УНС вести
15. 10. 2014.
У оквиру пројекта „Цени себе да те цене други“ УНС разговара са новинарима и уредницима о економском положају професије. Након разговора са дописником “Блица” из Александровца Гвозденом Здравићем, други разговор објављујемо са колегом Слободаном Васићем, директором и главним и одговорним уредником “Браво” радија из Пожаревца. УНС пројекат спроводи уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Слободан Васић: Највећи проблем наше професије је велики број медија
Директор и главни и одговорни уредник “Браво” радија из Пожаревца Слободан Васић каже за УНС да је данас тешко успешно водити локални медиј и да је највећи проблем новинарске професије велики број медија који доводи до тога да су новинари лоше плаћени.
Слободан Васић има тридесетогодишње новинарско искуство. Новинарством је почео да се бави током студија. Радио је у Радио Крагујевцу, Радио Пожаревцу, на радију и телевизији “Дуга”, а већ 15 година је директор, уредник и власник “Браво” радија.
„Браво“ радио тренутно има троје запослених. Васић, његова супруга и још једна новинарка седам дана у недељи старају се да пожаревљани добију најновије информације.
Васић сматра да се тешко може живети само од новинарства. Како каже за УНС, на “Браво” радију је у почетку радило и више од десетак људи.
„Тада је било најлакше радити, али и најтеже опстати. Људи су после сами одлазили јер су видели да нема новца“, каже Васић и додаје да је „у последњих 10 година захваљујући пољопривреди финансирао рад радија. Обрађивањем земље смо супруга и ја некада допуњавали приходе. Докле год нас је у радију било осморо, деветоро, тако сам морао да надокнађујем новац. Онда сам схватио да не могу тако да функционишем и нажалост, морао сам да смањим број радника.”
„Браво“ радио ипак опстаје, захваљујући развоју нових технологија.
“Данас модеран радио запошљава све мање људи. Новинари морају да знају сами да монтирају прилог, емисију. Захваљујући технологији, неки позиви су превазиђени. Радно место тонца или реализатора програма данас у мањим медијима не постоји. Изузетак су велики, добростојећи медији или они који се и даље финансирају из буџета. “
Васић напомиње да је лошем положају медијских радника великим делом допринео велики број медија.
“У мом граду има 8 електронских медија на 200.000 становника. Град Пожаревац финансира из буџета ЈП Радио Пожаревац са 14 милиона динара, а осталим медијима додељују симболична средства која нису довољна ни за путне трошкове. Нисмо прихватали мрвице тог колача, који није мали - 22 милиона Град издваја медијима, но расподела тих средстава је неправедна и ЈП ставља у фаворизујући положај. Такође, има у прерасподели и страначких пријатеља који су први на листи доделе средстава, али и корумпираних службеника градске управе који намештају тендере кад се и појаве новци за медије. Данас на свим радио станицама у граду има мање запослених него 2000. године на „Браво“ радију. Наш обим оглашивача се није смањио, цене су исте већ 15 година, али сви остали намети су 5 пута већи. Дефинитивно, 8 електронских медија је превише и доводи до ситуације у којој се утркујемо и оглашивачима дајемо ниже понуде како бисмо зарадили бар нешто. То онда доводи до тога да немамо од чега да платимо новинаре. Све је сведено на ниво голе егзистенције”.
“Браво“ радио живи углавном од маркетинга. Урадили су неколико пројеката, али највећи приходи стижу од оглашивача.
„Са данашњим наметима које власници радија морају плаћати, РРА, РАТЕЛ-у, СОКОЈ-у, ОПФС-у…, морате имати приход од најмање 150.000 динара месечно. Ако је секунда на радију 2,5 динара, видећете да је скоро немогуће опстати“, каже Васић и додаје да је радио „учествовао у европским пројектима, и на тај начин преживео последње три године. Покушали смо да тако зарадимо неки новац, али то није нешто што је стални и сигуран извор прихода”.
Радио „Браво“ има информативни програм, али са онолико догађаја колико новинари овог радија успеју да покрију, с обзиром на то да их је троје у редакцији.
„Супруга и ја радимо седам дана у недељи, новинарка пет“, наводи Васић.
Када је реч о хонорарима, Васић је искрен да плате не успева увек да обезбеди на време.
„Наши радници то разумеју. Када зарадимо неки новац, ми све исплатимо. Увек прво платимо рачуне и намете. Успели смо да и заостале зараде према бившим радницима исплатимо, нико није остао без хонорара,“ рекао је Васић.
Када је реч о висинама зарада, Васић сматра да није потребно направити ценовник рада новинара/сниматеља/фоторепортера.
„Мислим да новинари могу сами да одреде ценовник рада у својој бранши. Међутим, то, реално гледано, није добро. Не можете за различите медије одредити исту цену рада. Фотограф који ради у месечнику, не може имати исту цену рада као фотограф који иде свакодневно на терен или новинар који ради за национални медиј и онај који ради у локалном. Мислим да тржиште треба само да одређује цену“, каже Васић и додаје да он „тридесет одсто од израде рекламног спота плаћа стручњака да направи спот. Ако је нечији рад потребан, ако се неко труди, имаће и добру зараду. Тржиште све само може изнивелисати. Много људи је у овој професији који немају знања и “не мешају се у свој посао”. Но, ту су и праве пометњу, нуде се за мале новце или чак и бесплатно. Малим примањима не мотивишу се млађе колеге, тако професија остаје без нових младих људи од знања и струке. Локални медији принуђени су да упошљавају и уз рад едукују нове генерације новинара који су ту док не нађу неки боље плађен посао.
Ко би са факлутетском дипломом пристао да ради за минималац са превеликим обавезама? Само пуки ентузијасти и они који не знају шта би са собом, или им се посао за који имају диплому баш и не свиђа. Цену рада одрећује пре свега знање и способност новинара и, наравно, снага медија“, закључује Васић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.