Насловна  |  Актуелно  |  Хроника напада Јунајтед групе на УНС  |  Швајцарски процес – да ли је био могућ спор против српских медија без њиховог присуства
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Хроника напада Јунајтед групе на УНС

01. 10. 2020.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Швајцарски процес – да ли је био могућ спор против српских медија без њиховог присуства

Тешко ми је да замислим да је швајцарски суд донео одлуку у предмету против српских правних лица а да претходно није добио потврду да је тужба достављена туженом, оцењује управница Центра за правне вештине Правног факултета у Београду доц. др Милена Ђорђевић поводом тврдњи челника Студија Б и Информера да нису ни обавештени о поступку који је против њих водио сувласник Јунајтед групе Драган Шолак.

У одговору на питања УНС-а, Милена Ђорђевић каже да „необавештавање туженог да се против њега води поступак у било којој земљи се, без њој познатих изузетака, сматра повредом права туженог на одбрану“.

„Обавеза суда да уредно обавести туженог о вођењу поступка против њега не значи истовремено и обавезу туженог да изнесе своју одбрану, односно да у том поступку учествује“, објашњава др Милена Ђорђевић, доценткиња на Правном факултету у Београду.

Власник Информера и директорка Студија Б за УНС су раније рекли да нису учествовали у процесу пред Окружним судом у Цириху који је, како је објавила телевизија Н1, донео пресуду да су Пинк, Студио Б и Информер повредили право личности Драгана Шолака, сувласника Јунајтед групе, објављивајући неистине о њему.

У одговору правног тима Јунајтед групе УНС-у наводи се да је да је један од тужених ангажовао адвоката, „што свакако доказује да не може бити говора да о томе нису обавештени“, као и да правноснажна пресуда Швајцарске „говори сама по себи“.

Амбасадор Србије у Швајцарској Горан Брадић изјавио је да надлежне швајцарске власти нису доставиле информацију о судском процесу у којем је сувласник Јунајтед групе Драган Шолак тужио Пинк, Студио Б и Информер ни Амбасади Србије у Берну, нити Генералном конзулату у Цириху.

Доценткиња на Правном факултету у Београду Ђорђевић каже да у случају када је тужени држављанин стране државе или страно правно лице, онда се по правилу прибегава такозваном дипломатском достављању тужбе.

„Универзално правило свугде у свету је да туженом у парничном судском поступку мора бити обезбеђено ‘право на одбрану’. То минимално подразумева да тужени буде обавештен да се против њега води поступак, односно да му је уредно достављена тужба“, наводи доценткиња на Правном факултету у Београду.

Уколико је швајцарски суд одлучивао у грађанском или трговачком спору против правних лица са седиштем у Србији а која немају представништва у Швајцарској, наводи Ђорђевићева, релевантан начин достављања регулисан је Хашком конвенцијом, који по „скраћеном“ поступку достављања предвиђа контакт суда у Швајцарској и Министарства правде у Србији.

„Швајцарски суд није обавезан да комуницира са Амбасадом Србије у Берну. Све и да је било речи о 'класичном дипломатском достављању' оно свакако, у овом примеру, не укључује српску амбасаду у Швајцарској, већ евентуално амбасаду Швајцарске у Србији (ако је достављање ишло 'класичним' дипломатским путем, а не по Хашкој конвенцији)“, наводи она.

Ђорђевићева за УНС објашњава да се пресуда швајцарског суда у Србији, као и пресуде других страних судова, извршава тек након што буду призната од стране српских судова.

„Да би страна судска одлука била подобна за признање, мора бити мериторна, подобна да стекне дејство правоснажности“, каже она и додаје да постоје разлози због којих српски суд може да одбије признање стране судске одлуке, од којих је један и непоштовање права на одбрану.

Доценткиња Ђорђевић објашњава да тек по спроведеном поступку признања, страна судска одлука је изједначена по дејствима са правоснажном српском судском одлуком и представља извршну исправу.

Она напомиње да се одлука швајцарског суда против српских правних лица може извршавати и у другим земљама, уколико српска правна лица имају имовину у иностранству на којој се може спровести извршење. „Имовина у иностранству обухвата и, примера ради, банковне рачуне у иностранству или пак потраживање у иностранству“, каже Ђорђевићева.

Подсетимо, тужени медији, стоји у тексту телевизије Н1, дужни су да накнаде трошкове поступка тужиоцу Шолаку, уклоне текстове и линкове емисија којима се крше његово право личности, да се уздрже од понављања овог дела и објаве пресуду. Пресуда у Цириху, како је у понедељак објављено, постала је правноснажна 15. септембра.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси