Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Враћање медија на фабричка подешавања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

24. 12. 2021.

Аутор: Вања Стокић Извор: media.ba

Враћање медија на фабричка подешавања

Половина грађана Босне и Херцеговине не вјерује медијима, а као главне разлоге за то наводе њихову повезаност са политичким партијама, ширење дезинформација и пропаганде, као и промовисање економских моћника. Такође сматрају да медији не поштују професионалне етичке стандарде, не служе јавном интересу, те не објављују информације о власничкој структури. Истраживање Медиацентра Сарајево показало је и да млади људи критикују рад медија, али нису у стању да објасне шта су то новинарски стандарди нити које процедуре медији пролазе приликом рада

Повјерење публике у медије је несумњиво пољуљано. Али не само грађана, већ и новинара. Уредник Онлине магазина Журнал, Селведин Авдић, говори да већини медија не вјерује, укључујући јавне сервисе и новинске куће које су некада биле угледне. Како каже, дио новинара су купили тајкуни, док су се остали повукли или уморили.

„Тренутно траје страшна медијска бука, у којој се говоре полуистине, па је потребна дубинска анализа не би ли се наслутила цијела истина. Оно мало новинара којима је још увијек стало до професије морају се озбиљно потрудити не би ли се и њихов глас чуо у тој какофонији. Враћање повјерења у медије је озбиљан и дуготрајан процес као и враћање повјерења у државу. Све што новинари могу учинити да врате повјерење јесте да раде професионално и одговорно. Нема ни краћег нити лакшег пута. Нажалост, мислим да нас најтеже тек чека“, говори он.

Са друге стране, уредница портала Директ Николија Бјелица Шкриван, сматра да грађани олако говоре да не вјерују медијима и да генерализују када говоре да медији лажу и раде под политичком директивом.

„Највећи број медија сигурно, нажалост, јесте такав, али публика има прилику да потражи и друге медије којима би можда могла више вјеровати. Међутим, њима је лакше да то не раде. Када би публика потражила медије којима је стало да раде професионално можда би промијенила мишљење. То би значило да публика треба да изађе из свог комфора и обрађује информације које нису увијек у складу са њиховим увјерењима“, говори она.

Као начин враћања повјерења медија, уредник портала Герила Младен Бубоњић види поштивање основних деонтолошких принципа, као и принципа професионалног и одговорног новинарства. Истиче како то можда звучи превише поједностављено али сматра да је то најбољи начин за стицање, очување и повратак повјерења у медије.

„Иако се једном изгубљено повјерење тешко поново стиче, објективним, непристрасним, избалансираним и професионалним приступом, медији могу покушати поново изградити повјерење публике. Прије свега, морају показати и доказати да су најоданији грађанима, а не политичким елитама. Пристрасност и навијачки приступ свакако изазивају неповјерење. Такође, медији морају бити у служби надзора над моћнима а не њихове слуге“, говори он.

Све почиње импресумом

Транспарентно власништво и истицање импресума, један је од главних захтјева упућених медијима не само од грађана, већ и струке. Уколико публика не зна ко стоји иза садржаја које конзумира, она не може бити увјерена у часне намјере аутора.

„Одговорност је веома важан аспект и од изузетног је значаја да се јасно одреди за шта је медиј одговоран и коме. Медији морају бити одговорни за истинитост информације коју објављују, док су одговорни јавности којој је информација намијењена. У супротном, крше се принципи одговорног новинарства и нарушава повјерење. С тим у вези, неопходно је да медији буду транспарентни, да не крију ауторе текстова као и да признају када погријеше“, сматра уредник Младен Бубоњић.

Основа – провјера информација

Једна од првих ствари које студенте уче на студијама новинарства, али и младе новинаре у редакцијама, јесте да се информација провјерава неколико пута, из различитих извора. Управо на то подсјећа уредница портала Tačno.net, Штефица Галић, као један од начина враћања повјерења у медије. Са провјером чињеница тијесно је повезана и хиперпродукција у коју је запала већина медија.

„Држати се највећих стандарда новинарства. Проблем је брзина објављивања вијести, као да смо на утркама ко ће прије објавити нешто а да није провјерено више пута. Објављивати само оно што је истински важно за јавност а не сваки коментар неког политичара који ће бити вијест и покупити пуно лајкова а то је опет због зараде на рекламама које имају. А ако нема зараде како ће бити плаће за новинаре. И тако у зачараном кругу се вртимо“, говори она.

Друга, трећа и свака могућа страна

Увођењем различитих страна у своју причу, новинари пружају различите углове гледања на исти догађај, али и прилику свим странама да објасне своју позицију и своје становиште. Извјештавање из само једног угла не само да није професионално и крши новинарске стандарде, већ је један од разлога зашто грађани не вјерују медијима.

„Ако за примјер узмемо Бању Луку, морате пратити три дневника како бисте сазнали шта се десило тај дан јер из једног не можете добити потпуну слику“, каже један од учесника фокус групе, у склопу истраживања које је реализовао Медиацентар Сарајево.

Поштовати жанрове

Уредница Николија Бјелица Шкриван, сматра да би већем повјерењу допринијело и јасно разврставања новинарских форми и одвајање коментара од вијести. Мијешањем различитих форми и изношење властитог мишљења умјесто чињеница може да допринесе збуњености публике, али и манипулацији од стране медија.

„Коментарима је мјесто у колумнама и сличним формама“, истиче она.

Означавање комерцијалног садржаја

Подвођење комерцијалног садржаја под информацију не само да може обманути читаоце већ код њих може да изазове осјећај обманутости. Иако етичка правила налажу да такви садржаји буду јасно означени, како би публика одмах уочила да се ради о плаћеној објави, често се то не дешава. Оваква ситуација се не веже само за приватне фирме већ и за јавна предузећа и институције.

„Чини ми се да тога има поприлично. Рецимо, често видимо текстове о друштвено-одговорним компанијама који пролазе као класични новинарски садржаји. Није поштено, јер си плаћен да хвалиш нешто, а продајеш га као да је неки независни садржај. Ја сам за то да се сви садржаји који су плаћени означе као спонзорисане објаве и да публика нема дилему“, говори Николија Бјелица Шкриван.

Извинити се и прихватити критику

Исправљање грешака у медијима постало је знатно лакше појавом портала, али се опција једноставног мијењања или брисања текста повремено и злоупотребљава. Дешавали су се случајеви да поједини онлине медији активно извјештавају о одређеном догађају, а када се испостави да се радило о лажној вијести, они или игноришу ту чињеницу или обришу текстове, без образложења и извињења читаоцима. Ипак, на интернету је могуће пронаћи чак и избрисане садржаје, као и њихове првобитне верзије, путем сајта WayBack Machine.

„Уколико погријеше, што се мора дешавати, да признају грешку и извине се“, савјетује Николија Бјелица Шкриван.

Управо је портал који она уређује, 2018. године објавио извињење читаоцима, због текста о младићу за кога се касније испоставило да се лажно представљао као љекар.

„Уважити критику јавности ако је конструктивна“, додаје Штефица Галић.

Оригиналност је битна

Уредници онлине медија у БиХ такође савјетују да се више простора уступи грађанима, како би могли да испричају своје приче и проблеме, умјесто да им тај простор одузимају политичари. Такође, да се не извјештава само о постигнућима одређене власти, већ и њеним пропустима.

„Медији који желе опстати на тржишту морају појачати сопствену производњу садржаја, и покушати да буду што јединственији и оригиналнији а публика ће такав садржај препознати“, савјетује уредник портала Бука, Елвир Падаловић, додајући да медији нипошто не би требало да подилазе публици својим садржајима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси