Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
25. 09. 2009.
Tvrde da nisu nadležni
Beograd - Ministarstvo kulture ne poštuje zakone čiji je predlagač jer već 22 dana odbija da odgovori na nekoliko pitanja koje postavljaju redakcije Glasa javnosti i Kurira. Tačnije, iz Ministarstva, na čijem se čelu nalazi funkcioner G17 plus Nebojša Bradić, dobili smo „odgovor“ u kojem se kaže da, s obzirom na to da se naša pitanja ne odnose na određene akte i dokumenta iz njihove nadležnosti, oni ne mogu da nam izađu u susret.
Podsećamo, u tekstovima koje smo objavljivali, ali i uz pomoć poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, od Ministarstva kulture pokušali smo da dobijem odgovore na sledeća pitanja:
- Kako komentarišete činjenicu da je deo stručne javnosti zaključio da su određeni delovi Zakona o informisanju, čiji ste vi predlagač, protivustavni?
- Da li očekujete neke (i koje) posledice ukoliko Ustavni sud utvrdi da su određene odredbe Zakona o informisanju protivne Ustavu?
- Državna sekretarka Nadica Momirov tvrdi da je Ministarstvo konsultovalo USS pre samog predlaganja zakona, što u USS demantuju. S kim ste se tačno konsultovali u USS i da li ste imali nezvanične razgovore s nekim iz USS?
- Ko je pisao predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju?
Nakon urgiranja Rodoljuba Šabića našoj redakciji juče je dostavljen „odgovor“ na pitanje o tome ko je pisao ovaj zakon.
- Obaveštavamo vas da ne postoji zakonska obaveza Ministarstva da se pri izradi nacrta zakona imenuju pojedinci za njihovo pisanje, kao i da se formiraju radne grupe. Ministarstvo kulture je u saradnji s Ministarstvom pravde pripremilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju. U pripremi nacrta zakona pozitivno mišljenje dali su i Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Kancelarija za evropske integracije - navodi se u „obrazloženju“ Ministarstva kulture. Na preostala pitanja odgovore nismo dobili.
Međutim, iako u Ministarstvu kulture tvrde da je u izradi pomenutog zakona učestvovalo i Ministarstvo pravde, državni sekretar ovog ministarstva Slobodan Homen tvrdi za Glas javnosti da oni nisu učestvovali u izradi Zakona o informisanju!
- Ministarstvo pravde nije zaduženo ni za jedan zakon iz oblasti informisanja, već je to u nadležnosti Ministarstva kulture. Oni su predlagači zakona i u Skupštini su ga branili. Mi smo samo dali mišljenje na visinu kazni, rekli smo da su kazne previsoke i da ih treba ponovo razmotriti. Time se iscrpljuje svaka priča o tome ko je pisao zakon - poručuje Homen.
Profesor prava Vladimir Vodinelić kaže da ga ovaj slučaj podseća na onaj pre nekoliko godina kada je BIA odbila da objavi podatke o prisluškivanju građana.
- Sledeći korak je obraćanje Vrhovnom sudu Srbije. Oni će usvojiti vaš zahtev i naložiti ministarstvu da vam da tražene podatke, ukoliko imate pravo na njih. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja svako ima pravo da traži informacije koje se nalaze u posedu organa javne vlasti, i to bez obzira na to u kom se obliku one nalaze - tvrdi Vodinelić.
Nino Brajović, sekretar UNS, koji je u ime ovog udruženja poslao Ministarstvu kulture isto pitanje i dobio isti odgovor, kaže da se mora praviti razlika da li dokument postoji ili ne.
- U ovom slučaju ne postoji dokument i zato smo mi uputili novi zahtev u kojem postavljamo isto pitanje - ko su ljudi iz Ministarstva kulture koji su radili na ovom zakonu - zaključuje Brajović.
Antrfile :
Momirov: Zakonom nije regulisana obaveza
Državna sekretarka u Ministarstvu kulture Nadica Momirov kaže za Glas javnosti da nijedan zakon nije definisao ko treba da piše predlog zakona.
- Zakone pišu oni koji primaju platu u administraciji jer nema zakonskog osnova da se organizuje radna grupa izvan ministarstva. Kada bismo to uradili, morali bismo da se za dodatna sredstva obraćamo međunarodnim institucijama - ističe Momirova.
Sloboda štampe u Africi
Konferencija o novinarskoj etici i samoregulaciji održana je u Abudži, prestonici Nigerije, 3. i 4. aprila 2000. godine. Konferenciju su organizovali Međunarodna federacija novinara i Udruženje zapadnoafričkih novinara, koji su usvojili predložen tekst.
U usvojenom dokumentu, pored opštih odredbi o slobodi izražavanja, piše da zakoni treba izričito da garantuju slobodu štampe:- Sankcije koje će izricati samoregulatorna tela neće biti drakonske, kako se ne bi podrivala sloboda štampe.
- Zvanične vlasti dužne su da stvore zakonski okvir u skladu sa ustavom koji garantuje osnovna ljudska prava, pre svega slobodu izražavanja i slobodu medija.- Svi zakoni koji sputavaju razvoj žive i snažne štampe, pogotovo oni koji predviđaju stroge kazne za novinarski rad, uključujući i krivično gonjenje za klevetu, moraju biti ukinuti.
- Zvaničnici vlasti, vladini službenici i političari treba da budu podvrgnuti većem stepenu provere od strane medija.
- Ne treba zahtevati da mišljenja ili vrednosni sudovi budu potkrepljeni čvrstim dokazima.- Treba suzbijati rasprostranjenu praksu da se sudskim putem nalaže isplata odštete za klevetu.
G. Raković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.