УНС вести
08. 11. 2019.
Новинари пред дилемом: Трагање за истином или успех и моћ
„Новинари су политички опредељени у најмању руку као политичари, а штампа подељена на провладину и опозициону“, рекла је Љиљана Смајловић, председница Суда части УНС-а и колумнисткиња „Недељника“ на трибини о медијској етици „Новинари или политички противници“, одржаној у Суботици.
Додала је да све подсећа на време Слободана Милошевића када су се медији делили да слободне и прорежимске, с тим што је, на жалост, усвојена демонизација коју су западни противници користили у то време.
„Највише ме жалости тај нацизам, фашизам, поређење са Хитлером. Kада почнете да приписујете политичком противнику такве етикете, ту више нема разговора. То се ради када нећете да прихватите да је ваш опоненет у нечему у праву или хоћете да избегнете његове аргументе“, рекла је Смајловић и додала да политичари дозвољавају себи да новинарке називају проституткама, чиме престаје свако уважавање и личности и професије.
Говорећи о политичким и друштвеним поделама, истакла је да поларизација није спрецифичност Србије, већ део светских токова. Према њеном мишљењу већа је поларизација у Америци, која личи на стање у Србији 90-их година прошлог века.
Осврнувши се и на протесте „жутих прслука“ у Француској, где због укључивања већине странака у Макронов покрет одређени слојеви своје незадовољство могу да искажу само на улици, Смајловић је рекла да је разлика између Србије и Француске „што се тамо против власти буни сиротиња, а овде елита“.
За Слободана Владушића, писца и члана уредништва часописа „Летопис Матице српске“ подела на власт и опозицију је само видљивија, али постоји дубља подела, на мегалополис и националну државу. Цитирајући тврдње Kолина Kрауча аутора књиге „Постдемократија“ он наводи:
„Постоји фасада демократског одлучивања, људи иду и гласају за одређене политичке представнике али ти политички представници своје политичке планове више уопште не усаглашавају спрам оних који су за њих гласали и спрам обећања која су тим људима дали, него у договору са мањином а та мањина је бизнис класа. Ма за кога гласали, ти који су изабрани свој политички план усаглашавају са једном мањином која није изабрана.“
Kао последицу Владушић је навео опаску коју је чуо од једног студента, да се у науци више не користи појам научне истине, већ „оно што је у складу са реалношћу“.
Стављајући ово у контекст новинарске професије, он пита где је ту новинар који као јунак открива истину и на тај начин ствара могућност да се моћ власти контролише истином, наводећи пример Вотергејта и серију текстова о „трећем метку“ којим је убијен Зоран Ђинђић.
„Новинари се данас образују да су важни каријера и успех, а не да се супротставе моћи да би открили истину. Не да се супротставе, већ да делују у складу са реалношћу мегалополиса. Важније је испунити задатак послодаваца, него трагати за истином. Овакав систем власти потражује управо овакве новинаре, да буду у складу са реалношћу, а за узврат ће добити каријере, успех, селебрити статус и биће модели понашања за оне који тек треба да постану новинари“, закључио је Владушић.
Враћајући се на проблем етикетирања новинара, Бранко М. Жујовић сматра да је тај проблем још драстичнији у локалној средини, где се сви познају и где свакодневно срећете оне против којих сте писали.
Говорећи о свом искуству каже да после питања локалној власти како се троше буџетска средства, на друштвеним мрежама се појављују коментари да је ратни злочинац, сарадник Насера Орића, усташко-албански плаћеник… а људи му прилазе на улици и прете. А ти који тобоже критикују не дају ниједан аргумент за своје тврдње, само увреде.
По његовом мишљењу, у тој ситуацији или одустанете или наставите да се борите.
„Наравно да ће се издржати и ја ћу наставити да постављам питања. Једног дана можда ћу и добити одговоре. Али док постављате питања градској власти, осећате се прилично лоше и то је атмосфера у којој радимо. На хиљаду питања није одговорено и то нас гура, условно речено, на опозициону страну, што не желимо, али смо скрајнути на тај начин“, закључио је Жујовић.
За разлику од Жујовића, Марта Варју, главна и одговорна уредница Мађар соа сматра да независно новинарство данас не постоји.
Истакла је да ове дневне новине постоје 75 година и да су се распадом Југославије суочиле са половљењем тиража, па су данас дотиране од стане државе и покрајине. У ситуацији, када им је оснивач Мађарски нацинални савет, који има своју стратегију, по њеним речима „ми морамо да следимо ту стратегију“.
Сматра да је слично и са приватним власницима који такође диктирају шта и како треба да се ради, тако да је „независно новинарство више теорија него пракса“.
Модератор друге трибине о медијској етици био је књижевник и новинар Мухарем Баздуљ. Планирано је да се одрже још две, у Шапцу и Kраљеву.
_________________________________________________________
Трибине се организују у склопу пројекта "Медијске контроверзе под лупом новинарске етике" који је подржало Министарство културе и информисања. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове Министарства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.