Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
16. 11. 2010.
Kad biznismen preuzme redakciju
Kakvi su efekti privatizacije medija u Vojvodini
Lokalne medije pokupovali su ljudi različitih profila i profesija, a među njima je najviše onih koji nemaju nikakve veze s novinarstvom
Dublje analize rađene za potrebe pripreme strategije o medijima pokazuju da niti ima ekonomske logike u postojanju velikog broja medija u Srbiji (negde oko 1.100 što štampanih što elektronskih), niti postoji pravo medijsko tržište s jasnim pravilima.
Privatizacije je mahom završena kada je reč o štampanim medijima, a prekinuta je kod elektronskih.
A kakva je situacija kada je reč o vlasništvu? Svakakva. Došlo je do grupisanja vlasništva u rukama manjeg broja ulagača, od kojih je retko ko iz novinarske branše. Kakvi su stvarni efekti te privatizacije? Nazire se pad tiraža kod pojedinih listova, raspad redakcija zbog svađa i podela ali i poništavanje kupovine.
Devastirane redakcije, sa polomljenim stolicama, nakrivljenim stolovima i neispravnom instalacijom predstavljaju samo upečatljivu scenografiju mnogo ozbiljnijeg urušavanja novinarske profesije.
Novinarka Žužana Srenčeš, autor studije „Vojvođanski mediji - politički kompromis ili profesionalno izveštavanje“, kaže da nisu postignuti ciljevi privatizacije a to je deetatizacija medija, distanciranje od centara državne, političke, ekonomske i druge moći.
- Zahvaljujući centralizaciji novca i moći, Vojvodinom dominiraju beogradski mediji - objašnjava Žužana Serenčeš.
Prema njenom uvidu u medijsku scenu, izuzetno je mali broj medija u Vojvodini u kojima su same njihove redakcije, odnosno konzorcijumi zaposlenih, postali novi vlasnici. Prosto bode oči ovakav podatak jer se zna da su u mnogim redakcijama baš novinari bili zainteresovani da postanu vlasnici.
Strategiju organizovanog učešća u kupovini spremali su zaposleni u „Somborskim novinama“, nedeljniku „Zrenjanin“ i u nedeljniku „Pančevac“, u kome se dve trećine zaposlenih udružilo u konzorcijum sa namerom „samoorganizovane odbrane od nepoželjnih kupaca“.
- Slučaj neuspele privatizacije „Pančevca“ zaslužuje posebnu pažnju, budući da se radi o listu koji je na aukciji, uz oštro nadmetanje, prodat po astronomskoj ceni od gotovo 2,2 miliona evra vlasnici iz porodice koja se bavila poslovima i biznisom u oblasti agrara.
Sve to zajedno otvara ne samo dilemu o tome koji su stvarni ili prikriveni motivi kupaca medija, ili kakva je sudbina privatizovanih medija u kojima nove „gazde“ zanima isključivo profit, nego i o tome koji su razlozi što je država punih 11 meseci tolerisala neispunjavanje obaveza vlasnika najskuplje prodatog lokalnog lista u Srbiji pre nego što je poništila privatizaciju.
Dakle, lokalne medije pokupovali su ljudi različitih profila i profesija, a među njima je najviše onih koji nemaju nikakve veze s novinarstvom i medijima. Tek simbolična zastupljenost samih redakcija i ljudi iz medijske struke među novim vlasnicima medija pokazuje u startu slabe šanse novinarske „branše“ da pariraju ali i slabost privatizacionog modela po kojem su mediji prodavani po kriterijumima kao za bilo kakva druga preduzeća, za koja je na aukcijama jedino važno ko nudi veću cenu - kaže Žužana Serenčeš.
Ispada tako da država poljoprivredniku omogućava da dođe do traktora uz pomoć subvencija, ali za novinare nema nikakvih pogodnosti, navodi se u analizi privatizacije vojvođanskih medija i naglašava da su izostala bilo kakva stimulativna sredstva za učešće novinarske profesije u vlasničkoj transformaciji medija.
Pokazalo se da privatizacija lokalnih medija u Vojvodini u brojnim slučajevima nije donela očekivano povećanje nivoa nezavisnosti i slobode tih medija, odnosno bolji kvalitet i profesionalizam novinara koji u njima rade, nego su privatizacioni procesi kod štampanih medija bili praćeni često i lomovima, koji su rezultirali cepanjem redakcija i formiranjem novih listova, od kojih je većina ugašena zbog ekonomske situacije.
Simptomatično je iskustvo Zrenjaninskih novina, koje su nakon dve godine izlaženja ugašene ad hoc.
- Nikada nismo imali uvid u prihode i troškove, u marketing i stvarne pokazatelje prodaje našeg izdanja, sem očigledne činjenice da su građani kupovali i čitali list. Ostala je sumnja u stvarne razloge Dnevnik presa da ugasi novine - objašnjava zrenjaninska novinarka Nadica Jakovljev.
Poseban slučaj je Radio Srbobran, koje je uspeo da odoli različitim političkim pritiscima. Većinski udeo kapitala Radio Srbobrana je za 580.000 dinara na aukciji, početkom novembra 2007. godine, uspeo da kupi konzorcijum zaposlenih koji je formirao novinar Ivica Šmit, da bi konzorcijum radnika krajem 2008. godine, kupovinom udela iz privatizacionog registra Akcijskog fonda, zaokružio svoje stopostotno vlasništvo.
Karakteristično za tu privatizaciju je da su radnici pozvali OEBS i zatražili da nadgleda proces privatizacije.
- Počeli su u redakciju da nam dolaze navodni biznismeni, koje smo doživljavali pre kao ljude kojima bi bilo mesto u rubrikama o kriminalu i crnim hronikama. U pitanju su bili očigledni politički interesi pojedinih moćnika. Zainteresovani su se pozivali na podršku različitih lokalnih političara, a neki su bili toliko bezobrazni da su u redakciju dolazili sa majstorima i planovima za renoviranje prostora. Pozvali smo OEBS da nadgleda situaciju, u nadi da ćemo na taj način uspeti da se odbranimo i uozbiljimo proces - kaže direktor Radio Srbobrana Ivica Šmit.
Miroslava Pudar
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.