UNS vesti
24. 05. 2024.
Na gradnju Memorijalnog centra posvećenog poginulim radnicima RTS-a čeka se duže od decenije, zbog oprečnih stavova struke ideja vraćena na početak
Odluku da se gradi Memorijalni centar „Zašto?“, spomen-obeležje poginulim radnicima Radio-televizije Srbije (RTS) u NATO bombardovanju ove televizije aprila 1999. godine, Vlada Srbije donela je pre više od dvanaest godina, 30. aprila 2012. godine. Idejno rešenje izabrano je na konkursu pre jedanaest godina, 2013. godine, a gradnja do danas nije počela.
“Zašto?”, pitalo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Šta se u međuvremenu dogodilo i zbog čega se još uvek nije odmaklo od početka, razgovarali smo sa generalnim direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem, glavnim urbanistom Grada Beograda Markom Stojčićem, kao i profesorom Arhitektonskog fakulteta UB Vladimirom Milenkovićem koji je deo tima „Neoarhitekti“ studija, a čije je idejno rešenje pobedilo na konkursu.
Proces
Dragan Bujošević podsetio je da je Vlada Srbije 2012. godine donela odluku o gradnji Memorijalnog spomenika „Zašto?“.
„Tu obavezu je Vlada Zaključkom prenela na Grad Beograd. Tadašnji gradonačelnik Beograda (Dragan Đilas, prim.nov) doneo je 24. avgusta iste godine Rešenje kojim imenuje stručno radno telo. Potom rapsisuju konkurs za ideju kako treba da izgleda spomen-obeležje“, podseća on.
Kako kaže, konkurs je završen i dobili smo tri prvoplasirana rada.
Idejno rešenje studija „Neoarhitekti“ bilo je prvonagrađeno, a tim ovog studija čine arhitekte Snežana Vesnić, Tatjana Stratimirović i profesor Vladimir Milenković.
„Nakon toga, Grad je, suštinski, digao ruke od toga. Rekli su da nemaju novac da to urade i tada je RTS preuzeo na sebe da to završi“, kaže Bujošević za UNS.
Prvi problem na koji su naišli, kaže, bio je pribavljanje dozvola da smeju da koriste zemljište.
„Ono je delimično pripadalo Republici, delimično Gradu. Na tome smo izgubili dve, dve i po godine, dok smo pribavili sve te dozvole. Sve je to bilo u periodu do 2019. godine. Ja sam postao generalni direktor RTS-a juna 2015. godine. Prva stvar koju radimo tada je da regulišemo zemljište, i od 2015. godine do otprilike 2018, početka 2019. godine se samo time bavimo“, priča Bujošević.
Kako navodi, nakon toga na redu je bila procena izvodljivosti projekta.
„Jedno je šta vi zamislite i nacrtate, drugo je da li to može da se izvede. Tada je trebalo da raspišemo javni konkurs da se izradi projekat, kako bi se dobila građevinska dozvola. Počeli smo projekat za građevinsku dozvolu za rekonstrukciju zgrade RTS-a i za izradu spomenika“, kaže Bujošević.
Podseća da prvonagrađeno rešenje pretpostavlja da se napravi spomenik koji se sastoji od 16 vlati trave koji bi bili u bronzi, kao i od rekonstrukcije srušene zgrade u Aberdarevoj.
„Jedan deo srušene zgrade bi bio sačuvan, takav kakav je sada, a drugi bi se preuredio da može da se koristi. U okviru tog rekonstruisanog dela bi bio i Memorijalni centar u znak sećanja na 16 ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a“, objasnio je Bujošević.
On ističe da je RTS platio izradu projekata za građevinsku dozvolu.
RTS se tada obratio Građevinskom fakultetu, odnosno Institutu za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta, kako bi dobio mišljenje o izvodljivosti.
„Oni su nam svoje mišljenje dostavili 10. marta 2023. godine. U tom njihovom rešenju piše da nije izvodljiva izgradnja spomenika onako kako je planirano da izgleda. U suštini, njihov je stav da vlati trave od 22 metra ne mogu da stoje, nego da postoji mogućnost da će pasti, srušiti se“, rekao je Bujošević.
I tada je, kako kaže, sve stalo.
|
16 vlati trave koji simbolizuju poginule radnike RTS-a Kako je RTS objavio kada je završen konkurs za idejno rešenje, izabrano rešenje podrazumeva njihanje kinetičkih vlati trave na vetru koji će raznositi žamor parkovske svakodnevnice. „Arhitektonski - tehnički gledano Memorijalni centar je celina od dva dela: urušenog pročelja zgrade RTS-a i partera u njenom nastavku koji pokriva teren javnog prostora parkovske celine Tašmajdana. U središtu kao element prostorne integracije nalazi se Kinetička skulptura ŠESNAEST, na prostoru uokvirenom zgradom RTS-a, Dečijim kulturnim centrom i delom parka na kome se nalazi spomenik 'Zašto?'“, piše u objašnjenju. Kako se navodi, kinetička struktura je sastavljena iz šesnaest vertikalnih linijskih elemenata u organskoj formi - vlati trave, vodenog ogledala na kojem se nalaze, partera za kretanje pešaka, kao i ulazne partije kojom se obezbeđuje veza sa spomen-sobom unutar urušenog pročelja zgrade RTS-a.
|
Ko je nadležan?
Na pitanje šta dalje, Bujošević kaže da je „RTS o svemu obavestio one koji su pokrenuli ceo ovaj proces, a to je Skupština Grada“.
„Neka Skupština Grada odluči o tome šta hoće tačno da radi. Mi smo svoj deo posla obavili, uradili smo i više od onoga što je trebalo da uradimo. Sredili smo zemljište, što je trebalo Grad da uradi, uradili smo studije o izvodljivosti što je Grad trebalo da uradi, sada neka Grad donese odluku na osnovu svega toga“, kaže Bujošević.
On je rekao da je RTS u jednom trenutku u proteklih dvanaest godina imao novac za izgradnju spomen-obeležja i Memorijalnog centra.
„Izdvojili smo bili milion i po evra za to. Sada taj novac nemamo. Tih godina smo iz nekih ušteda uspeli da ih izvučemo. Ali toga više nema“, rekao je generalni direktor RTS-a za UNS.
Milenković: Naivni navodi o neizvodljivosti
Arhitekta Vladimir Milenković za UNS je rekao da je potrebna dokumentacija za izgradnju pripremljena pred izbijanje epidemije korona virusa i kako kaže, tu je sve stalo.
„Zašto se posle korone sa tim nije nastavilo, mislim da ne postoji nijedan poseban razlog. Samo se tako čeka. Bilo je u početku mnogo pitanja u smislu nadležnosti, ko će to voditi i takođe, pošto je taj deo zemljišta javni prostor, ko će biti nadležan, ali je sve to urađeno. Sve relevantne institucije su u tome učestvovale i sve je završeno relativno brzo“, kaže Milenković.
Ipak, nakon toga, Milenkoviću i studiju „Neoarhitekti“, kako kaže, niko se nije javio, niti je postojala inicijativa da se sa izgradnjom počne.
Informaciju da projekat nije izvodljiv, Milenković demnatuje.
Kako je rekao UNS-u, i „Neoarhitekti“ studio ima svog statičara, i nije tačna informacija da postoji problem, jer „ovo nije posebno zahtevan projekat“.
„U ovom projektu ne postoji stvar koju ne možete da izvedete, to je sve strašno jednostavno“, kaže on.
Ističe da je jedina problematična stvar bila u vezi sa zemljištem, ali ne u smislu statike.
„Po projektu je jedan deo sajli trebalo da bude razvučen u park (Tašmajdan, prim.nov.), a park opet pripada u nadležnost druge institucije, pa je bilo dileme na koju stranu će se postaviti. Ali, to nije tehnički problem, nego problem čije je zemljište. U svakom slučaju, čak je i to rešeno“, kaže Milenković.
On ističe da su navodi o neizvodljivosti naivni s obzirom na to šta se sve u današnje vreme može da se gradi i ponavlja da problem sa projektom ne postoji i da nema konkretan odgovor na to zašto se i dalje čeka sa početkom izgradnje Memorijalnog centra.
Bujošević na to kratko odgovara - „Imate mišljenje Instituta za materijale i konstrukciju“.
Pat pozicija
Kako je UNS-u rekao sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, ovo je sada „pat pozicija“.
„Postoje tri moguća izlaza iz ove situacije, da se nastavi sa projektom po ideji studija „Neoarhitekti“, da Grad Beograd ponovo raspiše konkurs za idejno rešenje ili da spomen-obeležje i Memorijalni centar budu izgrađeni prema predlogu koji je na konkursu osvojio drugo mesto“, rekao je sagovornik UNS-a.
Glavni urbanista Grada Beograda Marko Stojčić za UNS je rekao da je Grad svojevremeno doneo Odluku o podizanju spomenika i da više nema nadležnosti u vezi sa ovim projektom.
On je UNS-u potvrdio da je RTS obavestio Skupštinu Grada o razvoju situacije, ali da pretpostavlja da će se o tome odlučivati kada se formira nova Skupština Grada, te da je i Grad od studija „Neoarhitekti“ dobio informaciju da je projekat moguće izvesti.
Memorijal za sve stradale u NATO bombardovanju SR Jugoslavije
Generalni direktor RTS-a ističe da on i kolege u Javnom servisu i dalje žele da se spomenik uradi.
„Nama je u cilju da se on uradi i ne odustajemo od toga. Čak imamo ideju da to ne bude isključivo memorijal ubijenima u zgradi RTS-a. Smatramo da u zgradi koja je bombardovana može da se napravi i Memorijal za sve ubijene u NATO agresiji na Jugoslaviju“, rekao je.
Pošto u Srbiji ne postoji nijedan takav memorijal već postoje različiti spomenici u različitim mestima, ovde bi, kaže Bujošević, mogao da bude Memorijal za sve one koji su poginuli u NATO agresiji na Srbiju.
Kako dodaje, sa tom idejom je upoznao i novog ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića.
Stradali
U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.