Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Однос суда и медијa: Обострана независност, уз сарадњу и поштовање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

01. 04. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Однос суда и медијa: Обострана независност, уз сарадњу и поштовање

Однос суда и медија је важан и треба да се заснива на обостраној независности, непристрасности, стручности, професионализму, поверењу и поштовању, закључак је скупа „Однос суда и медија“, који су организовали Организација за европску безбедност и сарадњу Мисија у Србији (ОЕБС), Врховни касациони суд, Пиштаљка и Удружење новинара Србије (УНС).

На скупу су говорили представници правосуђа, ОЕБС-а, новинарских удружења и новинари.

Драгомир Милојевић: Недостатак поштовања професионалих стандарда медија

В.ф. председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да је „однос медија и судова веома важан, али да увек може бити бољи и кооперативнији, да треба да се заснива на обостраној независности, непристрасности, стручности, професионализму, поверењу и поштовању“.

„Сведоци смо све масовније негације поштовања права личности у средствима јавног информисања. Не само јавних личности, већ и малолетних лица, кршења претпоставке невиности, бруталних повреда части и угледа, говора мржње и дисквалификација политичких неистомишљеника, све под лажном слободом јавног информисања“, рекао је Милојевић.

Он је казао да у Србији „људско достојанство мора бити неприкосновено, а паушалне, неосновaне оптужбе, инсинуације, омаловажавањa, претњe у име слободе штампе не смеју бити синоними за њу, јер подривају поверење у веродостојност новинарске струке“.

 „Судови треба правовремено да информишу јавност о свом раду и учине информације доступним свим грађанима под једнаким условима. То треба да се ради свакодневно“, рекао је Милојевић и додао да „информације које се објављују треба да буду такве да задовоље интерес јавности, а не појединца“.

Милојевић је рекао да је „ситуација таква да наилазимо на недостатак професионалних стандарда међу представницима медија“.

„Са друге стране наилазимо на затвореност и недовољну приступачност судова и недопустиво цурењe информација. Овака ситуација није само у Србији. Закон о јавном информисању прописује да се у јавном гласилу нико не сме означити учиниоцем каквог кажњивог дела, односно прогласити кривим и одговорним пре правноснажне одлуке суда или другог надлежног органа“, навео је Милојевић и додао да се овим Закон, између осталог, забрањује говор мржње и дискриминације.

„Новинари и одговорни уредници јавних гласила дужни су да пре објављивања информације којa садржи податке о одређеном догађају, појави или личности са пажњом примереном околностима провере њено порекло, истинитост и потпуност. Тачно је да су носиоцима државних и политичких функција ограничена права на заштиту приватности, ако је информација важна за јавност с обзиром на чињеницу да лице на која се односи информација врши одређену функцију“, истакао је Милојевић.

Генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић упитао је Милојевића да ли је могуће да „судија Основног суда у Брусу себи да за право да искључи јавност, новинаре и дописнике да извештавају са суђењa“ и истакао да је „утисак да је то само зато што се судило председнику Општине Брус“.

Милојевић је рекао да је тај поступак незаконит, као и да ће поднети пријаву дисциплинском тужиоцу Високог савета судствауколико му новинарска удружења доставе информације о овом случају.

Подсетимо, УНС је у међувремену Милојевићу доставио податке о овоме случају, јер је дописници „Вечерњих новости“ из Крушевца Софији Бабовић, новинару телевизија Прва и О2 Љубиши Лешевићу и новинару „Блица“ и Н1 Ненаду Божовићу 5. фебруара 2019. године није било дозвољено да присуствују суђењу у Основном суду у Брусу.

Андрео Оризио: Сложени однос суда и медија је срж демократских друштва

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андрео Орицио о односу сада и медија је рекао да он „није увек лак и да је заправо то ретко случај“.

„Упркос повременим потешкоћама слободна штампа и независно судство морају да сарађују како би одржали посвећеност друштва владавини права“, рекао је Орицио и додао да су „медији од суштинске важности за изградњу и одржавање поверења јавности“.

„Да би правосудни систем добро функционисао од суштинске је важности да свима буду доступне поуздане информације и да се медијским извештавањем преноси целокупна слика о ономе шта се догађа у судници“, навео је он.

Оризио је истакао да „иако је слобода медија од примарне важности, објективност и непристрасност су кључни“.

„Сензационализам и изражавање пристрасног мишљења могу на много начина утицати на остваривање правде, будући да могу да наруше поверење јавности, одговoрности и интегритет правосуђа“, рекао је Орицио и додао да „строг медијски професионализам треба да буде етички императив, као и да подстиче нека од решења установљена у новом Нацрту медијске стратегије, чијој је изради Мисија ОЕБС-а допринела заједно са свим релевантним институционалним и професионалним актерима…“

Владимир Радомировић: Већина судија посвећени правди

Председник Удружења новинара Србије (УНС) и главни и одговорни уредник Пиштаљке Владимир Радомировић рекао је да је мислио да је „судство најслабија карика у правосуђу“.

„Пиштаљка је за последње две године у сарадњи са Врховним касационим судом и Правосудном академијом обучила око хиљаду судија за примену Закона о заштити узбуњивача. Сада радимо и са тужилаштвом и настављамо ове обуке за судије. Кроз све те контакте ми смо у Пиштаљци схватили да је већина судија посвећена свом послу, правди, а да великих проблема има у осталим сегментима правосуђа“, рекао је Радомировић и додао да „и судство има својих проблема“.

„У нашем друштву сва кривица се сваљује на судије. Чини ми се да грађани суд схватају као да је то прво место на које треба да иду, а заборавља се колику улогу имају тужилаштво, администрација. У највећем броју случајева, ако треба вршити притисак на било кога, треба на администрацију да уради оно што најчешће избегава“, рекао је Радомировић.

Новинар Мома Илић и виша саветница за европске интеграције и међународне пројекте Врховног касационог суда Вања Родић анализирали су питања која су добијали судови од новинара, као и одговоре судова.

Мома Илић: Питања таблоида упућена судовима непристојна

Мома Илић рекао је да су „независно судство и слободни медији важни стубови демократског друштва и да су показатељ да ли нека држава оправдано и са разлогом носи епитет правна“, као и да „судови и новинари имају доста заједничких тачака, између осталог и у заједничкој борби против криминала и корупције у друштву“.

„Заједничко им је и то што су под константним притиском политичких, односно економских моћника. Обе професије често се оптужују да служе некој политичкој опцији. Тачније, оптужују се да су послушници или бивше или актуелне власти, иако су и једни и други у позицији да стално бране своју независност. Општи је утисак да се недовољно познају, не разумеју и да је њихова комуникација далеко од задовољавајуће“, рекао је Илић.

Он је истакао да су „у 2017. и 2018. години новинари у писаној форми упутили више од 400 питања, највише адресованих на Виши суд у Београду“.

„Један од честих проблема који се јавља у комуникацији новинара са судијама је прибављање статистичких података“, рекао је Илић и додао да су из његове анализе питања таблоида непристојна и да то представља све, само не тражење података.

„Драстичан пример је скандалозан захтев једног таблоида. Таблоид је тражио од судије који  води поступак у вези с тим таблоидом, да у најкраћем могућем року одговори да ли је корумпиран“, рекао је Илић.

Вања Родић:  За сарадњу са медијима важни су потпароли и координатори за медије

Виша саветница за европске интеграције и међународне пројекте Врховног касационог суда Вања Родић рекла је да „новинари постављају питања у форми захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, у слободној форми, имејлом или телефонским путем, а да понекад има захтева новинара да разговорају са судијом или председником суда“.

 „Велики је значај председника суда за квалитет односа са јавношћу. Из неких примера видимо да су председници врло отворени према медијима или да је омогућена подршка потпаролима, док се код других уочава формализован приступ или чак континуирано делују реактивно у комуникационој стратегији“, рекла је Родић.

„Уочен је проблем неспремности судова у вези са питањима за које је јасно да постоји интерес јавности. Проактивним односом избегла би се погрешна тумачења и нетачне информације“, рекла је Родић.

Она је навела да код новинара „постоји неразумевање које су информације од јавног значаја, да постоји велики број захтева, чак и кад им то није потребно“.

„Постоји неразумевање код тражења статистичких података. За судове је понекад проблем да прикупљају одређену врсту информација како би се удовољило истраживачком новинарству. Новинари не могу увек да очекују да добију статистичке податке који се као такви не обрађују кроз статистику о раду судова“, рекла је Родић.

Матић: Део демократског процеса је критика судова

Модератор теме „Граница дозвољеног коментарисања судских поступка – правила и праксе у домаћем правном систему, пракса Европског суда за људска права“ био је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић.

Матић је рекао да је прошле године био оптужен да је прекршио претпоставку невиности зато што је критиковао одлуку Судског већа у вези са суђењем оптуженима за убиство Славка Ћурувије.  

„Прошле године две пресуде Европског суда у Хрватској су дале за право медијима да критикују рад судова, судија, а у једном случају било је реч о ситуацији у којој је новинар пренео став политичара, који је био о корумпираним  судијама“, рекао је Матић.

Он је навео да је „у Хрватској ситуација врло специфична“.

„Има преко хиљаду случајева против новинара за наношење душевне боли, и тамо се досуђују високе казне што је такође веома снажан облик притиска на медије“, рекао је Матић.

Он је навео да је „део демократског процеса и критика између осталог и суда, правосуђа, као и да је то нешто на шта се морамо навикнути, уз поштовање достојанства, чињеница и нашег сопственог кодекса“.

„Када би се у потпуности поштовао Кодекс новинара, ми не бисмо имали ситуације којима би се проблематизовало кршење претпоставке невиности коју највише крше неки од таблоида“,  рекао је Матић.

Катарина Манојловић Андрић: Новинари треба критикују правноснажне, а не првостепене пресуде

Судија Врховног касационог суда Катарина Манојловић Андрић рекла је да слобода медија „обухвата слободу да се несметано изражава мишљење, дају информације и шире идеје и омогући њихово објављивање у било којој врсти медија, те да се оне несметано примају и прикупљају од других“.

Она је казала да „многи медији редовно извештавају о судским поступцима,  неки у већој, неки у мањој мери у зависности од своје уређивачке политике“. „Мислим да се начелно може закључити да грађани добијају информације о судским поступцима за које је заинтересована јавност“, рекла је Манојловић Андрић и додала да „новинари треба да поступају у доброј мери преносећи тачну и поуздану информацију у складу са начелом одговорног новинарства“.  

„Мислим да извештавање о појединим кривичним поступцима у којима се износи читав низ података о изведеним доказима и њиховој садржини, нарочито у фази истраге може озбиљно да угрози вођење кривичног поступка. Мислим да сви који читају дневне новине су упознати са тим да се поједине, углавном таблоидне новине, баве  неким од кривичних поступака . У тим чланцима ми можемо да нађемо информације о садржини исказа осумњиченог лица дат пред полицијом или у истражном поступку, цитиране делове исказа кључних сведока у појединим поступцима, цитиране делове наводно вештака из тих поступака….“, рекла је она.

Манојловић Андрић рекла је да „слику коју јавност има о судовима није ни мало охрабрујућа“.

„Медији генерално пружају негативну слику о судовима. Истраживање јавног мњења показује низак степен поверења у рад судова и међу грађанима који мисле да нису имали никакав контакт са судовима, нити су били учесници у неком судском поступку. Можемо претпоставити да је један од разлога за то и начин на који медији коментаришу  судске поступке и рад судова“, истакла је она.

Манојловић Андрић рекла је да је у Правилнику о заштити малолетника у области пружања медијских услуга између осталог, прописано да је „пружалац медијских услуга  дужан да заштити идентитет малолетника, ако постоје индиције да је он учинилац, сведок или жртва насиља кривичног дела, или другог кривичног дела недозвољеног понашања, или ако је покушао самоубиство“.

„Пружалац медијских услуга дужан је да се уздржи од објављивања података којима се непосредно открива идентитет малолетника, на пример његово име, имена његових родитеља или блиских сродника, адреса становања или слично, као и података који би могли посредно да укажу на његов идентитет, било самостално или пак са подацима који су већ доступни јавности“, рекла је она.

Говорећи о критикама новинара на судске одлуке, Манојловић Андрић рекла је да оне треба да се односе на правноснажне судске одлуке“, а да „критиком првостепених судских одлука може прејудицирати коначни исход поступка и тиме довести у питање  право  на непристрастан суд као елемент права на суђењу“.

Љиљана Смајловић: Не слажем се да новинари треба да критикују само правноснажне пресуде

Председница Суда части УНС-а и колумнисткиња „Недељника“ Љиљана Смајловић рекла је да би „било идеално да можемо да имамо потпуно поверење у судове и да можемо мирно да чекамо правноснажну пресуду“.

„Снажно се не слажем да ми морамо да чекамо правноснажност пресуде. Мислим да је код нас основни проблем што имамо слабо истраживачко новинарство, ни о чему не пишемо довољно и ни о чему не пишемо са чврстим чињеничним основом“, рекла је Смајловић.

Одговарајући на тврдње Смајловић судија Врховног касационог суда Катарина Манојловић Андрић  рекла је да „медији имају право да коментаришу судске поступке и да их критикују“, али да је њено мишљење „ да треба да се критикују правноснажне судске одлуке, а не првостепене“, као и да је „нормално и природно да буду коментарисани судски поступци, као и да они треба да буду коментарисани, али да постоје ограничења у закону“.

Говорећи о суђењу оптуженима за убиство Славка Ћурувије Љиљана Смајловић рекла је да је она посебно била заинтересована за ово суђење.

„Појавила сам се на суду. Неко је покренуо питање да могу да будем позвана као сведок. Ја сам изашла, слажући се са судијом. Оно што су нас учили на Факултету политичких наука је да је од три гране власти, судска најслабија, да она нема касу и  да зависи од ове две друге, као и да са правосудним системо и са судијама треба посебно нежно. Изашла сам са суђења које ме је страшно интересовало, јер је Славко Ћурувија био мој колега. Никада ми се нико није јавио око тога хоћу ли бити сведок или нећу. Пропустила сам читаво суђење“, рекла је Смајловић.

Љиљана Смајловић рекла је да је затим отишла  на последње рочиште суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије „да би барем нешто видела од тога какво је суђење било“. 

„На том рочишту сам слушала како сам демонизирала оптуженог тиме што сам учествовала у  изношењу коментара о току суђења, као и да је посебно дрско било то што нисам ни пратила суђење, а усудила сам се да износим судове“, рекла је Смајловић.

Истакла је да је „лек за демократију више демократије, а да је лек у новинарству више извештавања, више информација“.

Говорећи о цурењу информација из истрага у судским поступцима, подсетила је на случај убиства новинара Џемала Кашогија.

„Јесте ли ви пратили како смо ми сазнали за Кашогија. Сазнали смо тако што је Ердоганова власт намерно пустила податке из истраге. Зар је требало да кажемо какав је то начин, немају право, како су дошли до тога, а нико да нам не каже ништа о Кашогију, стрпићемо се, видећемо кроз пет година...“, рекла је Смајловић.

Она је рекла да „цурење информација из судских поступака постоји свуда, па и код нас, а да је у неким случајевима, као што је Кашогијев, довело до исхода да једнога дана правда буде задовољена.

Ирена Гарчевић: У судским поступцима друштвене мреже нису медиј

Судија Апелационог суда у Београду Ирена Гарчевић говорила је о судској заштити од говора мржње.

 „У тужбама по члану 101 Закона о јавном информисању и медијима пасивно легитимисан је одговорни уредник. То је просто логично зато што он одговара за садржај који уређује.  Врло је важно ово да нагласим. Он одговара за садржај који се уређује независно од тога да ли информација потиче од новинара или информација потиче од неког другог. То је сада оно што је актуелно у последње време, поготово у интернет издањима штампаних медија када се неселективно објављују коментари читалаца, иако аутор није новинар, већ читалац“, рекла је Грачевић.

Она је рекла да по овом Закону „одговорни уредник може одговарати, ако је у коментарима читалаца садржан говор мржње“.

Петар Јеремић питао је Грачевић да ли медиј може одговарати за коментаре читалаца у којима има говора мржње на Фејсбук страницима тог медија.

„Нема ваше одговорности за то, има одговорности онај ко изражава такав говор, а не вас, зато што то друштвене мреже нису медиј“.

Марија Вукасовић: Брже се поступа у случајевима напада у којима су новинари познати

Правница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Марија Вукасовић подсетила је на формирање Сталне радне групе за безбедност новинара која је основана у децембру 2016. године на основу споразума који су потписали Републичко јавно тужилаштво, МУП и седам новинарских и медијских удружења.

„Било је доста осцилација и неслагања у Радној групи. Нисмо задовољни у потпуности како се споразум спроводи. Међутим, има одређених напредака у пријављању случајева када је новинар нападнут или када му је прећено, а тужилаштва су мало отворенија него што су раније била, као и МУП“, рекла је Вукасовић.

Вукасовић је казала да  „НУНС од 2008. године води базу података напада и притисака на новинаре“.

„Од 2016. године доста нам је олакшано праћење зато што је Јавно тужилаштво почело да води евиденцију о нападима на новинаре, па тако знамо конкретније шта се дешава са случајевима напада на новинаре. Оно што се показало као проблем су ниске казне које се изричу починиоцима кривичних дела“, рекла је Вукасовић. Она је додала да се „према њиховој бази, а то су подаци од новинара и тужилаштва, у највећем броју случајева изричу условне осуде починиоцима“.

Вукасовић је казала да „највећи број случајева заврши тако што суд утврди да нема елемената кривичног дела, па дође до одбачаја кривичних пријава“.

Говорећи о нападима на новинаре Владимир Радомировић рекао је да је особа која је послала претеће писмо телевизији Н1 брзо откривена, ухапшена, као и да је прихватила споразум о признању кривице, а да је затим осуђена врло брзо на осам месеци затвора.

На питање Радомировића да ли Вукасовић има анализу кад тужилаштво реагује и зашто не реагује у одређеним случајевима, Вукасовић је рекла да је то компликовано питање.

„У последњих неколико месеци чини се да се тужилаштво мало активирало. Имамо неколико случајева где су јако брзо реаговали. Морам да напоменем да сада и тужилаштва и полицијски службеници морају хитно да поступају у случајевима напада и претње новинарима“, рекла је она и додала да су „стекли утисак да се најчешће брзо поступа у случајевима који су познатији, односно где су новинари познатији“.

 „Имамо велики број случајева на локалу који дуго остају нерасветљени. Имамо случајеве који су више од десет година у предистражном парничном поступку, као што је случај Дејана Анастасијевића из 2007. године, којем је бачена бомба на прозор стана у којем живи“, рекла је Вукасовић.

Радомировић је закључио да „тужилаштво реагује ефикасно онда када је власти стало да се реагује брзо“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси