УНС вести
12. 01. 2024.
Шта се са НИН-ом догађа и када је почео суноврат УНС пита Рељића, Ћулибрка, Богдановића и Аст
„Историја се понавља. Већи део редакције напустио је НИН и почеће рад у новом недељнику, а то подсећа на тренутак када је деведесетих година неколико нас отишло из НИН-а и основало Време“, каже новинарка Слободанка Аст која је од 1974. до 1990. године радила у НИН-у.
Поједине новинаре оснивање новог недељника подсећа на оснивање „Времена“. Док, за оне који су водили НИН до приватизације 2009. године, садашњи НИН управо личи на „Време“.
Разлика између новинара који су прекјуче напустили НИН и оних који су то учинили деведесетих је, каже Аст, у томе што је садашња екипа, предвођена Ћулибрком, готово потупно солидарна и јединствена у идеји да формира нови лист.
„Здраве снаге су се и онда пронашле у редакцији НИН-а, али смо, нажалост, били подељени. Имали смо срећу да нас је адвокат Срђа Поповић регистровао, а да су Весна Пешић и Лазар Стојановић дошли на идеју да се покрене нови лист. Ми смо тако основали прве приватне новине“, навела је она.
Ипак, новом недељнику, додаје она, ситуацију отежава већа конкуренција, коју новинари који су тада основали „Време“ нису имали.
„Новинари који су сада напустили НИН су у тежој позицији јер има више медија. Већа је конкуренција и не мислим да ће им бити лако. Треба се изборити за читаоце у време друштвених мрежа и нових медија. Људи су престали да купују њуз магазине и озбиљне новине и предстоји им тешка борба јер имају велику конкуренцију“.
Аст додаје да редакцију у којој је радила до расцепа тадашњег НИН-а крајем 80-их и почетком 90-ихе сматра савршеном. Било је много различитих личности.
Колеге које су прекјуче напустиле НИН сматра храбрим и квалитетним новинарима.
Рељић и Богдановић: Суноврат НИН-а почео после приватизације
Слободан Рељић који је био главни уредник НИН-а од 2002. до 2009. године каже да је НИН после приватизације почео да личи на Време.
„То се данас ни по чему не разликује од Времена. Време и НИН су биле супротности, два пола. Сада је то иста страна, само што је НИН мало звучније име“, наводи Рељић.
Рељић каже да је све што се дешава само наставак суноврата НИН-а који је почео када је приватизован, односно када је продат фирми Рингиер Аксел Шпрингер. У време када га је он уређивао, НИН је, како додаје, био продужетак традиције, а са приватизацијом та традиција је, по његовом мишљењу, нагло прекинута.
„Од кад је НИН приватизован, не личи на некадашњи - ни по изведбама у новинарству ни по оријентисаности, а то су читаоци препознали. У питању је неолиберална оријентација која никад није била усмерење тих новина. НИН не може више ни да се обнови, нити има тај значај у друштву. НИН је само име које препознајете“.
Одлуку већег дела редакције да напусти НИН описује као „лична решења људи које не познаје“.
„То је важно за њих свакако, али није важно за НИН. Они су људи који су били запослени тамо. Вероватно ће у новом недељнику радити исто што су радили у НИН-у, али то нема никакве везе са НИН-ом који је некада био. То је можда и боље“, наводи он.
Са њим је сагласан и некадашњи уредник у НИН-у Србољуб Богдановић.
„Треба бити реалан па рећи да је од онога што је у нашој јавности традиционална представа о НИН-у, данас остало само име и НИН-ова награда, а и она је компромитована. Приватизација НИН-а, онако како је обављена, по моме мишљењу, уништила је НИН какав смо знали и то је неки сасвим други ентитет у односу на НИН чије историје су део Тијанић, Тирнанић, Гризељ, Барбијери...“.
Док се НИН, како каже, сам старао о себи, запошљавао је око 25 новинара, а када је постао део моћне европске медијске империје, у НИН-у их је преостала половина. И тај податак, наводи Богдановић, говори сам за себе.
„Компанија која је преузела НИН била је незаинтересована јер она служи томе да сервисира сопствене финансијске и политичке интересе у шта се чак ни тај потпуно измењени НИН није уклопио и на крају га је, замислите то, поклонила“.
Редакција највећим делом, говори Богдановић, прелази у нову фирму што ће, он се нада, бити боље за њих, али каже да то „ни садржински ни формално НИН више неће бити“.
Ћулибрк: НИН је личио сам на себе
Милан Ћулибрк, који ће до 8. фебурара остати на месту главног уредника НИН-а, каже да не искључује могућност да постоји сличност садашњег напуштања НИН-а и оног из деведесетих, али да су овог пута новинари били солидарнији него тада.
Ипак, Ћулибрк истиче да НИН ни на који начин није идеолошки обојен.
„У редакцији имамо и конзервативаца и либерала. Свако је индивидуа за себе“, каже Ћулибрк.
Он сматра да је важно поштовање професионалних стандарда и рад у јавном интересу. Наводи да је то нешто на чему инсиситира и да ће то чинити и убудуће као члан колегијума новог недељника.
„Мени сметају те идеолошке расправе. Мислим да је посао новинара да инсистирају само на истини. Једној истини. Не постоје две истине, већ само једна. Све остало су манипулације и спиновање“, наводи Ћулибрк.
Новине, додаје, никада не посматра идеолошки већ у односу на то поштују ли професионалне стандарде.
„Ако кажем да за 11 година после свих критика у јавности које добијамо од представника власти, имамо само једну опомену Савета за штампу и практично ниједан изгубљени спор, јасно је да смо инсистирали на професионалним стандардима“, каже Ћулибрк.
Актуелни уредник НИН-а каже да се чуо јуче са власницом Јеленом Дракулић Петровић у вези са доделом НИН-ове награде крајем јануара. Додаје да је са њом свакодневно у контакту због дневних потреба рада.
„Договор је са људима који нису имали уговоре о раду него су били хонорарно ангажовани, чији је отказни рок краћи од месец дана, да и они раде у НИН-у до 8. фебруара, када излази и последњи број који уређујем. Желимо да, због читалаца, у НИН-у урадимо посао поштено до краја и да сви бројеви буду као и до сада. Истог квалитета, а можда још и квалитетнији, ако је то могуће“.
Какав ће нови недељник бити, како је навео, не зависи само од њега, већ и од осталих чланова редакције и Весне Малишић, која ће бити његова уредница.
Ћулибрк каже да је иниситирао да главни уредник новог недељника буде Весна Малишић, што је редакција која је испрва мислила да ће он то бити, прихватила.
„Поента је у томе да ћемо ми највише личити сами на себе са новинарима који су радили у НИН-у, тако да ће НИН највише личити на НИН који је био до сада. Надам се да је био добар концепт и рецепт, јер да смо мислили да није, ми бисмо пристали да се мењамо“, закључује Ћулибрк.
Коментари (2)
Остави коментар15.01.
2024.
Novi NIN ?
Samo da se "naš NIN" ne pretvori u ono u šta se pretvorio "Danas" od kad ga je "preuzela" United Media.
ОдговориKo razume, shvatiće.
14.01.
2024.
2024
Srećno
Одговори