ДНКиМ
03. 05. 2026.
Три године без српских дневних новина на КиМ: Ћутање - саучесништво међународне заједнице
Ни три године после одлуке Владе у Приштини да забрани улаз робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, до продавница и киоска не стиже дневна штампа на српском језику.
„Идем по хлеб и новине“, тако су, укратко, почињала јутра Срба на Косову и Метохији.
„Данас неће бити дневних новина, а сва је прилика да их неће бити ни сутра“, говориле су Срби на КиМ након одлуке Владе у Приштини да забрани увоз робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију.
Дистрибуција српске дневне штампе на КиМ онемогућавана је више пута у последњих петнаест година. Празно место у киосцима упечатљиво је сваком грађанину, како онима којима су новине представљале значајан извор информисања, тако и сваком човеку који познаје и негује своју културу.
Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац оцењује да је у питању преседан и да тога нема нигде у савременом свету, осим на подручјима захваћеним ратом, где је немогуће дистрибуирати штампу.
„У миру имамо одлуку о забрани уласка дневне штампе на матерњем језику, која је српској заједници на Косову* загарантована. Чак и да нема локалних одредби о томе, постоје међународне конвенције о грађанским правима које укључују право на информисање на матерњем језику“, напомиње она.
Вановац: Застрашује незаинтересованост међународне заједнице
Ово је преседан, истиче Вановац, који се догодио у Европи, у 21. веку.
„Незаинтересованост међународних фактора, који су ту да би наводно подигли степен демократичности друштва, још је страшнија од поступака косовских* власти“, каже она.
У оваквим околностима, додаје, најважније је да су локални електронски медији који информишу грађане на српском језику на Косову* перфектно радили све време.
„Људи нису ускраћени за информације, иако су услови у којима ти медији функционишу далеко од задовољавајућих, с обзиром на дискриминаторан однос према њима - недостатак превода, немогућност праћења догађаја и непозивање медија који информишу на српском језику, финансијске потешкоће и још много тога“, рекла је Вановац.
Међутим, председница ДНКиМ-а истиче да је, и осим тога што су српској заједници доступни електронски медији, ускраћивање елементарног грађанског права на информисаност путем штампе на матерњем језику недопустиво.
Гуџић: Косово* херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења
Историчар Александар Гуџић каже да је забрана уласка дневне штампе на српском језику само део мозаика који је постао агресивнији и интензивнији последњих десет година, а који долази из Приштине.
„Ту је забрана уласка робе из централне Србије, штампе и сијасет других мера и закона које доноси Приштина. Оно што је забрињавајуће са позиције обичног човека јесте да су Срби прихватили и не реагују на репресивне методе, рестрикције и ограничења која поставља Приштина. Што се тиче међународне заједнице, њени представници су последњих година углавном развили ‘фантастичну стратегију’ ћутања и нереаговања. Тако да својим нереаговањем саучествују у овоме“, напомиње он.
Политичка елита косовских Албанаца се, истиче Гуџић, и данас, 27 година након рата, „боји сваког другачијег и критичког мишљења које би одударало од званичног и пожељног наратива“.
„Косово* је херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења. На Косову* је последњих деценија доминантан наратив да је за рат деведесетих и све што је рат произвео крива Србија, а да косовски Албанци имају ексклузивитет жртве. У том контексту посматрам и забрану уласка дневне штампе на српском језику на Косово*“, каже он.
Гуџић напомиње да су људи годинама навикли да купују и читају новине, као и да је било много примера да су из других средина на Косову и Метохији долазили у Грачаницу како би их набављали.
Звездан Михајловић из фирме „КиМ Беоколп“, која је дистрибуирала српску дневну штампу на Косово и Метохију, каже за УНС да је са сваком забраном опадала продаја штампе.
„Последњи пут, пре забране уласка робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, дистрибуирали смо 600 до 650 примерака дневних новина. Имали смо 32 продајна места и људи су у Грачаници, Косовској Митровици, Штрпцу и другим местима редовно добијали дневне новине“, подсећа он.
У једном периоду је, напомиње Михајловић, и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) помагала да српска штампа стигне до свих места на Косову и Метохији.
„И данас, после скоро три године од ове забране, постоји велико интересовање да се дистрибуција дневних новина на Косову и Метохији обнови“, истиче Михајловић.
Континуирано ометање дистрибуције српске штампе на Косову и Метохији
УНС је средином априла 2014. године најоштрије протестовао због опорезивања београдске штампе на КиМ.
Истицао је тада да је недопустиво да се од дистрибутера тражи плаћање ПДВ-а, а од Еулекса и Омбудсмана затражио је да омогуће несметану дистрибуцију и обезбеди њихова заштита.
Власти у Приштини су 2018. године наметнуле додатне таксе од 100% на штампу из централне Србије. Овај поступак је оцењен као флагрантно кршење права грађана на информисање, уз став да дистрибуција информација мора бити ослобођена свих економских и политичких ограничења.
УНС и ДНКиМ су о томе обавестили међународне новинарске организације.
Овај потез је најоштрије осудило тадашње Министарство културе и информисања Републике Србије, позвавши приштинске власти да повуку одлуку и омогуће право на информисање на матерњем језику.
Забринутост је изразио и тадашњи представник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир, подсетивши на неопходност заштите права свих грађана на приступ информацијама на свом језику.
Неколико дана касније, УНС и ДНКиМ су саопштили да је дистрибутер био спреман да плати додатну таксу, али да су цариници захтевали да на фактури пише: „Република Косово“.
Ово је био период када су грађани Косова и Метохије први пут од 1999. године, у тако дугом временском интервалу, остали без штампе.
Након више прекида, данас, скоро три године од последње одлуке Владе у Приштини, до продавница и киоска и даље не стиже дневна штампа на српском језику.
УНС и ДНКиМ и даље истичу да је слобода штампе темељ демократије, а право на информисање на сопственом језику једно од основних људских права које мора бити обезбеђено у сваком тренутку, без ограничења.
*У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.