УНС вести
12. 02. 2019.
На представљању Повеље ЕФЈ-а о медијима: Ове смернице треба хитно применити
У Београду је данас представљена Повеља Европске федерације новинара (ЕФЈ) о радним условима за медијске раднике. Повељу је већ потписало 14 новинарских организација, чланица ЕФЈ-а, водећих новинарских синдиката из земаља Западног Балкана и Турске. Ова необавезујућа Повеља од 10 тачака има за циљ да се омогуће бољи услови за рад медијских радника.
Мехмет Коксал, пројектни менаџер ЕФЈ-а је указао на најчешће проблеме медија у овом делу Европе. Он је истакао да у многим земљама новинари не смеју да се удружују како би се борили за своја права.
„Раде на основу ортачког уговора, нису пријављени и не могу да заштите своја права пред судом. Дискриминисани су на радном месту, а због активности у синдикатима бивају премештени на друга радна места или отпуштени. Новинари би требало да имају право на одмор, а после радног времена нико их не може казнити ако нису реаговали на одређени захтев послодавца“, рекао је Коксал.
Он је навео да „сви новинари и фотографи који извештавају из ратних подручја морају да добију адекватну обуку“.
О проблемима новинарске професије говорио је и Рајнер Рајшард, председник експертске групе Ларек за радно законодовство, која је у претходне две године радила на овој Повељи.
Он је истакао да лажне вести нарушавају поверење јавности у новинаре.
Рајшард је рекао да „неке владе затварају новинаре, не дозвољавају им приступ информацијама или распирују мржњу против њих“.
„Ова Повеља представља смернице, које већ постоје у вашем националном законодавству и залажемо се да се хитно примене. Новинарство није професија која служи да подржи интересне групе у ширењу лажних информација. Новинарство је јавно добро и инстумент којим се постижу различити међународни стандарди и развијају наше демократије. Ми верујемо у ове принципе, у вредности Европске уније, где је Србији место, уколико испуни ове услове“, рекао је Рајшард и додао да ће Повеља бити предата Европској комисији и Савету Европе са надом да ће бити коришћена за процену медијских слобода у земљама кандидатима за придруживање ЕУ.
Тамара Чаусидис, председница Синдиката новинара Македоније истакла је да у овој земљи је хонорарно запошљавање, које готово да није препознато у њиховом Закону о раду. По њеним речима, у таквој ситуацији, новинари углавном раде како им манаџмент или уредник налаже. Она је истакла да без слободних и критичких медија ниједна земља не може да стане на демократске ноге.
Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара подсетила је да Закон о јавном информисању донет 2014. године није дао очекиване резултате, а око 1.300 новинара је остало без посла током приватизације. Бројни медији су угашени, а други, по њеним речима, „кроз пројектно суфинансирање су купљени нашим парама, а у њима углавном угашени синдикати“.
Она се заложила да ова Повеља постане обавезујући документ, део гранског колективног уговора, који постоји у земљама Западне Европе.
Коментаришући Чабаркапино излагање, Мехмет Коксал је рекао да Европска унија није желела да се на овај начин спроведе приватизација српских медија.
„Један од највећих недостатака је немогућност приступа власничким структурама медија. Процес приватизације је отворио простор да власници медија постану људи на власти. Уместо слободних медија и медијског плурализма, имамо централизовану медијску ситуацију, а сви медији извештавају исто. Решење треба да потекне од српског народа, то не треба да наметне ЕУ или било ко други. Не можемо да кажемо шта треба да урадите, али одређени принципи или правила треба да се примењују“, рекао је Мехмет Коксал, додајући да нова Медијска стратегија треба да заживи, а не да остане мртво слово на папиру.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.