Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
23. 04. 2011.
Porodice žrtava iz RTS traže proširenje istrage
Televizija bombardovana pre 12 godina
U NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije pre 12 godina poginulo je 16 radnika te medijske kuće.Njihove porodice ni danas nisu od srpskih vlasti dobile dokumenta o tom tragičnom događaju, niti saznale punu istinu o odgovornima za ovaj zločin. Zato najavljuju da će se obratiti i Ustavnom sudu, a onda i sudu u Strazburu.
Jedini koji je odgovarao je tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović i to zato što nije izvršio naređenje da ljude i tehniku premesti na sigurno mesto. On je 2002. osuđen na 10 godina zatvora.
- Tražimo da se optužnica proširi i optuže svi krivci. Od 2006. smo Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneli 16-17 zateva. Prvi odgovor dobili smo u januaru 2011. godine, a u njemu se navodi da je Ministarstvu odbrane upućen zahtev za prikupljanje dokumentacije, ali da na njega nije odgovoreno – kaže Žanka Stojanović, majka poginulog radnika Nebojše Stojanovića.
Reditelj Janko Baljak, autor dokumentarnog filma o ovom tragičnom događaju “2:06 - Anatomija bola” (2000) i prijatelj porodica poginulih, kaže da se ni posle 12 godina u rasvetljavanju ovog slučaja ništa nije pomerilo “ni milimetar“ i da smo okruženi “zidom ćutanja“.
- Milanović je bio samo pion u toj igri sa životima.I dalje ne znamo glavne izvršioce. Postoji gomila konkretnih dokaza i država, da želi, može da utvrdi istinu. Ovaj slučaj se može posmatrati u istom kodu kao i slučaj vojnika u Topčideru, Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović...Kada politička elita i Srbija budu spremni da saznaju istinu, kad se prvi slučaj rasvetli, rasvetliće se i ostali - kaže Baljak.
Brojni dokazi objedinjeni su u knjizi Dušana Janića “Tišina u Aberdarevoj” (2006). Mnogi podaci i svedočenja ukazuju na to da je tadašnji državni i vojni vrh znao da će zgrada biti bombardovana, kao i da Ministarstvo odbrane poseduje transkripte razgovora pilota aviona NATO sa bazom uoči tog napada. Ali, porodice poginulih od vlasti do danas nisu dobile dokument o bombardovanju zgrade RTS-a.
- Zar je moguće da Ministarstvo odbrane nema nijedan dokument o bombardovanju RTS-a? Gde su ta dokumenta? Ako se kriju, ko ih krije i zašto? Ako su izgubljeni, ko ih je izgubio? – pita se Žanka Stojanović i ističe da porodice “neće stati“ i da će se obratiti Ustavnom, ali i sudu u Strazburu.
I Centar za evroatlantske studije podsetio da su porodice radnika RTS-a 2009. podnele Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev za obnovu i proširenje postupka, ali da je Tužilaštvo decembra 2010. obavetilo CEAS da po tom zahtevu još ne postupa. Kao razlog navedeno je to što Ministarstvo odbrane i Vojno-bezbednosna agencija još nisu tužilaštvu dostavili sva dokumenta koja o ovom slučaju imaju, što je ministar Dragan Šutanovac demantovao u februaru 2011.
Kao i svake godine, porodice i prijatelji poginulih okupili su se 23. aprila u 2.06 sati u Tašmajdanskom parku kod spomenika “Zašto?”.
Antrfile : Dan sećanja na ubijene u medijima
U noći između 22. i 23. aprila 1999, u 2.06 sati, u zgradi u Aberdarevoj, poginuli su Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (30), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković (40), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović (50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SNS) zatražiće podršku evropskih kolega da se 23. april obeležava kao dan sećanja na ubijene u medijima koji su bespravno proglašeni vojnim ciljem.
Tamara Mitrović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.