УНС вести
16. 02. 2026.
Шта је потрага за једном фотографијом Верана Матића открила о Центру за друштвену стабилност и филму „Зло доба 2“
Гледалац не може лако препознати да је фотографија Верана Матића прибодена на плутану таблу у филму „Зло доба 2 – стварање пропаганде“ настала на месту убиства Славка Ћурувије у Светогорској улици у Београду.
Аутор или аутори филма искористили су плутану таблу да као у детективским филмовима прикажу лица криваца. Централно место, које плете мрежу, припада некадашњем шефу РТВ Б92. Иза његове главе назире се плоча са места убиства Славка Ћурувије.
Фотографија се први пут појављује крајем петог минута. Непознати наратор тада изговара „почетком последње деценије прошлог века Матић је градио контакте са осведоченим непријатељима српског народа... ако мислите да је ово врхунац аутошовинизма овог страног агента варате се“.
Убачена у једноставну интернет претрагу фотографија телевизијског екрана води нас до оригинала који је објављен на сајту Инсајдер ТВ.
„То је моја фотографија снимљена 2016. године на годишњици убиства Славка Ћурувије. Нисам им дозволио да је користе и нису ме потписали“, каже фоторепортер Срђан Илић за сајт УНС-а.
Он каже да га они који су узели фотографију нису питали, а филм је погледао након што смо га позвали с питањем да ли је он аутор и где је фотографија настала.
„Држим до менталне хигијене и не гледам политичку пропаганду овог типа“, каже нам Илић.
Матић је те године на улазу у хаустор, где је Ћурувијино тело 1999. године после испаљених метака лежало у локви крви, представљао Владину Комисију за истраживање убистава новинара. То је четири године након оснивања Комисије која је настала вољом власти, односно премијера Александра Вучића.
Данас знамо да нико није крив за то убиство иако је потрага за доказима дала резултат, а оптужница против припадника Службе државне безбедности подигнута, они у два наврата осуђени, да би их 2024. године ослободио Апелациони суд.
Зашто филм форсира фотографију којом повезује Матића, Ћурувију, место некажњеног убиства, исти предтекст- издајство српских интереса, сарадњу са странцима и новац, и да то, и онда и сад, објављују провладини медији?
На одјавној шпици „Зло доба 2“ не пише ко је аутор филма, нити ко чита текст, чије су фотографије и снимци коришћени. Једино пише да га је произвео Центар за друштвену стабилност у јануару ове године.
У Агенцији за привредне регистре проналазимо један телефон који је веза ка овој организацији. Претпоставка је да је то број њеног заступника Огњена Карановића, за ког на сајту Центра пише да је запослен у Матици српској као стручни сарадник и архивиста у Рукописном одељењу. Међутим, иако то не пише, проналазимо га и на сајту војвођанске владе у којој је помоћник секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.
Позивамо број. Особа која се јавља каже да није Огњен Карановић, али да зна кога тражимо. Прича да је оснивач Центра за друштвену стабилност и да они који су преотели организацију десет година нису променили телефон, а да он не зна зашто.
„Зовем се Лазар Слепчев. Десетак година немам везе са том организацијом. Оснивач јесам, али сам изашао из те приче“, говори нам.
Каже да како више није овлашћено лице не може свој број телефона да уклони и да десетак позива недељно има. Да га неки који позивају нападају.
„Живим са тим. Шта да радим. Можете нагласити да оснивач нема мира од позива јер неко од ових који су преотели организацију не налази за сходно да свој број стави у АПР. Тако да ми је већ мука“, каже нам човек.
Иако је оснивач, објашњава да више није члан те организације и да је „изашао из те приче“. На питање како му изгледа организација данас и садржаји које производи одговара:
„Не знам ваше афинититете, али мени то не личи ни на шта. Срећан сам што нисам део тога више“.
Телефонски број Огњена Карановића добијамо од колега који раде у провладиним медијима и који нам кажу да ову организацију интерно зову „центар за мишљење“.
На први позив Карановић се јавио и рекао да до петка, петнаест дана од емитовања филма, када је разговор вођен, није погледао „Зло доба 2“.
Крајем јануара тај филм емитовале су телевизије са националним фреквенцијама Прва и Б92, кабловска телевизија таблоида Информер, а затим и бројни други провладини медији.
„Лично ја нисам још погледао“, био је одговор.
На питање да ли је упознат са материјалима који су коришћени одговара да ће се у вези са филмом Центар за друштвени стабилност огласити благовремено.
„На првом месту морам и ја да га погледам“, поновио је Карановић.
Када смо питали може ли рећи ко је аутор филма, јер је најављен као документарни и да је ауторима филмова стало да не буду анонимни, Карановићев одговор био је да је то Центар за друштвену стабилност.
„Имам потпуно поверење у продукцијски тим Центра за друштвену стабилност и да је он то урадио одговорно и темељно“, каже и упућује нас да на мејл пошаљемо питања.
Имајући у виду разговор са човеком чији је телефон у АПР-у, питамо Карановића од када је у Центру за друштвену стабилност.
„Ја лично? Од 2017. године“.
Још једном нас упућује љубазно да питања пошаљемо на мејл.
На питање да ли је то због тога што није упућен у садржаје које емитује организација чије је овлашћено лице, одговара да није тако.
„Наравно да сам упућен у садржаје. Само кажем да задњи овај филм нисам још погледао, данас ћу га погледати“.
На констатацију да можемо наставити разговор када погледа филм, поново тражи да то буде мејлом.
„Сва питања која имате у вези са филмом, продукцијом, поставите путем имејла и ми ћемо благовремено одговорити.“
Само што веза није била прекинута и овај разговор завршен Карановић је рекао да би питао и дао коментар о серијалу `Јунаци доба злог` који је емитовала телевизија Н1.
„Да ли сте ви тада контактирали продукцију Н1 с обзиром на то да су се у том серијалу појавиле епизоде које су поједина удружења грађана, поготово она из медијске сфере, оценила управо као таргетирање, јер тај је серијал говорио и о новинарима?“
На питање жели ли да каже да се ради о истоветним серијалима, Карановић одговара са не.
„У случају Центра за друштвену стабилност на основу досадашњег рада и продукције досадашњих документарних филмова ту се не ради о таргетирању. Уопште није реч“.
Упитан о свом искуству у раду на производњи филмова, документаристици и је ли некада био аутор, Карановић каже да нема такво искуство.
- „Ја лично?“
- Да, Ви лично?
- „Не“
На крају разговора Карановић се још једном вратио на серијал „Јунаци доба злог“ и желео да нагласи да не мисли да су ова два серијала истоветна.
„За овај верујем да је апсолутно објективан и професионалан, док за `Јунаке доба злог` то не мислим. Мислим све супротно“.
Имејлом се УНС у петак увече захвалио на телефонским одговорима и предложио да се разговор настави када заступник Центра за друштвену стабилност погледа филм. То се до објављивања овог текста, данас, није десило.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.