УНС вести
25. 11. 2010.
Тематски скуп: Лаза Костић - новинар
Тематски скуп "Новинарски домети Лазе Костића" поводом обележавања стогодишњице смрти првог председника Српског новинарског друштва, претече Удружења новинара Србије одржан је данас у Прес центру УНС-а.
Лаза Костић је оставио дубоког трага и као новинар и песник, филозоф и драмски писац, есејиста и политички бунтовник, позоришни критичар и преводилац.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић у уводној речи, отварајући скуп, посебно је нагласио да је Лаза Костић био један од највећих интелектуалаца међу Србима у другој половини 19. и с почетка 20. века.
Према излагању Растка Гузине, Лаза Костић је се истанчаним талентом и новинарским геном почео да сарђује у штампи већ од најраније младости, од деветнаесте године, и ову област своје изразите активности није напуштао ни до последње деценије живота. Посебно је говорио о заслугама Лазе Костића у раду на повећању угледа новинара и струковне организације.
Како је истакао Предраг Пејчић, постоје три периода у врло богатој Костићевој делатности: први везан највише за "Заставу" Светозара Милетића, други, када је био главни уредник "Српске независности" и трећи када је био главни уредник "Гласа Црногораца". Он се јавља с прилозима у 15 листова и часописа на српском језику, а и у већем броју иностраних публикација.
У саопштењу са темом Лаза Костић - између књижевности, науке и новинарства Рашко Јовановић указује на многе неспоразуме и неразумевања који су пратили Костића на свим подручјима на којима се огледао као стваралац. У новинарству то је бивало често како у Аустро-угарској тако и у Србији и Црној Гори - свуда је било ометања у виду необјављивања његових написа или до кажњавања па до изгона из земље са циљем онемогућавања његовог рада на уређивању листова које је водио.
Посебно наглашавајући способност Лазе Костића као репортера Љубомир Вукмановић је, извештавање Костића за париски Фигаро о убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге, доживео као фасцинантну позорницу историје. Лаза Костић ја као узор свестраног репортера у тој драматичној ноћи 11. јуна 1903. године брзојавима послао водећем француском дневнику 19 извештаја који по квалитету писања и брзини извештавања могу да послуже као узор и данашњим колегама.
Министар иностраних дела Кнежевине Србије повео је са собом на Берлински конгрес Лазу Костића управо зато што је у њему видео признатог полиглоту и веома обавештеног новинара, рекао је Данко Леовац. Костић је за министра вешто састављао извештаје о раду конгреса и значају његових одлука, али је у исто време слао извештаје и на немачком језику прашком дневном листу Епоха и новосадској Застави у којима је изражавао виђење српске националне акције.
Бранислав Бане Јовановић у саопшењу Лаза Костић - аутор сатиричних и родољубивих стихова наводи да је у суштини то песништво било слика и прилика Костићевог трагања за местом свог животног опстанка. Од њега не треба тражити запаљиве родољубиве стихове, но Костићеви стихови знају и за народну патњу и за народни борбени дух.
У заједничком тексту Владимира и Соње Баровић, помињући неостварене новинарске пројекте Лазе Костића, посебно се говори о његовом коауторству на изради "Основа закона о слободној преси", затим о идеји да се у Бечу покрене лист либералније орјентације, сличан "Застави", али са умеренијим ставовима према одређеним политичким питањима, а планирао је и да оснује "Централни коресподент биро за српско-црногорско-босанско-херцеговачке ствари". То је било рађање прве српске агенције, али материјалне могућности су га онемогућиле у реализацији замисли.
Професор Марина Милћ Апостоловић, оснивач и уметнички директор Фонда "Лаза Костић" у Лондону говорила је о два пројекта која јасно оцртавају профил и свеобухватност ове институције. Говорећи о питањима која су највише интересовала јавност у вези са радом Фонда, она је рекла да би било лепо да су приликом презентације у Лондону имали Лазу Костића као извештача јер би се тада више деловало на свест људи да крену њиховим путем.
Узакључку Тематског скупа Нино Брајовић је истакао, да и поред извесних трансформација у ставовима и критичких мисли савременика и појединаца остаје оцена да је Лаза Костић узидао себе у темеље друштвеног живота, уз активно учешће у новинарству, чији су текстови до данас остали пример врсног, професионалног журналисте на шта се и садашња генерација може да угледа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.