Naslovna  |  Aktuelno  |  UNS vesti  |  Goran Avramović: Između dva Svetska dana slobode medija pretnje novinarima, zatvorenost institucija za komunikaciju i težak materijalni položaj najveći problemi novinara na KiM
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UNS vesti

30. 04. 2024.

Autor: K. Kovač Nastasić Izvor: UNS

Uoči 3. maja, Svetskog dana slobode medija

Goran Avramović: Između dva Svetska dana slobode medija pretnje novinarima, zatvorenost institucija za komunikaciju i težak materijalni položaj najveći problemi novinara na KiM

Loš položaj lokalnih medija, sve češće pretnje novinarima, zatvorenost predstavnika institucija za komunikaciju, neostvarena radna prava i nepovoljni radno-pravni status su, kako kaže za sajt UNS-a urednik RTV KiM Goran Avramović, ključni problemi sa kojima su se suočavali novinari medija na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji u prethodnoj godini.

“Mediji su pretežno u poluurbanim i ruralnim sredinama. Južno od reke Ibar oni se nalaze isključivo u ruralnim oblastima. Situacija je nešto povoljnija u Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću, kao više ili manje gradskim sredinama”, naveo je Avramović.

Lokalni, profesionalni mediji su, kako je dodao Avramović, u sve težem položaju, a rad im otežava vezanost za donatore usled nepostojanja stabilnog i dugoročnog izvora finansiranja. 

“Takvi mediji imaju sve veću potrebu za razdvajanjem novinarskih i administrativno-finansijskih poslova unutar redakcije. Većina lokalnih medijskih kuća ima malo zaposlenih, a samo nekoliko njih zaposli one koje mogu da napišu kvalitetne i uspešne predloge projekata”, dodao je on.

Od sukoba na KiM počeo je, kako je rekao, jači ili slabiji trend iseljavanja Srba koji je doveo do nedostatka kadrova. 

“Broj zaposlenih retko prelazi 10. Kao loša praksa se jasno uočava i ‘preuzimanje’ osoblja iz manjih redakcija od strane platežno sposobnijih, najčešće budžetski finansiranih medija. Ona preti da ugrozi ne samo funkcionisanje, već i postojanje redakcija sa manjim brojem zaposlenih”, rekao je Avramović.

Zbog specifičnih uslova u kojima žive Srbi na Kosovu, mediji, kako je dodao, samo povremeno ostvaruju minimalne i neznatne prihode od oglašavanja i sponzorstava. 

“Čitava zajednica opstaje, pre svega, zahvaljujući poslovima u sektorima školstva i zdravstva koje finansira Republika Srbija. Privrede, van trgovine i usluga, u srpskim sredinama gotovo da nema, a kosovski Albanci nisu zainteresovani i odbijaju ponude za reklamiranje na programima medija na srpskom jeziku”, istakao je Avramović.

Razuđenost srpskih sredina i život u izolovanim enklavama čine, kako je dodao, gotovo besmislenim valjano istraživanje potencijalnog medijskog tržišta.

 “Takvo istraživanje bi doprinelo boljem prepoznavanju trendova i obrazaca ponašanja publike i omogućilo medijima da unaprede svoju ponudu”, objasnio je on. 

Medijsku godinu iza nas obeležilo je, naveo je Avramović, i povećanje broja pretnji, pritisaka i napada koji su rezultat tenzije zbog političkih događaja na Kosovu.

“Osećanju opšte nesigurnosti novinara doprinosi i činjenica da su sve lokalne i međunarodne institucije potpuno podbacile kada je u pitanju rasvetljavanje sudbine ubijenih, kidnapovanih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998 do 2005. godine. Javnosti je njihovim nečinjenjem poručeno da zločini nad novinarima, pa čak i oni najteži, mogu da prođu nekažnjeno”, dodao je on.

Avramović je kao problem sa kojim se suočavaju novinari na KiM naveo i zatvorenost predstavnika političkih partija i lokalnih i centralnih institucija za komunikaciju sa novinarima.

“Novinari imaju problema i sa selektivnom dostupnošću svakodnevnih informacija u vezi sa lokalnim institucijama, dok je saradnja sa centralnim nivoom opterećena problemima sa zvaničnim dokumentima na srpskom jeziku koji često uopšte ne postoje, ili su bez odgovarajućeg prevoda”, istakao je on. 

Iako je srpski jezik formalno u zvaničnoj upotrebi na Kosovu i ravnopravan sa albanskim, povremeno na konferencijama za novinare koje organizuju institucije, dodao je Avramoić, nema prevoda sa albanskog na srpski jezik.

Zbog dominacije politike, Avramović je kao problem uočio i zanemarivanje tema koje se odnose na život građana.

“Politika je dominantna tema u medijima Srba na Kosovu, pa se često i ostali sadržaj, svesno ili nesvesno, 'prelama' kroz prizmu politike i aktuelne političke situacije, što potiskuje probleme 'običnih građana' i svakodnevni život u drugi plan ”, rekao je Avramović. 

Fenomen novijeg datuma koji je prepoznao Avramović je i proizvodnja vesti zasnovanih na objavama sa društvenih mreža i “prerada” tekstova koji su već objavljeni u drugim medijima, bez odlaska na teren.

Imajući u vidu sveukupne prilike na Kosovu, vesti koje lokalno proizvode srpski mediji često su, kako je rekao Avramović, regionalnog značaja.

“To predstavlja odgovornost za medije iz izolovanih sredina. Događaji u njima se, nažalost, najčešće negativno, reflektuju mnogo dalje i utiču ne samo na odnose Prištine i Beograda, već i na situaciju u regionu”, naveo je on. 

Avramović je podsetio na godišnje istraživanje „Analiza trendova“, nevladine organizacije „Aktiv“, prema kome najveće poverenje građani na terenu imaju u srpske medije na Kosovu. 

“Nezavisni mediji i mediji sa nacionalnom frekvencijom iz Beograda zabeležili su pad poverenja, a u poređenju sa 2022. godinom, primetan je značajan pad ocene poverenja u medije sa nacionalnom frekvencijom iz Beograda, koji su u ‘Analizi trendova’ godinama zauzimali prvo mesto. Ovakvi rezultati ukazuju na razočaranost Srba na Kosovu izveštavanjem medija iz Beograda o dešavanjima koja su obeležila 2023. godinu”, dodao je on.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi