Регион
16. 08. 2022.
Радио и „мали људи који живе у њему“
Књига „20th Century Day by Day“, у којој су забиљежени важни догађаји 20. вијека, представља укоричене телевизијске, радијске или новинске формате „Догодило се на данашњи дан“. На датуму од 14. аугуста 1932. године пише да је италијански изумитељ Гуљелмо Маркони завршио истраживања на кратким радио таласима. У пракси, завршетак истраживања на кратким радио таласима и њихова практична употреба омогућила је, између осталог, и емитовање радио програма радијских станица.
Краткоталасна емитовања радио програма играла су важну улогу у раним данима хисторије радија. С обзиром на капацитет да се програм радија емитује на велике удаљености користећи кратке таласе током Другог свјетског рата, кориштен је као средство информисања за интернационалну публику.
Примјере томе налазимо у прилогу Радија Слободне Европе у поводу 110 година радио таласа ауторице Биљане Јовићевић која је издвојила Хитлерову објаву рата Пољској коју је директно емитовала радијска станица Си-Би-Ес, као и објаву британског премијера Винстона Черчила од 7. маја 1945. године када је обраћајући се, не само грађанима Велике Британије него и цијелом свијету, објавио крај Другог свјетског рата.
Прва краткоталасна радио станица на подручју Југославије била је Радио Београд. Програм за иноземство је покренут 1929. године. Велики је број научника који су на свој начин допринијели развоју радија, али се два имена издвајају као пионири или „очеви радија“ – Гуљелмо Маркони и Никола Тесла.
На информацијском сајту за образовне садржаје ThoughtCo, и његовом дијелу у којем се говори о техничком развоју медија, наводи се да је Џејмс Кларк Максвел, шкотски физичар, први пут предвидио постојање радио таласа 1860-их. Њемачки физичар који је први доказао постојање електромагнетних валова Хеинрич Рудолф Херц, двадесет и шест година послије Максвела, направио је корак даље и показао да се брзе варијације електричне струје могу пројицирати у свемир у облику радио таласа, слично свјетлосним таласима и топлотним валовима. Малон Лумис, изумитељ познат по томе што је предложио бежичну комуникацију, направио је још један корак унапријед, а Маркони доказао изводљивости радио комуникације.
У емисији Хрватског радија под називом „Повијест четвртком“ на тему 90 година хрватског радија у уводу се каже: „година је 1897. Другог просинца. У Сједињеним Америчким Државама је Никола Тесла пријавио патент о систему пријеноса бежичне енергије. Његовим проналаском послужио се Гугљелмо Маркони и тако је измишљен бежични телефон који није требало повезивати жицама. Гласове и шумове преносили су валови из етера. У Питсбуругу (САД) 1920. прорадила је прва радио станица у свијету“.
Континуитет радија
У Лексикону новинарства, под референцом „Радио у Југославији“, наводи се да је прва примјена радија на југословенском простору везана за Црну Гору са Волујице, брда изнад Бара, одакле су 1904. године први пут емитовани радио-таласи на Балканском полуострву. Прва радио-емисија пуштена је у рад 1926. године у Загребу, идуће године у Љубљани, а већ поменуте, 1929. године у Београду.
Популарност новитета званог радио може се мјерити статистиком.
У БиХ је 1929. године број радио-пријемника био 7.545. У 1947. порастао је на 10.928. Статистика у Лексикону се завршава са 1978. годином када је у БиХ било 727.229 радијских пријемника. Референтне тачке у Лексиону су Србија, Хрватска, Словенија, БиХ, Македонија и Црна Гора. Од свих побројних тадашњих република (Лексикон је обављен 1979. године) а данас самосталних држава, Црна Гора је једино имала мање радијских пријемника од БиХ.
Број радио станица након 1945. године стално је растао. Крајем 1945. године било их је 12. У периоду 1950-1965. број радија се попео на 39, а за идућих десет година на 190. Временом је телевизија добила приоритет над звуком.Деведесет година од завршетка Марцонијевог истраживања на кратким-радио таласима и његовом знатижељом да одређен сигнал пошаље на даљину, омогућила је нешто чије бенефите и данас уживамо занемарујући чињеницу на који начин тај сигнал долази до наших радио-пријемника или телефона. Континуитет радија у БиХ, било на ФМ или АМ таласима, траје још од 1929.
У Монографији Радија Сарајево остало је забиљежено да је 10. априла 1945. године у 16:00 сати Ђорђе Лукић у етер изговорио: „Смрт фашизму, слобода народу. Овдје слободно Радио Сарајево. Вршимо пробне емисије и дајемо музику са плоча. Молимо драге слушаоце да нам јаве како нас чују на телефон“.Када једном, као дијете, научите да „у радију живе мали људи“, онда нема потребе да тражите друга објашњења него да имагинирате сваки пут када слушате радио неког човјека који „живи“ у вашем радију и обраћа се само вама захваљујући радозналим људима попут Марконија и Тесле.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.