УНС вести
02. 02. 2026.
Међународна федерација новинара: Сто година борбе за слободу медија
Међународна федерација новинара (ИФЈ) ове године обележава 100 година постојања – век испуњен борбом за права новинара, слободу говора и сигурност оних који свакодневно ризикују да би информисали јавност. Више од 300 представника синдиката и удружења новинара очекује се на Конгресу који се ове године одржава од 4. до 7. маја у Паризу, на месту где је све и почело.
Европа после Великог рата: Зашто ИФЈ настаје 1926. године
У периоду након Првог светског рата дошло је до јачања ауторитарних режима, а са тим и систематског гушења слободе изражавања. Новинари су се широм Европе суочавали са цензуром, политичким притисцима, хапшењима и лошим радним условима.
Један од познатих примера репресије власти је случај Антонија Грамшија, италијанског политичара, али и новинара, који је баш те 1926. године, након укидања посланичког имунитета, ухапшен од стране фашистичког режима.
Његова кључна мисао била је је да се власт, за разлику од ранијих периода, одржава и уз помоћ културне хегемоније, дакле, ненасилним пропагандним средствима, међу којима штампа има посебно важно место.
Реченица тужиоца: „Морамо спречити овај мозак да ради двадесет година“, остала је упамћена као метафора односа диктатуре према онима који су јавно критиковали власт.
Грамши је умро 1937. године, након што је неколико година раније због болести пуштен из затвора. Било је то доба када се увећавао број оних који су били гоњени не због свог дела, већ мишљења.
У том контексту, јавила се потреба за међународним повезивањем новинара, јер су и постојећи проблеми првазилазили националне границе. Веровало се у то да солидарност међу новинарима може помоћи у одбрани слободе медија и унапређењу професионалних стандарда.
Први конгрес ИФЈ-а одржан је 1926. године у Паризу и трајао је неколико дана.
Познато је да су међу првим члановима ИФЈ-а били: Француски синдикати новинара, британски National Union of Journalists (NUJ), немачке, белгијске, италијанске и скандинавске организације, а касније су се придружиле и организације из САД и Канаде.
Међутим, већ након оснивања, активности ИФЈ-а су успорене због политичких притисака ауторитарних режима и успона фашизма.
Нажалост, Други светски рат је потпуно онемогућио функционисање ИФЈ-а који је тек 50-их година прошлог века наставио са радом. Тада је у фокусу била и борба против цензуре у диктатурама Латинске Америке, Африке и Азије.
Данас, ова највећа глобална организација синдиката и професионалних удружења новинара и медијских радника, има чланове у скоро 140 земаља које окупљају око шест стотина хиљада људи у медијима широм света.
Бити новинар у Србији пре сто година
Новинарство увек прво страда када друштво клизи ка ауторитаризму, па је тако било и у периоду Краљевине СХС и касније Краљевине Југославије. Често се у ово време радило без уговора, без права на пензију и правне заштите, по чему се медијска сцена скоро па није разликовала од других европских земаља.
Многи листови били су директно везани за политичке партије, што је додатно правило раздоре у друштву.
Закон о штампи (из 1925. године) омогућавао је: забрану листова, заплену тиража, па и кривично гоњење уредника. Полиција је могла да реагује пре објављивања, што се представљало као превентивна цензура.
„Борба“ и „Радничке новине“, листови блиски левици и синдикалним покретима, често су забрањивани, тиражи су им заплењивани, а новинари и уредници редовно позивани на саслушања због оптужби за „узнемиравање јавности“ или „напад на друштвени поредак“.
Посебно су били на удару након забране Комунистичке партије Југославије (1921. године). Власт је штампу која је писала о социјалним проблемима или критиковала централизам сматрала директном претњом стабилности државе.
Шестојануарску диктатуру (1929. године) краља Александра I Карађорђевића обележила је и забрана рада политичких странака. Уследила је строга цензура штампе, хапшења новинара или њихово стављање под полицијски надзор. У том периоду новинарство практично престаје да постоји као слободна професија.
|
На међународну сарадњу новинарских удружења са ових простора утицале су и геополитичке околности. Након Другог светског рата као последица хладноратовске поделе света, појавила се Међународна организација новинара (ИОЈ) као пандан Међународној федерацији новинара. Нова организација окупљала је новинаре из земаља Источног блока, промовисала социјалистичку перспективу и била критична према медијима из оних западних земаља које се још увек нису потпуно одрекле свог империјалистичког и колонијалистичког наслеђа. |
Ова струковна организација новинара практично је престала да постоји након пада комунизма почетком 1990-их.
Након тога југословенске, а касније и српске новинарске организације постале су пуноправни чланови Међународне федерације новинара преко својих националних удружења.
То чланство не представља само симболичну припадност, већ и конкретан оквир за међународну сарадњу, заштиту професионалних права и реаговање у случајевима притисака на новинаре.
Сто година после: Иста борба, друга средства
Данас, проблеми новинара су слични као и пре сто година.
Штавише, из ИФЈ-а сматрају да је прошла година једна од најтежих година за новинарску професију, јер је током ње 128 новинара и медијских радника убијено широм света.
Већина жртава била је у ратним зонама попут Палестине, Украјине, Јемена и Судана.
Више од 500 новинара је завршило у затворима широм света због свог извештавања.
ИФЈ редовно реагује и на конкретне случајеве привођења и притварања медијских радника, позивајући власти да престану са прогонима новинара због њиховог извештавања.
Међутим, данас, за разлику од ранијих периода, механизми су софистициранији, па су уместо забрана на делу економски и политички притисци.
Новинари се етикетирају као непријатељи државе, прогоне се кроз судове и „легалне“ механизме.
Један од централних проблема на који ИФЈ континуирано упозорава је чињеница да починиоци напада, убистава и притисака на новинаре често нису процесуирани или кажњени, што додатно подстиче нове нападе.
Уз све поменуто, суочавамо се и са растућим неповерењем грађана у медије, а у ери употребе вештачке интелигенције, а питање идентитета и новианрске етике постаје кључно за опстанак медија.
Последњих деценија ИФЈ је јавно подржавао и сарађивао са новинарима и медијским удружењима из Србије и региона у вези са слободом штампе, посебно током турбулентних политичких периода као што су деведесете године прошлог века, а подршка репрезентативним струковним удружењима траје до данас.
Конгрес под слоганом: „100 година међународне солидарности за снажно новинарство и синдикално организовање“, биће, уствари, и прилика да се новинарска заједница подсети да ИФЈ није настала у времену слободе, већ као одговор на њено гушење и да се борба за ову професију мора наставити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.