УНС вести
30. 12. 2014.
Истраживање УНС-а: Новинари задовољни послом, али незадовољни зарадама
Плате новинара у Србији су испод просечне зараде, али су новинари задовољни послом који раде. Цензури и аутоцензури је повремено изложено 41, односно 49 одсто новинара. На радију ради двоструко више жена него мушкараца, док је обрнути однос у корист мушкараца у онлајн медијима, показало је истраживање Удружења новинара Србије (УНС).
Истраживање зарада показало је да највише новинара зарађује између 31.000 и 45.000 (33.87%), као и између 16.000 и 30.000 динара (26.02%). Мање од 15.000 динара зарађује 14,26% испитаника, 18% између 46.000 до 60.000, а више од 61.000 зарађује само 7, 84% анкетираних. Зарадом је незадовољно 29.06% анкетираних, као одговор ’ни задовољан ни незадовољан’ наводи 27.35% испитаника, док је веома незадовољних 21.20%.
Најзадовољнији послом су главни и одговорни уредници, а потом сниматељи, док су фоторепортери најнезадовољнији послом који обављају. Највише плате имају новинари који раде у јавном сервису, а затим и они који раде у државним медијима, док најнижу плату имају они који раде у приватним медијима.
Плату редовно прима 75.38% анкетираних, у 12.82% случајева она касни месец дана, а у 9.06% случајева касни неколико месеци. Више од годину дана плата касни код 2.74% новинара. Највећи број анкетраних (85.47%) плату прима преко рачуна, док 6.50% ради “на црно”, без уплаћених пореза и доприноса.
Као највеће проблеме професије, новинари издвајају ниске зараде (62.22%), као и непрофесионализам и неодговарајуће образовање новинара (54.36%).
Чак 82.56% анкетираних слаже се да је неопходно утврдити ценовник рада новинара и медијских радника, док је против тога свега 5.64% испитаника.
Већина сматра да би требало да се уведе колективни уговор за медије или да се плата обрачунава по коефицијентима или платним разредима, а сами коефицијенти требало би да се одређују према образовању, стажу, компетенцијама. Независно од висине примања и њиховог слагања са тиме да ли треба или не утврдити ценовник рада, анкетирани истичу да је неопходно утврдити минималну цену рада испод које хонорарно ангажовани или стално запослени не смеју бити плаћени.
Да су константно изложени цензури изјавило је 5.98% испитаних новинара, 40.68% повремено, 49.74% никада, док одговор ’друго’, што се најчешће односило на аутоцензуру, наводи 3.59%.
Чак 48.55% испитаних верује да њихове колеге повремено прибегавају аутоцензури, 28.89% сматра да они то чине у великој мери, 15.56% није приметило, 6.15% сматра да то колеге никада не раде, а 0.85% наводи одговор ’друго’. Жене су знатно чешће цензурисане него мушкарци, повремено је цензури изложено 17 одсто мушкараца у односу на 24 одсто жена.
Истраживање показује да постоји повезаност варијабле пол и варијабле образовање. Значајно је више мушкараца који раде само са средњом школом у односу на жене, док је готово идентичан број мушкараца и жена са факултетским образовањем.
Када је реч о послу који обављају у редакцији, више је мушкараца фоторепортера и сниматеља него жена. Двоструко више жена ради на радију, док је обрнути однос у корист мушкараца у онлајн медијима. У дневним и недељним новинама ради знатно више мушкараца, а у осталим медијима приближно је једнака полна заступљеност. Девет пута више мушкараца прати спорт, док исто толико више жена покрива здравство. Остале области су готово равноправно покривене.
Међу запосленима у медијима са завршеним факултетом, највећи број испитаних раде као новинари (45.3%), уредници рубрика чине 22.5%, а најмање је факултетски образованих главних и одговорних уредника (14.2%).
Истраживање УНС-а чији је циљ био да утврди економски и професионални положај новинара у Србији, рађено је у две фазе од марта до септембра ове године. У првој фази, од марта до маја, УНС је методом случајног узорка анкетирао активне и неактивне чланове УНС-а , док су у другој фази, од јула до септембра, анкетирани новинари из целе Србије који нису чланови УНС-а. Укупно је испитано 585 новинара, од чега је 52.5% мушкараца, а 47.5% жена.
Целокупно истраживање можете преузети овде.
Истраживање је спроведено уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта "Цени себе да те цене други".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.