UNS vesti

23. 06. 2025.

Autor: Iva Jovanović Izvor: UNS

Ruža Helać: Priznanja su kao saobraćajni znakovi - pokazuju nam da smo na pravom putu i da nismo sami

Novinarka Ruža Helać više od tri decenije prati, istražuje i izveštava o ekološkim problemima u Srbiji i regionu.

 

Autorka je urednica dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“ koji se emituje od 2010. godine u produkciji Vojvođanske zelene inicijative, a koji je  tokom godina nagrađivan više puta. Helać je sredinom juna dobila nagradu za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“, koju dodeljuju „Večernje novosti“.

- Novinarski tim Zelene patrole se od samog početka profilisao kao aktivistički mobilni novinarski tim. To je podrazumevalo da izveštavamo o temama koje zahtevaju odgovornost i hrabrost. Uspeli smo u tome da nas građani prepoznaju kao hrabre, odnosno kao one koji bez ustručavanja izveštavaju o temama kojih se klone mejnstrim mediji, što potvrđuje i nagrada „Milan Pantić“, kaže Helać u razgovoru za sajt UNS-a.

U „Zelenoj patroli“, kaže ona, smatraju da je neophodno sačuvati zdravu životnu sredinu i zdravlje ljudi u Srbiji da bi, kako navodi, Srbija bila konkurentna kad je u pitanju ekonomski napredak.

- Bolesni ljudi u zagađenom životnom okruženju ne mogu doneti prosperitet ni sebi, ni državi. A priznanja su kao saobraćajni znakovi - pokazuju nam da smo na pravom putu i da nismo sami, uviđa Helać.

Na pauzi zbog nedostatka finansija

Novinarski tim „Zelene patrole“ čine tri osobe - autorka i urednica Ruža Helać, novinarka i montažerka Milica Alavanja i snimatelj Aleksa Šainović.

Nakon više od 180 snimljenih emisija, ove godine ostali su bez finansija.

- Od januara 2025. godine smo na pauzi, dok se ne steknu okolnosti da obezbedimo finansijska sredstva. Imamo tim koji projekat uspešno realizuje godinama, imamo neophodnu opremu i logistiku, samo nam nedostaju finansijska sredstva za tri novinara i troškove za putovanja na terenska snimanja. To je minimalno.

Najveći izazov „Zelene patrole“ tokom 15 godina postojanja serijala, ističe Helać, upravo je finansiranje.

- Bavimo se temama koje udaraju na interese kompanija koje štede na zaštiti životne sredine i ne odgovara im da u javnosti bude prikazan njihov neodgovorni odnos prema životnoj sredini, kvalitetu života  i zdravlju građana. Zbog toga nemamo sponzore, kaže Helać.

Kad ukazujemo na zagađenje, navodi ona, uvek se dokaže da je u pozadini korupcija.

- Institucije daju dozvole za rad kompanijama koje ne ispunjavaju uslove, inspektori kad izađu na teren žmure na oba oka. Institucijama ne odgovara da „Zelena patrola“ snima i dokumentuje zagađenje i korupciju. Dakle, oni koji imaju finansijsku moć ne da nisu zainteresovani da nas podrže, već su zainteresovani da nas spreče da radimo. To je izazov koji smo, manje ili više uspešno, uspevali da savladamo do početka 2025. godine, rekla je Helać za UNS. 

U istraživačkom novinarstvu novinari rade posao i policije i tužilaštva

Uloga istraživačkog novinarstva u društvu danas je dragocena, naglašava Helać, posebno kada je reč o ekološkim temama, gde novinari rade posao policije i tužilaštva.

- Novinari prikupljaju dokaze o kriminalu koji je uzrok ekološkog sunovrata, socijalne bede i ekonomske neizvesnosti u Srbiji. Problem je što ta istraživanja i prikupljenu dokumentaciju o kršenju zakona ne koriste tužilaštva. Mnogi na ta istraživanja gledaju kao na uzaludan trud, međutim važno je da postoji dokumentacija na osnovu koje će se, kad bude više vladavine prava u Srbiji, ipak pozvati na odgovornost oni koji su pred očima građana i javnosti kršili zakone i standarde. 

Najveći problem sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji koji žele da se bave istraživačkim i društveno angažovanim temama je, kaže Ruža Helać, što se po Zakonu o pristupu informacija od javnog značaja ne može dobiti ni jedna značajna i relevantna informacija.

- Problem je taj što su kriminal i korupcija vidljivi, očigledni i ogromni, ali ne možeš dobiti „papir“ kao dokaz za to. Veliki problem je ucenjivanje i zastrašivanje ljudi koji imaju pristup informacijama koje mogu da dokumentuju korupciju. Osveta koju vlast sprovodi nad 'zviždačima' sprečava potencijalne izvore da obelodane i dokumentuju kriminal. Tako da najveće očigledne korupcije ostaju nedokumentovane i postaju društveno prihvatljive.

Helać veruje da građani sve bolje prepoznaju značaj istraživačkog novinarstva u rešavanju konkretnih problema.

- Vlast se opasno zaigrala računajući da su građani glupi i neobrazovani. Snimajući serijal osvedočili smo da građani prikupljaju dokaze i dokumentaciju o kriminalu. U našim emisijama možete videti da građani bez obzira na obrazovanje i zanimanje znaju zakone, standarde, zdravstvene aspekte zagađenja, političku pozadinu ili kriminalni aspekt tzv. investicija.

Emisija postiže svoj cilj – ljudi se bore za zaštitu životne sredine 

Kao cilj emisije od njenog nastanka Helać navodi podizanje ekološke i građanske svesti o odgovornosti za stanje životne sredine i demokratije u lokalnim zajednicama. Smatra, kaže, da su cilj, bar delimično, ispunili.

- Svedoci smo da nema mesta u Srbiji gde se građani ne bune protiv uništavanja životne sredine. Posle emisija koje smo snimali građani su postajali ekološki aktivisti zahvaljujući našoj medijskoj podršci. U našim emisija se obični ljudi bore za zaštitu životne sredine i mi dajemo legitimitet njihovoj borbi. Veliki broj problema je rešen ili je počelo njegovo rešavanje posle emitovanja emisija, kaže ona.

Podrška medija aktivizmu građana je neophodna i dragocena za istrajavanje u borbi za vladavinu prava i poštovanje zakona, ističe Helać.

- Samo će tako doći do stvaranja društveno poželjnog okruženja u kome ćemo dostojanstveno da živimo.

Do pokretanja projekta "Zelena patrola na delu" ekologija je bila stvar stručnjaka i ekskluzive, objašnjava ona.

- Ekologija se doživljavala kao nešto nedokučivo što je monopol visokih intelektualnih sfera i daleko od svakodnevice građana. Mi smo uspeli da pokažemo da je sve povezano sa svim. Dali smo legitimitet borbi običnih ljudi za zaštitu prirode, kvalitet života građana, zdravlje ljudi, vladavinu prava.

Bez obzira na brojne izazove, po rečima Ruže Helać, novinarstvo i dalje ima snagu da pokrene promene u zajednici.

- Posle snimanja i emitovanja emisija iz serijala "Zelena patrola na delu" mnogi problemi su rešeni ili je počelo njihovo rešavanje. Skoro da nema mesta u Srbiji gde se ne protestuje protiv zagađenja, protiv seče drveća, protiv nezakonitih građevinskih radova. I to su „obični“, samoorganizovani građani. Negde uspevaju da se izbore, negde od njih bude brža brutalna državna sila.

Pretnje i pritisci nisu izostali, ali, kaže, tim nije želeo da ih stavlja u prvi plan.

- Bilo je pretnji i pritisaka, posredno i neposredno, ali nismo izlazili u javnost sa ovim informacijama kako ne bismo obeshrabrili ljude da prijavljuju probleme i da se plaše da daju izjave. Međutim, u javnost je izašao napad na novinarski tim „Zelene patrole“ prilikom snimanja emisije o nezakonitoj eksploataciji peska i šljunka iz Dunava u Futogu kada nam je oduzet dron, navodi Helać.

-Tužilac iz Novog Sada je, po službenoj dužnosti, pokrenuo sudski postupak protiv odgovornih. Napad se desio u aprilu 2021. godine, a do sada još nije održan glavni pretres koji je, posle bezbroj odgađanja, zakazan za 24. jun ove godine. U međuvremenu ova firma dobija poslove na tenderima Grada Novog Sada. Sva je prilika da se ovaj sudski proces vodi tako da zastari, priča Helać.

Pretnji i pritisaka je sve više, kaže, ali se i novinari više ne plaše da izveštavaju o korupciji u oblasti zaštite životne sredine.

- U emisijama serijala mi smo dokumentovali da iza ekoloških problema stoji korupcija i za posledicu ima uništavanje životne sredine i zdravlja ljudi. Sada smo, kao društvo, došli u fazu kada su novinari jedni drugima podrška na način da preuzimaju ekološke teme i drže ih u javnosti. To omogućava istrajavanje na rešavanju problema, zaključila je ona.

Iako je Zelena patrola skrenula pažnju na brojne ekološke problema, neke od njih i prva iznela u javnost, poput projekta Jadar i prekomerne eksploatacije šuma na Fruškoj Gori, neke važne priče još uvek čekaju da budu ispričane. Jedna od njih je i zagađenje u Boru i Majdanpeku.

- Ova tema, osim zagađenja životne sredine, nosi sa sobom i tragične lične priče stanovnika kojima je rudnik došao do kućnog praga. Svaki četvrti stanovnik boluje od neke vrste kancera. Nadamo se da ćemo biti u prilici da snimimo emisiju na ovu temu, rekla je Ruža Helać. 

U medijima sa nacionalnom frekvencijom, kaže, nema dovoljno prostora za teme od javnog interesa, poput zagađenja, zloupotreba u institucijama ili ekoloških problema.

- Korišćenjem društvenih mreža delimično se prevazilazi ovaj problem. Značaj klasičnih medija se smanjuje, jer dovoljno je da izađete iz kuće, snimite telefonom probleme na koje nailazite i to objavite na društvenim mrežama. Problem više nije nedostatak informacija već korumpirani tužioci i sudije. Informacija je „siroče“ u javnom prostoru.

Najsnažniji utisak, tokom više od decenije rada na serijalu, na Helać ostavila je priča iz Zajače.

- Zajača je malo naselje u blizini Loznice. Koncern "Farmakom MB" (Rudnici i topionica Zajača) je proizvodila olovo iz potrošenih akumulatora koje su dovozili iz regiona i sveta. Tehnološki proces je veoma zagađujući i opasan za zdravlje građana i životnu sredinu. Ovo zagađenje naročito pogađa decu. Kad olovo uđe u organizam to je nepovratni proces i zauvek ostaje u organizmu. Zemljište je zagađeno 20 kilometara oko livnice i poljoprivredni proizvodi ne bi smeli da se koriste u ishrani ljudi i životinja, objašnjava.

Stanovnike, kako kaže, niko nije informisao kako da se zaštite i šta im je činiti u takvim okolnostima.

-Kad su zaposleni počeli da se razboljevaju i da se rađaju deca sa velikom količinom olova u krvi kompanija je koristila svoj uticaj da ih zamajava i dovodi u zabludu. Kada je problem eskalirao i kada su stanovnici počeli da traže pomoć, da bi se smirile strasti kompanija je okrečila školu i posadila cveće u dvorištu. Vrhunac licemerja je bio kad su izgradili stadion pored škole za decu koja se jedva kreću i hodaju kao zombiji, priča Helać.

Na sve to, kaže, Ministarstvo zaštite životne sredine kompaniji je dodelilo priznanje za odgovoran odnos prema životnoj sredini, a menadžment kompanije potrudio se da marketinški umanji problem tako što je sponzorisao sportske klubove i udruženja.

-Dok smo snimali emisiju obezbeđenje kompanije je pretilo. Nekoliko godina kasnije ponovo smo posetili Zajaču: kompanija nije radila (ogromni dugovi prema bankama), zagađenje je ostalo u zemljištu i vodotokovima, bivši radnici kao i članovi njihovih porodica bili su bolesni, a neka deca su otišla na lečenje u Nemačku, zaključuje ona.

Za Ružu Helać, pravo novinarstvo podrazumeva otkrivanje novih ili skrivenih činjenica, a taj proces vidi kao dugu i neizvesnu šahovsku partiju.

- Kao studentkinja bavila sam se šahom i to je obeležilo moj pristup životu: jedan potez život jedan potez ja. Međutim, u šahu ste vi ravnopravni sa protivnikom na početku partije. U novinarskoj partiji na vašoj strani su hrabrost, odlučnost, znanje, moralni kredibilitet  a na protivnikovoj strani: finansijska moć i sredstva sile i prinude, objašnjava ona.

Sigurnost je, smatra, precenjena vrednost u koju se previše veruje.

- Prednost dajem hrabrim odgovorima na izazove koje nam život postavlja. Najveća istina je da sigurnost ubija - i ljude, i strast, i životnu radost. Pravde i sigurnosti nikada nije bilo i neće je biti. To ne umanjuje lepotu života. Imamo samo jedan izbor: da li ćemo biti na strani pravde ili nepravde, zaključuje Helać.