УНС вести
05. 11. 2014.
Комуникација са децом – ТВ програми за децу у Србији
Данас су представљени налази вишемесечне анализе дечијих програма, регулативе земаља региона и Европе и ставови родитеља и деце, коју су приредили Удружење новинара Србије и УНИЦЕФ Србија. Субрегионалну конференцију којој су присуствовали представници медија и регулаторних тела из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Бивше Југословенске Републике Македоније, отворили су директор УНИЦЕФ-а Србија Michel Saint Lot и државни секретар Министарства информисања и културе Саша Мирковић.
„Ко боље може да допринесе промовисању заштите и унапређења права детета од медија? Телевизије могу да креирају простор за децу да искажу своје ставове и идеје, да их укључе у своје програме и информишу, да их образују и забаве. Овог новембра обележавамо 25-годишњицу од усвајања Конвенције о правима детета. Овај округли сто је, стога, одлична прилика да поразговарамо о досадашњим постигнућима и преосталим изазовима у медијској сфери када су у питању права детета“, истакао је Michel Saint Lot, директор УНИЦЕФ-а у Србији.
Анализа „Комуникација са децом-ТВ програми за децу у Србији“ обухватила је заступљеност, гледаност, квалитет садржаја и инклузивност дечијих програма на телевизијама са националном/покрајинском фреквенцијом и кабловским ТВ каналима у Србији (девет емитера). У анализи је поређена регулатива 11 земаља региона и ЕУ из области дечијих програма, а укључила је и ставове уредника два јавна телевизијска сервиса и 870 деце и родитеља.
Државни секретар за информисање у Министарству културе, Саша Мирковић, је поручио да ће се сада, након усвајања три кључна медијска закона, Министарство позабавити доношењем подзаконских аката који ће омогућити бољу и квалитетнију националну продукцију телевизијских програма за децу, и кроз конкурсно финансирање квалитетних, инклузивних и релевантних емисија за и са децом.
Анализа дечијих ТВ програма у Србији показала је да су најзаступљенији програми за децу страног порекла, а највећи удео деци приказаног садржаја чине цртани филмови.
Уочено је да се дечији програм, посебно код комерцијалних телевизија, емитује викендом у вишесатним блоковима. То је умногоме допринело да укупна количина дечијег програма у Србији, за анализирани период од 1. јануара до 30. априла, достигне 31,32% свих емитованих садржаја (54 580 минута).
Највећи број емисија са учешћем деце емитован је на јавним сервисима (Радио-телевизији Србије и Радио-телевизији Војводине), али је таквих емисија недовољно. На три телевизије у дечијем програму уопште нема деце.
Анализа је показала да су дечији програми недовољно инклузивни. Тај налаз подудара се са мишљењем деце и родитеља да у садржајима који се емитују има веома мало “других и другачијих”, односно припадника друштвено маргинализованих група.
Већина емитованог дечијег програма нема интерактивни карактер. Испитивана деца, узраста 10 и 11 година, наводе да им фале програми на матерњем језику, квизови и савременији садржаји. Већина деце често гледа телевизију, од чега девојчице проводе значајно више времена пред ТВ екранима од дечака.
Најзаступљенији програм је намењен узрасту од 7-10 година, а недостаје оног за децу до 6 година. Најмање има програма који се бави хигијеном, здрављем и исхраном, а један од најпопуларнијих цртаних јунака је Сунђер Боб Коцкалоне. Најчешће теме дечијих емисија су магија, трансформација и чудовишта, затим насиље и борба против зла.
Испитивање родитеља показало је да недовољно прате шта деца гледају на телевизији. А, сама деца су задовољнија програмом који им се нуди од њихових родитеља. Једни и други увиђају да је потребно више програма образовног карактера.
Анализа је показала и на скупу је потврђено да у Србији и региону треба значајно унапредити дечије ТВ програме, пре свега да буду савременији, интерактивнији, партиципативнији, инклузивнији са већим учешћем домаће продукције која би одсликавала сопствени социо-економски и културни контекст.
Уредници дечијих програма РТС-а и ХРТ-а истакли су да су њихове редакције малобројне (РТС – 6, ХРТ – 4 особе), а недостатак финансијских средстава за обимнију и квалитетнију производњу програма једнако је присутан у Србији, Македонији и БиХ.
Представници Министарства трговине, туризма и телекоминикација, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства културе и информисања говорили су о могућностима подршке дечијим програмима кроз програмско-конкурсно финансирање и стручну-кадровску помоћ.
На скупу је закључено да се у региону могу размењивати и производити заједнички дечији програми. Такође је закључено да је неопходно појачати контролну улогу регулаторних тела и одговорност самих телевизија за емитоване садржаје.
На одобравање је наишла препорука за спровођење регионалног истраживања о различитим аспектима утицаја телевизије на децу, посебно родитељске улоге у дечијем коришћењу телевизије. Истакнута је и неопходност развоја медијске писмености код деце и младих.
Фото: Милош Мишков
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.