УНС вести
05. 04. 2023.
Милева Малешић: Жугић продао очевину да би штампао новине
Новинарки и главној и одговорној уредници „ТВ Форум –а“ Милеви Малешић додељена је специјална награда Удружења новинара Србије (УНС) „Жика М. Јовановић“ за доприносе у историји штампе и новинарства. Награду је добила за документарни филм „90 година новинарства у Пријепољу“.
Како се наводи у образложењу жирија, овим документарним филмом српском новинарству је још једном предочен, помало заборављен камен темељац, који је првог фебруара 1932. године покретањем новина „Санџак“ у Пријепољу поставио Миливоје Жугић.
„На Жугићевој заораној бразди пре 90 година и новинама „Санџак“, „Рашка“ и „Нови Санџак“ училе су и уче генерације новинара које су покренуле „Глас Полимља“ и „Полимље“ који трају и данас, пише у образложењу.
Документарним филмом „90 година новинарства у Пријепољу Малешић је отргла од заборава историју новинарства у овом граду, Милешевском срезу и Санџаку.
О филму, историји новинарства у Пријепољу и о новинарској професији данас разговарали смо са Милевом Малешић.
УНС: У којој мери је филм „90 година новинарства у Пријепољу" допринео да се историја новинарства у овом граду отргне од заборава?
Милева Малешић: Филм не само да је допринео да се историја новинарства отргне од заборава већ је допринео и да се овој професији врати достојанство, да се на ову професију гледа као изузетно значајну друштвену делатност у јавном интересу.
Премијерно, филм је прво емитован пред пријепољском публиком, пред бившим и садашњим новинарима и новинаркама пријепољских медија, непосредних учесника једног дела историје новинарства и представницима медија из Београда у оквиру јавне трибине о слободи медија и демократизацији друштва.
Први утисци су били веома добри. Филм је рађен са идејом да се на популаран и пријемчив начин прикаже колико је значајан први фебруар 1932. година кад су штампане прве новине у Пријепољу, колико је слободоуман и велики био њихов власник и уредник Миливоје Жугић и колико су кроз временски период од 9 деценија сви посленици новинарске професије давали себе новинарству. У филму је приказан и садашњи актуелни тренутак новинарства, а бачен је поглед и на будућност новинарства.
УНС: Шта се у новинарству у Пријепољу од тада променило?
Милева Малешић: Новинарство из времена Миливоја Жугића и данашње новинарство је неупоредиво не само због технолошких достигнућа, преноса информација и пласирања истих на различите платформе, већ и посвећености посленика овој професији. Данас имамо таблоидно новинарство, лажне вести, новинарство у интересу ових или оних интересних група, а пре деведесет година новине су рађене срцем и имале мисију на описмењавању и просвећивању народа, на покретању и увођењу нових идеја.
Представљале су прву демократску трибину у „забитом тамном вилајету“, како је познати социолог Сретен Вукосављевић, рођен у Пријепољу, називао овај део Србије. Сарадници и аутори текстова објављиваних у тадашњим новинама су били најумнији људи тог доба. Миливоје Жугић је око својих новина, Санџак, Рашка и Нови Санџак, окупио интелектуалну елиту од Београда до Пријепоља. Име новинама је мењао због забрана и заплена бројева.
Поред проблема са државном цензуром лист је имао и материјалних тешкоћа. Одржавао се захваљујући помоћи својих мецена и читалаца.Тако је адвокат Ристо Стевовић из Прибоја у више наврата плаћао целокупне штампарске трошкове, а Миливоје Жугић је, како би обезбедио финансијска средства за штампање новина, продао и део своје очевине у Миоској код Пријепоља.
Жугић је уз штампање новина развијао и издавачку делатност. „Санџак“ је издао две мапе цртежа Пива Караматијевића. Једна од њих је одмах била забрањена. Жугић је објавио и књигу својих „Санџачких хићаја“. Друго издање ове тражене књиге штампано је у Београду, у тиражу од чак 4.000 примерака. Књиге је од заплене спасао сарадник „Санџака“, Пријепољац Недељко Дивац (1883-1964), познати биолог, писац уџбеника у Краљевини Југославији који је преводио Дарвина и био оснивач Социјадемократске странке оставши јој, уз велику жртву, веран до краја живота.
Професор Дивац је управо радио као коректор у штампарији Савеза српских земљорадничких задруга где су Жугићеве хићаје штампане. Када је сазнао да је тужилаштво донело одлуку да се књига забрани и заплени, из штампарије је у свој стан и код пријатеља пренео 3.500 примерака „Санџачких хићаја“. Полиција је у штампарији затекла преосталих 500 и запленила их.
УНС: Да ли се данас новинарска професија мање цени у односу на период који је представљен у филму?
Милева Малешић: Новинарска професија је данас мање цењена јер се њом, част изузецима, баве нечасне и за ову професију необразоване особе. Логика да ако знам да читам и пишем могу бити и новинар завладала је у овој професији која, нажалост, све више тоне. У локалним срединама, попут Пријепоља, имамо импровизације у виду један човек један медиј или ја се бавим новинарством, без икакве одговорности.
Како рече колега у филму-данас се све ради из интереса, без морала и ради капитала, медији личе на пропагандне машинерије а грађани су у поплави информацији слуђени. Али ко год завири у историју новинарства и сазна за подвиге које су правили искрени посвећеници ове професије, верујем да ће се постидети.
УНС: Која је разлика између људи који су тада обављали новинарски посао и сада?
Милева Малешић: По својој тематици и „Санџак“ и „Рашка“ и „Нови Санџак“ били су својеврстан интелектуални катализатор прогресивне грађанске свести тог времена и могло би се рећи зрачак светлости у духовној помрчини „северног ћошета Зетске бановине“ којој је овај крај тада административно припадао. Око уређивачке платформе били су окупљени ауторитативни и умни људи који су понајбоље осећали ауктуелне проблеме у овој средини.
Данас у новинарству имамо власнике медија, партијске послушнике које јавни интерес не занима а из буџета, путем конкурсног суфинансирања информисања у јавном интересу и конкурсних комисија састављених од наводних медијских стручњака, добијају огромна средства. За узврат ти медији су пропагатори актуелне власти од локалног до државног нивоа. Ретки су професионални медији који раде у интересу грађана и грађанки. Телевизију Форум и портал ФорумИнфо, медије цивилног сектора, у којима радим, убрајам у ове ретке медије. Поносна сам што већ 15 година достојно настављамо Жугићево дело.
УНС: На уручењу награде сте изјавили да је први уредник пријепољских новина Миливоје Жугић поставио темеље новинарства у Пријепољу, а у његову част је подигнут само надгробни споменик. Због чега је то тако?
Милева Малешић: Миливоје Жугић, власник и уредник листа био је људска и новинарска громада. Рођен је 1905. године у Новаковићима код Шавника, гимназију завршио у Пљевљима, а Правни факултет у Београду. Био је дописник Политике из Цетиња и Сарајева, волео своју кућу у Миоској и 1972. године кад се упокојио, сахрањен је на гробљу у Миоској код Пријепоља.
Осим надгробног споменика у граду Пријепољу нема других обележја. Ни улице, ни споменика, ни институције културе или образовне са његовим именом. А он је то заслужио. На нама, који смо данас у пријепољском новинарству, је обавеза да ову неправду исправимо. Тиме дајемо на значају не само Миливоју Жугићу већ и данашњим и будућим генерацијама новинара и новинарки.
Милева Малешић је новинарка, директорка и главна и одговорна уредница „ТВ Форума – а од 2008. године и портала „Форум Инфо“ од 2016. године.
Радила је у недељнику „Полимље“ и Радио Полимљу. Била је дописница новиснких агенција „Бета“ и „Танјуг“, дневних листова „Политика“, „Глас јавности“, „Блиц“ и Радио Београда.
Малешић је добитница награда на фестивалима „Интерфер“, „Прес Витез“, „Јахорина фестивал“, „Златна буклија“ и признања „Цвет успеха за жену змаја“ за медијску подршку женском предузетништву од Удружења пословних жена Србије.
Добитница је и Велике награда „Задужбине Родољуб Нићифоровић“ и признања Личности године 2018. године за допринос у раду са младим новинаркама и новинарима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.