Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
01. 07. 2015.
Неподношлива лакоћа просеравања
Реко би човек на прво читање да сам ја нека тешка прзница и надрканко, али то је, да кажемо, далеко од фактичког стања ствари.
Не волим свађе, поготово не јавне, али знамо да је живот велика курва и да нас доводи у свакакве будаласте ситуације. Једна од тих ситуација су препирке са самозваним правобраниоцима српства.
Те даме и та господа, који уживају сва грађанска права, што им нико и не оспорава, из разлога који вероватно никада неће бити разјашњени мисле да би требало да имају нешто већа права од остатка популације.
Тако је рецимо на то ме подсети наш Дража, не Михаиловић Ратко Дмитровић вактиле уређивао (на срећу заборављену латиничну публикацију) „Аргумент“ и нико му то није замерао. Регистровао новину, писао, штампао, плаћао ПДВ и Бог нас веселио.
Факат, није захтевао да се латинична штампа ослободи ПДВ-а, а онда га кренуло у животу, па је дошао у ћириличне „Новости“ и у дуету са Смајловићком почео да нариче над терором над угроженом „српском“ ћирилицом.
Речена Смајловићка је такође уредниковала у новинчинама штампаним разним писмима (можда и клинастим) и то јој у оно време није падало тешко. Напротив, падало јој је лако. И нека је! Треба свакоме олакшати кад год је то могуће.
Сад долазимо што би рекли ћириличари in medias res. Када рецимо ми, „антићириличари“ који, иначе, уопште нисмо антићириличари, напишемо пар редака о незаконитости захтева за ћириличну неутемељену повлашћеност, шта ћириличари раде?
Мислите ли ви да ће госпођа Смајловићка написати: Ево, господин Басара написао текст препун неистина, шкодљив по „српске интересе“, хајде да дебатујемо о томе, да човека вратимо на прави пут, да га просветлимо, приведемо познанију права. И прочаја.
Како бих ја реаговао? Ево овако: Хајдемо, госпођо Смајловићка, да дебатујемо, да се упустимо у ситна цревца, да преиспитамо зашто ћирилици а и свима нама са ћирилицом лоше иде. Зашто да не? Човек је вазда у заблуди, а бајаги се учи док је жив. Али не!
Зар уместо упуштања у озбиљну дебату није једноставније рећи „ма то су издајници“, људи који тврде да „никада ниједна нормална земља није бомбардована“? У том смислу Смајловићку више помињати никада нећу. Јер, веровали или не, знате ли шта ми се догодило кад сам је ономад, после извесне паузе, поменуо? Сутрадан изгубио новчаник са врло мало пара, али са свим документима.
Малер! Не само мој. Али ћу у данашњој скраћеној колумни поменути Оверлорда. Вучићу, ако намераваш, као што тврдиш, да од ове земље направиш нормалну државу, онда поступи овако: оптужене за „издају“ подвргни судској истрази, па ако су нешто издали, смести их у мардељ. Ако пак нису, на робију пошаљи државотворне клеветнике. Тачка.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.