Регион

18. 08. 2022.

Аутор: Вања Стокић Извор: Медиацентар Сарајево

Рекламирање коцкања јесте легално, али да ли је етично?

Коцкарнице и спортске кладионице се све више рекламирају на интернет порталима појединих медија.

„Прикључи се и заиграј за 100 награда“, „На ове награде нико није остао равнодушан“, „Преузми бонус 10 КМ, сврати на финале Лиге шампиона и частимо те пићем“, „Допуни налог са 0% провизије“, „Бонус добродошлице у свим пословницама“, само су неке од реклама кладионица у виду банера и промо текстова које се могу пронаћи у босанскохерцеговачким медијима, прије свега интеренет порталима. 

Због пандемије корона вируса почетком 2020. године, велики дио активности се преселио у виртуелни свијет. Продавнице су креирале или унапрјеђивале своје системе веб куповине, настава се пратила онлине, платформе за виртуелне састанке су доживјеле процват. А како је у стварном свијету њихов рад био онемогућен, коцкарнице и спортске кладионице су се брзо прилагодиле и преселиле такође у виртуелни свијет.  

То је довело до тога да се убрзано повећавала количина медијског простора који се користи управо за рекламирање оваквих садржаја. Рекламирање оваквих садржаја није забрањено, али се поставља питање да ли је етично? 

Упозорења за новинаре из сусједства 

Желећи да медијима скрену пажњу да им рекламирање болести овисности не приличи, јер би требало да се у потпуности ставе у функцију заштите јавности, Друштво психолога Србије је крајем јуна објавило саопштење за јавност у коме је осудило овакве активности.   

„Лака доступност клађења свакако отежава појединцу који жели да престане да се коцка да се носи са болешћу зависности, јер је искушење превелико, нпр. више није довољно само избегавати кладионице у току њиховог радног времена, јер је коцкање константно доступно откако су кладионице отвориле и могућност онлајн клађења. Раније је овај начин клађења захтевао физичко уплаћивање новца у експозитурама кладионица. Међутим, то је значајно измењено и олакшано уплатама и исплатама новца преко банковног рачуна“, навели су из Друштва психолога Србије. 

Додају како посебну пажњу скрећу рекламе „које потенцирају коцкање као вид игре на срећу, а у којима се истиче да ће добитак довести неког до неизмерног богатства“. За рекламирање кладионица ангажоване су јавне личности, које могу да имају велику улогу у утицају на младе људе и формирање њихових ставова и понашања. 

 

„Имајући у виду да и истраживања показују релативно високе стопе зависности међу становништвом, а посебно коцкања, Друштво психолога Србије реагује јавном осудом рекламирања кладионица. Верујемо да би у опшем интересу грађана било веома важно покретање иницијативе за законске рестрикције у вези са  рекламирањем коцкарница, забрану отварања коцкарница близу школа, као и забрану да коцкарнице буду спонзори спортских манифестација или клубова, а све то по угледу на земље које су то већ спровеле, нпр. Шпанија и Велика Британија“, наводе они. 

У Републици Србији, као и Босни и Херцеговини, постоје закони који забрањују рекламирење алкохола и цигарета. Друштво психолога Србије сматра да се исти принцип треба примијенити на рекламирање коцкарница. Како кажу, њихово јавно и неограничено рекламирање може се схватити и као промоција зависничког понашања. 

Осигурати плате или бити друштвено одговоран? 

Синиша Вукелић, оснивач и главни и одговорни уредник портала Капитал (Capital), каже да је неколико понуда од приређивача игара на срећу стигло овој редакцији, али су оне одбијене.  

„Мислим да су више били подстакнути низом нашим текстовима у којима смо критиковали потезе власти Републике Српске (РС) да измјеном закона дају монополитички положај Електронској видео лутрији Српске, али и другим текстовима о раширености малољетничког клађења након што је та иста ЕВЛ поставила своје апарате чак и у сластичарне и палачинкарнице у близини основних школа. Коцкарнице и кладионице, те уопште игре на срећу, нису забрањене иако мислим да би и оне требале бити“, говори Вукелић.  

Он додаје да редакција Капитала нема посебне правилнике који се односе на ову област, али маркетинг тим има јасна упутства да не прихватају рекламе политичких странака, као ни фирми и појединаца који су предмет њихових и текстова других кредибилних медија.  

„Маркетинг без одобрења директора и уредника не може прихватити ниједну понуду за оглашавање. Због тога смо остали без значајних финансијских средстава, али ево већ 15 година не одустајемо од наших принципа“, истиче Вукелић.  

Слична ситуација је и на порталу Бука. Главни и одговорни уредник Александар Трифуновић каже да немају интерне правилнике, али као медиј који се труди бити друштвено одговоран, воде рачуна и о оглашавању на свом порталу.  

„Не оглашавамо политичке партије на примјер, нити имамо огласе тог типа, а до сада нисмо оглашавали ни игре на срећу. Бука уоште нема много упита за оглашавање, иако смо један од најпосјећенијх портала у земљи, што је друга врста проблема, тако да је и број упита од коцкарница мали, скоро никакав. Нисмо објављивали такве рекламне садржаје до сада“, каже Трифуновић.  

Један од портала који стално објављује и рекламира овакве садржаје је СрпскаИнфо. На овој страници стоји неколико банера за промоцију спортских кладионица, а међу објављеним текстовима налазе се и промо текстови ових клијената. Директор фирме „Euro Blic press doo“, којој припада портал СрпскаИнфо, Милан Суботић, није био расположен за разговор о томе да ли ове рекламе сматра етичким.  

„И сам сам родитељ двоје деце и наравно да имам негативан став према коцкању и кладионицама али, нажалост, у овој ситуацији кад морамо обезбедити плате запосленим новинарима, које су иначе прилично мизерне и сачувати колико толико независност медија, у избору између два зла у виду кладионица и политике, определили смо се за ово прво“, кратко је коментарисао. 

Додаје да се ова редакција труди да промовише друштвено корисне акције, те да стално врши притисак на кладионице „да што више помогну локалној заједници у којој послују“. Није прецизирао на који начин то раде, нити који су резултати тог притиска. 

Желећи да чујемо објашњење медија који увелико рекламирају спортско клађење, послали смо упите Елта телевизији. На порталу ове телевизије, СрпскаЦафе, могу се пронаћи промо текстови којима се читаоци позивају на регистрацију на онлине платформама за клађење, нудећи им се путовање у Катар, 30 КМ бонуса добродошлице или главну награду од 30.000 КМ. Ту су и два фиксна, упечатљива банера који воде управо на ове сајтове. 

Одговоре на питања нисмо добили од ове, нити од редакције портала Кликса (Klix), медија који објављује текстове исте тематике и садржаја, само за другу кладионицу. Промо банери за кладионице на Кликсу нису видљиви. Из редакције портала РадиоСарајево казали су нам да одговоре не можемо да добијемо због сезоне годишњих одмора, која је у току.  

„Оно што Вам можемо рећи са сигурношћу је да се Радио Сарајево и Радиосарајево.ба искључиво води Кодексом Вијећа за штампу и онлине медије, као и свему што се објави у Службеним новинама Федерације“, кратко су одговорили.  

Двије овисности забрањене, трећа није 

Подзаконским актом Регулаторне агенције за комуникације, односно Кодексом о комерцијалним комуникацијама, уређени су принципи рекламирања у радијским и телевизијским програмима Босне и Херцеговине. Он садржи забрану рекламирања алкохола и дувана, али коцкарнице, кладионице и игре на срећу не обухвата.  

„Забрањен је сваки облик комерцијалних комуникација које се односе на цигарете и друге духанске производе, оружје, стрељива и пиротехничка средства, те опојне дроге“, пише у Кодексу Агенције. Забрањено је такође рекламирање лијекова, медицинских средстава и медицинских третмана који су доступни искључиво на љекарски рецепт или упутницу. 

Међутим, у даљем тексту Кодекса се наводи да су забрањене „комерцијалне комуникације које подстичу понашање које би могло угрозити здравље, психички и/или морални развој малољетника“. Коцкање је болест овисности, а патолошко коцкање је као један од њених облика препознат као психички поремећај 1980. године. Оно се у међународној класификацији болести налази у поглављу о поремећајима контроле нагона. Психолози наводе да мушкарци развијају овисност у доби ране адолесценције, што је штетно за њихов даљи емоционални развој. 

Кодекс за штампу и онлине медије, који је сачинило Вијеће за штампу и онлине медије, третира рекламирање у члану 19, који се односи само на транспарентност плаћеног садржаја, али не улази у његову суштину и етичност. 

„Рекламни садржаји компанија, политичких странака и других субјеката, као и спонзорирани садржаји, морају бити одвојени од медијског садржаја или означени као рекламни садржај. Неетично је прикривено оглашавање, као и наручене или плаћене текстове представљати као изворне новинарске. Спонзорирани материјали морају јасно указивати на извор спонзорирања“, пише у овом члану. 

Из Вијећа за штампу и онлине медије за Медиацентар Сарајево кажу да је Кодексом немогуће уредити и регулисати све могуће ситуације и проблеме у вези са рекламирањем у медијима. Како истичу, Кодекс не може забранити рекламирање коцкарница, али закон може. 

“У надлежности је законодавне власти да донесе Закон којим ће забранити рекламирање коцкарница, аналогно Закону којим је забрањено рекламирање цигарета. Било би несврсисходно, а могуће и контрапродуктивно, Кодексом регулирати питање рекламирања специфичних производа, када је то већ регулирано одговарајућим прописима законодавних институција, који садрже и казнене одредбе у случају њиховог кршења”, кажу из Жалбене комисије Вијећа за штампу и онлине медије. 

Додају да би власници медија требали сами одлучивати о рекламама које објављују јер Комисија нема мандат да утиче или коментарише уређивачку политику медија. Све што могу урадити јесте реаговање у случајевима прикривеног оглашавања. 

Тражи ли се превише од медија? 

Имајући у виду лошу финансијску ситуацију у којој већ одавно раде босанскохерцеговачки медији, поставља се питање да ли се од њих превише очекује? Посебно у ситуацијама када би оглашивач попут игара на срећу могао да спаси медиј од гашења. 

„Лош финансијски положај свакако утиче на одлуку о прихватању оглашивача са којима се не слажете или не прихвате њихову пословну политику. Но, важно је да ти огласи буду видљиво истакнути и означени као ПР, што се код нас не примјењује. Напротив, све чешће је да се оглашивачи, посебно из ове или сличне дјелатности, плаћају више ако испод текста или видеа не стоји 'ПР'. Медији то прихватају, што је додатни гријех и превара читалаца, посјетилаца, слушалаца и гледалаца“, сматра оснивач и главни и одговорни уредник портала Капитал Синиша Вукелић.  

Александар Трифуновић, главни уредник портала Бука, упозорава на други проблем, скоро па потпуно одсуство маркетинга у медијима који критикују власт у Босни и Херцеговини. Како наводи, управо због тога није коректно очекивати од медија који су у тешкој ситуацији и имају запослене, да калкулишу око оглашавања.  

„Игре на срећу код нас су легалне, нису забрањене, није забрањено законом ни оглашавање тако да не постоје законске препреке. Лутрија Републике Српске (РС) се на примјер редовно оглашава на јавном сервису. На свим великим медијима у РС се оглашавају игре на срећу. Зато мислим да није коректно да се очекује од медија који се конзумирају бесплатно, да не објављују ако имају такву прилику, огласе овог типа. Поготово од малих медија који се боре да опстану“, наглашава он.  

Јавни сервиси Радио телевизија Републике Српске, БХРТ и Федерална телевизија, као редакције које би по правилу требале да буду узор осталим медијима, такође нису одговорили на питања о етичкој страни рекламирања болести овисности. На њиховим веб страницама нема оваквих реклама, али се на Телевизији Републике Српске рекламира Лутрија тог ентитета, а на Федералној телевизији Лутрија Босне и Херцеговине већ годинама има популарну ТВ емисију Бинго шоу.  

Управо су јавни сервиси ти који би требали постављати стандарде у начину извјештавања, приступу различитим темама и етици у новинарству. То су медији који су у власништву грађана и имају сваку могућу обавезу да раде искључиво у њиховом интересу.