УНС вести
18. 05. 2020.
Истраживање УНС
Да ли сe у Црној Гори због дискриминације дискриминишу српске телевизије
Након три месеца гледаоцима у Црној Гори доступни су сви садржаји из Србије, пошто је истекла забрана емитовања појединих информативних емисија због наводног “подстицања на мржњу, нетрпељивост и дискриминацију према припадницима црногорске националности“.
Емисије телевизија „Пинк М“ и „Хепи“, које су се последња три месеца на територији Црне Горе налазиле под кључем по одлуци Агенције за електронске медије (АЕМ), од ове недеље су поново у етру.
Повратку „Новог јутра“, „Ћирилице“, „После ручка“, и „Добро јутро, Србијо“ није претходила никаква одлука Савета АЕМ-а, нити је њихова служба за мониторинг закључила да у њима нема више „подстицања на мржњу, нетрпељивост и дискриминацију према припадницима црногорске националности“, већ је, једноставно, истекла тромесечна забрана. То је за Удружење новинара Србије (УНС) потврдио и Ранко Вујовић, председник Савета овог црногорског регулаторног тела за електронске медије.
Тиме су, од почетка прошле недеље гледаоцима у Црној Гори преко провајдера доступне све емисије готово свих канала из Србије.
- Али ми ћемо и даље с пажњом посматрати те емисије – додаје наш саговорник.
Неприкладно понашање српских емитера, по мишљењу АЕМ-а, почело је још раније – у децембру 2019. године. Некако баш када је у црногорској скупштини усвојен Закон о слободи вероисповести, који предвиђа да ће сви верски објекти који су били у власништву ове државе пре 1918. постати државна својина. Потом су на улице Црне Горе изашле десетине хиљада гневних грађана, што је била неизоставна тема на свим српским телевизијама. Из транскрипта, који је саставни део спорног решења АЕМ-а, наводну мржњу и дискриминацију ширили су сви српски новинари, уредници, историчари, адвокати... који су оштро критиковали овај закон и актуелну црногорску власт.
Потом се АЕМ обратио српским колегама у РЕМ-у са намером да казне домаће емитере. Међутим, у спорним емисијама нису нашли доказе за ширење мржње и дискриминације, већ су закључиле да је потез црногорског регулатора “отворени вид цензуре”. Једино око чега су се сложили јесте да је по среди кршење Европске конвенције о прекограничној телевизији. За АЕМ то су учинили “Пинк М” и “Хепи” непоштовањем достојанства личности и подстицања на расну нетрпељивост, док се за РЕМ о конвенцију огрешио АЕМ забранивши емисије.
- Ставови који су у тим емисијама изречени, свакако одударају од ставова званичне Подгорице, али, када би таква разлика била довољан узрок забране садржаја, у Србији се не би емитовао читав низ емисија, укључујући ту и комплетан садржај одређене две прекограничне телевизије. Сматрајући да је плурализам основна вредност и у Србији и у Црној Гори, посезање за оваквом мером враћа црногорског регулатора у нека прошла времена и своди га на ниво идеолошке, партијске, комисије – саопштио је тада РЕМ.
Овакав поступак АЕМ-а црногорске невладине организације оцениле су као доказ да се АЕМ „буди само кад власт притисне тастер“. За Центар за грађанско образовање (ЦГО) управо је одлука из фебруара необорив доказ да постоји политички утицај на АЕМ. А да је непристрасност овог регулатора недостижан циљ, недавно је закључио и Центар за демократску транзицију (ЦДТ). Међутим, они се не жале на цензуру информативних емисија из Србије, већ на то што оваква мера није изречена раније. Рецимо, када је оштрица била окренута ка критичарима црногорске власти.
- Савет АЕМ-а је годинама уназад толерисао озбиљна кршења професионалних стандарда на рачун противника црногорске власти у емисијама телевизије Пинк М, прибегавајући, након бројних жалби, само мерама упозорења, које су понављане до у бескрај, иако је у диспозитиву сваке одлуке стајало да ће следећа мера бити оштрија. Та оштрина, ипак, није испољена до момента када су неке телевизије свој непрофесонализам почеле да демонстрирају и на рачун власти у Црној Гори – наводи се у публикацији “Медији у Црној Гори: између загрљаја власти и борбе за професију” коју је издао ЦГО.
Ко држи даљински управљач у Црној Гори - Савет АЕМ-а или власт? Да ли је АЕМ због наводне дискриминације уствари дискриминисао српске телевизије? Ранко Вујовић категорично негира да регулатор одлуке доноси под притиском политичких моћника и додаје да се драстичне казне не могу изрицати за све прекршаје.
- Ова мера је пропорционална прекршају. Такође, забрана реемитовања се доноси у ограниченом броју случајева. Рецимо, није могуће изрећи је због кршења професионалних стандарда – додаје Вујовић, који је, поред председника Савета регулаторног тела, и извршни секретар Медијског савета за саморегулацију, као и члан њене Комисије за жалбе.
И заиста искуства европских регулатора показују да се такозвано суспендовање реемитовања страних канала ретко потеже. Могуће је прибећи му у случајевима тешке повреде закона или кршење ауторских права, али стручњаци за електронске медије наглашавају да је проблем са овом процедуром што се мора доказати да је дошло до очигледног, озбиљног и тешког кршења одредби закона.
Србија до сада није имала оваквих искустава, а у ЕУ се забрана реемитовања програма догодила само у два случаја- италијански АГКОМ је забранио један страни програм који је емитовао порнографију, а регулатор из Литваније је исто учинио са руским програмом који се емитује са територије ЕУ због подстицања мржње, позивања на рат против Украјине, Румуније и Турске и на насиље према грађанима тих земаља.
Увидом у раније одлуке, ипак се чини да је АЕМ изоштрио диоптрију којом посматра говор мржње. Тако је, рецимо, 2011. године на Радију Светигора емитована емисија „Питајте свештеника” у којој је један игуман саветовао слушаоце како да се изјасне на попису становништва:
„Нико не може да благосиља оно што није створио Бог, а дефинитивно црногорску нацију није створио Бог, него је она плод људских сујета и слабости итд. Генерално је творац црногорске нације заправо ђаво, у суштини ствари, и то Црква не може да благослови“.
Савет је тада овом радију изрекао само упозорења и закључио да је ово увредљив говор, а не говор мржње.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.