Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
14. 04. 2014.
Милош Васић: Објављотина Иштвана Каића
Од неких ствари човек да се спасе не може. Покушао сам да ме мимоиђе та свињарија, ама нисам успео. Заинтересован и приватно и професионално за Славка Ћурувију и његово мучко убиство, морао сам да подлегнем. Папирну верзију Политике нисам узео у руке, јер ми је речено да ја тамо изашла скраћена верзија, а да се то писмено у пуном обиму (писало је испод) може наћи у интернетском издању. Занимљиво. Потписани се представио као „сарадник Института за јавну политику“, што је још занимљивије, као што ћемо видети.
Дубоко сам уздахнуо, сипао лозу, запалио цигарету и сео пред рачунар. Пробао сам прво Тању да наговорим да ми преприча својим речима и с разумевањем, али ме је одбила јер да се „ТО препричати не даде“. Пресели су ми и лоза и цигарете (две-три).
То се, дакле, зове „Трећи метак Бранке Прпе“, а написао је Иштван Каић, на добрих 15 хиљада словних знакова. Мој главни уредник Жарковић после је написао да би од њега могло нешто бити, ако научи да пише краће; уз дужно поштовање за Жарета, ја бих избацио оно „краће“. Иштван Каић, наиме, не уме да пише. Тај недостатак увелико покушава да надокнади пакошћу и пасјалуком; канда му се чини да јавност тражи скандал и гадости, а да су памет, стил и организација текста, као и елементарна пристојност ту сувишни. Треба га разумети: таква је мода, шта зна дете…
Г. Каића приметио сам пре неколико година док се трсио да се по сваку цену угура у писане медије. Био је подједнако пакостан, полуписмен и конфузан као и сада – и досадан до бола. Сада се појавио ни мање ни више него у Политици, што ја не бих приписао ономе што се у праву зове „доселост“, а у швалерацији (да цитирам једну моју другу): дала сам му само да ми се више скине с врата.
Није то, наиме, без неке да је гђа Љиља Смајловић одлучила да објави ту гадост. Чујем да се после вадила: да, као, главна уредница не мора да дели мишљење својих сарадника и већ да је о слободи говора реч. То је све тачно, али уреднике је Бог у својој премудрости створио управо зато да у новинама не би излазиле глупости и гадости. Нормалан уредник прочитао би то (не више од прве две-три хиљаде знакова), згужвао и бацио у кош, тј. Рецyцле Бин, је ли. Наиме, та је објављотина ниска, пакосна, глупа, клеветничка и, да, полуписмена.
Г. Каић ту улази у приватне и породичне ствари; он проналази швалерке покојног Славка (са естраде, наравно, али су фине цуре, па неће то да помињу); он – што је главно – замера Бранки Прпи то што се није одушевила генијалном идејом Аце Вучића и Верана Матића оснују једну непотребну комисију која ће расветлити оно што држава, као, не може. Делим те Бранкине резерве из два разлога: први је да је свака комисија, како лепо кажу Кинези, животиња са четири задње ноге; други је да ми то много смрди на заједничку, јоинт вентуре, маркетиншку операцију Аце Вучића и Верана Матића.
Исти је случај и са овом новонајављеном комисијом која да ће расветлити чувену политичку позадину атентата на Зорана Ђинђића. Кога занима, нека нађе текст г. Каића на сајту Политике, немам живаца да га даље препричавам; паметни сте људи, видећете и сами.
Ту смо сад дошли до суштине ствари. Неформална, да не кажем подземна, екипа Вучићевих спин-доктора и маркетингаша закључила је да сада треба опљунути свакога ко се не радује успесима њихових пројеката попут Веранове комисије. Ти спин-доктори нашли су – у недостатку бољих – човека најсличнијег себи по карактеру: пакосника, свађалицу, страсног човекомрсца и дркаџију, да прости ваше лице. Таква врста „несланих будала“ (Достојевски) пре или касније нађе послодавца.
Овога пута није било лако. Наиме, та је свињарија била прво понуђена Пери Луковићу и е-новинама; чак је и Пера одбио да то објави, упркос притисцима из извесних кругова којима је близак (или обрнуто: који су њему блиски; то није исто). Сама околност да Пера није хтео то да објави требало би да буде упозорење мајсторима; Пера воли свашта да објави, као што знамо, али ово је било превише чак и за њега.
Онда је нађена гђа Смајловић. Добро: сви знамо да је стара дама Политика изгубила девичанство још 1987, отприлике, путем силовања; али смо се сви надали да се од те трауме опоравила у међувремену; било је таквих назнака. Десило се, међутим, да гђа Смајловић ту гадост објави, па да се затим укаже и одржи говоранцију 11. априла, на петнаестогодишњицу Славковог убиства. Тако је повреди додата и увреда.
Неко ко има осећање стида не би се усудио да своју фацу покаже тамо, тог 11. априла, пред часним људима и лепим женама; али изгледа да сам ја конзервативни маторац, да не пратим трендове и да сам уопште матора будала. Нека сам, више волим тако.
Е, сад: пошто се дотични г. Каић изволео потписати као „сарадник Института за јавну политику“, неко је позвао Бебу Поповића да га пита јел’ то истина. Беба се уредно оградио, изјавио да он појма нема и да овај Каић за њих не ради. Индикативно је да тај Институт није осетио потребу да краћом нотицом у Поилитици демантује тврдњу г. Каића; отприлике овако: не, тај господин не сарађује с нама; и тачка, даље не треба.
Тај Институт је операција Бебе Поповића, коју је он засејао у Подгорици, па пресадио и овамо. Знајући човека, операција је свакако комерцијално-маркетиншка и то је у реду: такав им је посао и молим. Знајући, опет, човека, не могу да поверујем да је спао на Иштвана Каића; радио је Беба са јачим, много јачим, ликовима. Боље да се огради од њега што пре.
Остали текстови из преписке налазе се овде.
Коментари (2)
Остави коментар21.04.
2014.
Objavljotina Iŝtvana Kaica
Ako vec postavjate pravila da necete objavljivati komentare koji sadrze uvrede, nepristijan govor... zaŝto objavljujete priloge koji sadrze i uvrede i nepristojan govor kao ŝto su: pakosnik, svadjalica, drkadzija, neslana budala i joŝ mnogo sliĉnih uvreda ???
Одговори20.04.
2014.
Gde su argumenti
Pa dobro, g. Vasicu, sto ne navedoste malo konkretnije koje su netacnosti i "svinjarije" doticnog u njegovom tekstu? Osim sto je preopsiran i sto ulazi u privatne i porodicne stvari. Iz vaseg teksta ne prepoznaje se drugo do licni animozitet prema g.Kaicu koga je, valjda, trebalo raskrinkati nekim dokazima naspram njegovih tvrdnji. A jasno je da za tako nesto ima mesta. Zasto to niste iskoristili?
ОдговориBili ste sazetiji od njega, ali nista niste napisali. I otkud vam pomisao da bi iko morao da pokazuje "elementarnu pristojnost" u svom pisanju, kada je vi sami nemate?
Cemu pismenost, ako argumenti izostaju? Tu vam ni Kinezi, ni Dostojevski nece mnogo pomoci.