteva PIO fondu da mu se uračuna pet godina honorarnog rada i stekne pravo na penziju.
Uredniku humorističko-satiričnog časopisa „Stršljen“, novinaru lokalnih televizija i saradniku RTS-a Branislavu Docinu za penziju je nedostajalo tačno pet godina radnog staža, koje je proveo kao honorarni saradnik i za koje u evidenciji Fonda PIO nisu postojale uplate doprinosa za penziju.
Posle više decenija obavljanja novinarskog posla na kraju je za Branislava Docina bilo važno samo pet godina – 60 meseci koji su ga delili od penzije. Uprkos iscrpljujućem radu na informativnom programu u požarevačkim televizijama i uredničkom doprinosu koji je dao programu za decu, računao se samo rad koji mu je upisan u staž.
Kako jedna muka nikad ne ide sama, Docin je doživeo moždani udar. Kada je napunio 67 godina, iz Požarevca je sa ćerkom došao u UNS, čiji je član, kako da bi sa kolegama razgovarao o nedostajućem stažu iz vremena honorarnog novinarskog rada.
Iz UNS-a su više puta zvali nadležne iz PIO fonda. Najvažnije je bilo da mu se omogući da naknadno uplati doprinose i reguliše radni staž koji nedostaje.
„Iz PIO fonda su najpre rekli da je nemoguće da to regulišem jer nisam u sistemu i nije ulaćivano osiguranje. Radio sam u informativnom programu Požarevačke televizije i oni nisu uplaćivali ni dinar. Radio sam po ugovoru o delu“, kaže Docin za sajt UNS-a.
Sa Docinom su zato predstavnici UNS-a razmatrali i druge mogućnosti. Invalidska penzija činila se kao dobro rešenje jer za nju ne bi morao da naknadno doplaćuje doprinose. Ipak, ispostavilo se da Docin nema pravo na invalidsku penziju jer je moždani udar doživeo nakon 65. godine starosti.
Srećom, nakon više zahteva, Docin je dobio mogućnost da, kako kaže, „otkupi“ pet godina staža koje su mu nedostajale i konačno dobije penziju.
Iako se ne radi o velikom iznosu, Docin kaže da se čovek mora osvrnuti i shvatiti da ima i gorih slučajeva.
„Moja ćerka, koja se najviše borila za to, kaže da je dobro što su mi i toliko dali. Biće povećanja. Ipak, i da povećaju 10 odsto, to je 1.600 dinara. Sa druge strane, i od lošeg postoji gore“, dodao je.
Kada mladi novinar počne da radi, poslednje o čemu razmišlja je penzija. Kada nakon dinamičnog rada dođe do šezdsetih i perioda u kome su mu potrebni mir i finansijska stabilnost, kako kaže Docin, uviđa posledice zanemarivanja radnih prava.
„Možda sam i ja zapravo glavni krivac jer sam bio ubeđen da ću da živim samo 60 godina, ali Bog drugačije reguliše stvari“, rekao je Docin kroz šalu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.