УНС вести
15. 11. 2012.
УНС и УНИЦЕФ: Заштита идентитета деце жртава насиља озбиљан изазов за српске медије
Телевизије обично не улазе у ризик извештавања о конкретним случајевима где су жртве насиља деца, за разлику од штампе која често приликом објављивања текстова и пратећих фотографија још увек не успева да децу заштити и не открије њихов идентитет.
Иако текстови о насиљу представљају 13 одсто укупних објава о деци скоро у сваком другом тексту откривен је идентитет, било објављивањем имена или фотографије са ликом, кућом, препознатљивом околином и томе слично, показује наставак истраживања УНС-а и УНИЦЕФ-а за период од 20. септембра до 20. октобра ове године.
Истраживањем су обухваћени текстови објављени у листовима Политика, Данас, Блиц, Прес, Вечерње новости, Курир и Ало, као и прикази на РТС, Б92, Првој телевизији и Студију Б.
Претходна анализа извештавања о насиљу над и међу децом истих медија спроведена је од 15. јула до 20. септембра.
Показала је да иако већина објављених текстова у штампи поштује новинарски кодекс и права детета, они ударни, објављени на насловним странама, по правилу крше кодекс јер чине жртву препознатљивом.
Уочено је да фотографија уз текст у више од 80 одсто случајева идентификује или помаже откривању жртве, као и да се неретко малолетни починиоци насиља криминализују неадекватном употребом фотографија. Установљено је и да електронски медији у свом дневном извештавању не прате објаве из штампе и да када се баве насиљем над и међу децом, то најчешће чине бавећи се проблемом насиља уопште.
Највише извештавамо о деци уопште
Дневни листови су од 20. септембра до 20. октобра објавили укупно 561 текст о деци, од којих се 13 одсто односи на насиље над децом. Осталих 87 одсто бави се децом у контексту образовања, дечијих манифестација, кроз истицање успешних појединаца и представљање деце естрадних личности
Од укупно 74 текста о насиљу над децом сваки пети (20,3 одсто) се односи на теме насиља над децом у породици, у којој су малолетници жртве насиља претрпљеног од родитеља, браће или сестара, односно старатеља. Тема сваког четвртог текста (25,7 одсто) била је насиље у школи, од чега се скоро половина бавила вршњачким насиљем, а друга половина насиљем професора/наставника над децом.
Тек у сваком трећем тексту о насиљу над децом (31,6 одсто), идентитет детета је заштићен у складу са етичким стандардима.
Скоро сваки други текст о насиљу над децом (47,4 одсто) директно или индиректно открива дететов идентитет. У 14,5 одсто текстова забележена је потпуна идентификација деце именом и презименом, док је у текстовима где није објављено име и презиме дентификован родитељ (12 одсто), или његова школа, установа или место становања (21 одсто).
Више од половине текстова о насиљу над децом (52,7 одсто) било је илустровано фотографијама. Иако медији не би смели да откривају идентитет деце жртава насиља, на свакој петој фотографији, су она учињена препознатљивима (20,5 одсто), а само у једном случају детету - жртви насиља замагљено је лице.
Телевизије не прате штампу
За разлику од штампаних медија телевизије у дневном извештавању у знатно мањој мери прате конкретне случајеве насиља над децом. Телевизија се, када се бави проблемима деце и насиља над и међу децом, најчешће бави насиљем уопште. Стога у праћеном периоду није ни забележен значајан број случајева кршења професионалног кодекса.
Прилози на телевизијама бавили су се углавном темама као што су трговина децом, вршњачко насиље, насиље у школи, али без помињања конкретних особа.
Укупни резултати истраживања УНС-а и УНИЦЕФ-а за период од 15. јула до 10. новембра биће представљени на округлом столу о професионалним изазовима при извештавању о деци и насиљу, с посебним освртом на насиље у школи, који ће 20. новембра бити одржан у Прес центру УНС-а.
Објављивање текстова о насиљу над и међу децом и откривање идентитета
Текстови о насиљу над и међу децом по тематским целинама
Коментари (1)
Остави коментар12.09.
2013.
Projekat UNICEF !?
UNICEF bi pre svega trebao da se bavi konkretnim razlozima i problemima o kojima su ti isti mediji pisali i potrebi ili bolje reći muci koja je naterala te ljude da se obrate medijima jer sigurno nisu odmah otišli u iste već pretrpeli golgotu institucija sa kojima UNICEF ima odličnu saradnju pa čak i zajedničke projekte.Upravo ti zajednički projekti(uloženo dosta para) su bili neretko "prepreka" da UNICEF reaguje pa čak i kritikuje institucije a u nekim situacijama i žmuri.Naravno da se slažem da treba sačuvati identitet detea i da se često u tome preteruje ali to je svakako sporedna stvar u odnosu na eskalaciju nasilja u porodici ili nasilja u školi za šta je UNICEF sa ministarstvom prosvete uložio dosta para bez ikakvog efekta.Da li je ovo pokušaj pranja tih para kroz ovu bitnu ali sporednu temu kao i one čuvene statistike !?
Одговори