UNS vesti
19. 02. 2025.
Sa medijske radionice u Sarajevu: Veštačka inteligencija bar još 50 godina neće zameniti novinare
Kako veštačka inteligencija menja medije, koje su pozitivne i negativne strane njene upotrebe, koje platforme veštačke inteligencije (AI) je moguće koristiti u istraživačkom novinarstvu i šta je dipfejk (deepfake) bile su teme radionice “Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu” održane u Sarajevu.
O ovim temama govorili su Fahir Kanlić, saradnik Internacionalnog univerziteta u Sarajevu, Aleksandra Ničić, novinarka sajta UNS-a, Katarina Marinković, novinarka Medija centra Čaglavica i master odnosa s javnošću, kao i Emirjon Senja, novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu BEDER u Tirani.
Radionicu u Sarajevu organizovalo je Udruženje novinara Srbije (UNS) u saradnji sa Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane (ACQJ), Centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva (CROA) i Medija centrom iz Čaglavice.
Fahir Kanlić rekao je na radionici da je pitanje koje se najčešće postavlja - da li će veštačka ineligencija zemeniti novinare? Po njegovom mišljenju ne - bar još 50 godina. Međutim, Kanlić navodi da je sa pojavom veštačke inteligencije 14 odsto zaposlenih u IT sektoru dobilo otkaze.
Kanlić je naveo i da su u zemljama Zapadnog Balkana veliki problem zaštita i poverljivost podataka, kao i zakonodavstvo.
„Region još uvek ima problem i sa gramatički komplikovanim jezicima, jer je veliki broj alata na engleskom jeziku“, naveo je.
AI je, po njegovim rečima, transformisao medije uvodeći revoluciju u kreiranju sadržaja, analizu, ali je doveo i do hiperprodukcije sadržaja, jer se zbog veštačke inteligencije gotovo istovetan sadržaj širi društvenim mrežama.
Fahir Kanlić smatra da je pojava veštačke inteligencije uticala i na novinare, jer se na tržištu više ne traži formalno obrazovanje, već novinari koji poznaju AI alate.
Kanlić je dodao i da u Bosni i Hercegovini oko dva odsto medija koristi alate veštačke inteligencije, uglavnom za prevođenje ili proveru gramatičke ispravnosti.
Takođe, smatra da će u budućnosti doći do bliže saradnje novinskih kuća i IT firmi, jer će novinarima biti potrebni algoritmi generisani prema njihovim potrebama.
Kao primere ovakve saradnje Aleksandra Ničić navela je platforme na kojima se objavljuju interaktivni članci, za koje, kako je rekla, Rojtersov institut za studije novinarstva u najnovijem istraživanju navodi da će biti sve učestaliji u novinarstvu ove godine.
U pitanju su, kako je rekla, tekstovi koji temeljno analiziraju određen problem, fenomen ili pojavu, ali za razliku od klasičnih članaka, omogućavaju i interakciju sa imaginarnim AI novinarom koji im pojašnjava detalje iz teksta.
Ovaj tip inovacija koje je veštačka inteligencija uvela u novinarstvo ilustrovala je i primerom interaktivnih članaka koji su se pojavili u magazinu Tajm.
Oni istovremeno omogućuju sumiranje članka, glasovnu komunikaciju i dopisivanje sa AI novinarom. Najavljen je, dodala je, i sledeći korak, kada će čitalac dobijati odgovore kloniranim glasom novinara.
Kada je reč o AI alatima koje novinari koriste u svom svakodnevnom radu, Ničić je rekla da postoje generativni alati - koji kreiraju novi sadržaj i analitički, koji na osnovu analize velikih količina podataka, identifikuju trendove i proveravaju činjenice.
„Savet je da se prilikom upotrebe generativnih modela predstavite i kažete: ‘Ja sam novinar/novinarka i potrebna mi je informacija za kreiranje sadržaja, a zatim i da ukratko opišete temu’. Ipak, bitno je da nipošto da ne dajete poverljive informacije ili otkrivate lične podatke. Što više podataka (koji nisu poverljivi) otkrijete, to će i rezultat biti bolji“, kaže Aleksandra.
Ona ističe da je preporuka za novinare da traže link ka datoj informaciji, što svaki generativni model ima kao mogućnost od kraja prošle godine.
Takođe, ističe da se generativni modeli mogu koristiti za prilagođavanje stila pisanja, a tu je posebno izdvojila alat Klod (Claude).
AI alati omogućavaju i generisanje videa, ali po rečima Ničić, granica koja se ne sme prelaziti je generisanje stvarnih ličnosti. Ona je istakla da AI alate ne treba koristiti za lažno predstavljanje realnih ličnosti, a to je i preporuka iz Pariske povelje o upotrebi AI, koju su objavili Reporteri bez granica.
Ona je istakla i pozitivnu ulogu analitičkih AI alata, naročito kada je u pitanju transkripcija, dodavanje titlova u video-snimcima, pretvaranje fotografija u tekst i izolacija šumova u video sadržajima…
Emirjon Senja rekao je da je u novinarstvu uvek prisutno pitanje da li treba objavljivati ono što publika traži ili ono što joj je stvarno potrebno.
Ipak, kako je dodao Senja, dobro je poznavati čitalačke preferencije, a za tu namenu, na primerima je pokazao AI alate koji se koriste za proveru koliko su neke teme prisutne na društvenim mrežama.
Kao alat posebno važan za tu namenu namenu izdvojio je Buzzsumo. Ovaj alat prati kako se određeni link deli na društvenim mrežama i za šta se sve upotrebljava, kako bi analizirao trendove.
Emirjon Senja rekao je da ma koliko se misli da nema cenzure u korišćenju AI alata, ona i te kako postoji. Kada je, kako je naveo, na kineskom Deepseek-u postavio pitanja o Tajvanu, odgovor je bio- pitajte nešto drugo.
Takođe, Senja je pokazao primere fotografija koje su manipulacijom AI tehnikama dobile sasvim drugi kontekst.
Upozanao je učesnike radionice i sa aplikacijama koje im mogu pomoći u kreiranju forografija, ali i proveri njihove autentičnosti.
Rekao je i da najviše manipulacije AI sadržaju postoji u rubrici šou-biznis.
On je prisutnima pokazao kako da koriste AI alate za analizu velikih skupova podataka i za njihovu vizualizaciu, posebno se osvrnuvši na Flourish.
Katarina Marinković objasnila je prisutnima da osim lažnih video zapisa, veštačka inteligencija može kreirati lažne fotografije, kao i audio zapise koji zvuče potpuno autentično. Sve to, kako je navela, predstavlja dipfejk sadržaj.
Po njenim rečima namena dipfejka su prevare, ali i političke manipulacije. Zato je upozorila da novinari nikako ne treba da objavljuju neproverene video snimke, naročito sa društvenih mreža.
Katarina je prisutne upoznala i sa alatima kojima se mogu detektovati dipfejk video snimci, među kojima je i InVeed.
Kao primere dipfejka prisutnima je pokazala video-sadržaj u kome se kompjuterski generisane kopije Donalda Trampa i Džozefa Bajdena grle, kao i video-snimak u kome kopija Baraka Obame vređa Trampa.
Dipfejk, kako je rekla, ima i pozitivnu primenu, a primer su filmski efekti i “oživljavanje” realnih ličnosti poput Alberta Ajnštajna radi zabave. Ipak, generisanje ovakvog sadržaja nedopustivo je u dnevnoj informativi.
Kako je veštačka inteligencija uticala na rad novinara, Katarina je ilustrovala primerom iz svoje matične kuće - Medija centra Čaglavica. Marinković je rekla da su nedavno imali dvoje stažista koji su bili tehnološki pismeni i sa terena su se vraćali sa tekstovima kreiranim AI alatima, ali je dodala da ovi alati nisu odgovarali na pet osnovnih novinarskih pitanja.
“U novinarstvu postoje pet pitanja na koje novinari treba da odgovore u svakoj vesti. Ako nema odgovora na njih, niste dobili vest sa terena. A veštačka inteligencija još uvek ne može toliko napredno da radi”, zaključila je Katarina.
Ovaj primer je, navela je Marinković, pokazatelj da veštačka inteligencija ne može da zameni novinare.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Kako koristiti veštačku inteligenciju u medijima", koji je podržan od strane Western Balkans Fund-a i Evropske unije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.