Насловна  |  Актуелно  |  Медијски конкурси  |  Медијски закони и стручне комисије – украс за међународну заједницу и шарена лажа за домаћу јавност
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медијски конкурси

29. 08. 2017.

Извор: Media & Reform Centar

Медијски закони и стручне комисије – украс за међународну заједницу и шарена лажа за домаћу јавност

И поред тога што медијска удружења реагују и указују на бројне неправилности, процес пројектног суфинансирања медијских садржаја од јавног интереса, већ трећу годину заредом, изазива бројне контраверзе. Прошле године, тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац, противзаконито је преиначио предлог Комисије, на конкурсу које је расписало Министарство културе и информисања, за девет пројеката.

За четири пројекта умањио је суму коју је одредила Комисија, а за два повећао буџет, без образложења. Пројекте Медија центра Београд, НУНС-а и НДНВ-а је одбио. Јужне вести, којима је Тасовац смањио буџет пројекта са 1,7 милиона динара на милион, поднеле су тужбу Управном суду на овакво Решење. Скоро годину дана касније, Управни суд донео је пресуду у корист Јужних вести.

„Ми смо сматрали да је то противзаконито. Сматрали смо да министар, односно наручилац Конкурса, нема права да мења предлог Комисије, већ да може да га прихвати или да га одбије. Али ако га одбија, мора да има образложење, које не може да буде: не свиђа ми се. Једино може да не буде у складу са Законом, али и да образложи у супротности са којим законом“, каже Предраг Благојевић, главни и одговорни уредник Јужних вести.

Према истраживању Коалиције новинарских и медијских удружења, на нивоу локалних самоуправа, од априла 2015. до априла 2016. године, расписан је 191 конкурс за суфинансирање медијских пројеката за остваривање јавног интереса за које је издвојено нешто више од 1,4 милијарде динара, новца пореских обавезника. Од укупног броја конкурса, у чак 132, односно 69,1% њих, уочене су неке неправилности, неретко и незаконитости, током спровођења.

Министарство културе и информисања је у 2016. подржало 348 пројеката у области информисања, вредности више од 255 милиона динара. Министар Тасовац је тада, изјавио за Н1 да су конкурси за суфинансирање медијских садржаја за 2016, у погледу поштовања законских процедура и транспарентности, спроведени беспрекорно и да је тако “пропао покушај појединих новинарских удружења, који делегирају своје представнике и имају већину у конкурсним комисијама, да Министарство увуку у свој добро разрађен механизам међусобног награђивања и тапшања по рамену у стилу ‘ја теби сердаре, ти мени војводо’. Резултати конкурса су оголили лицемерност добро познатих лармаџија на нашој медијској сцени, који већ две године, не толико из идеолошких колико из финансијских уверења, критикују стање медијских слобода у Србији и све време се жале на тобож свеприсутну цензуру“.

Медијска удружења оценила су овакву одлуку министра као чин озбиљног угрожавања и обесмишљавања медијских реформи у Србији, као и да су се „два стуба медијских реформи – излазак државе из медијског власништва и суфинансирање јавног интереса у сфери јавног информисања кроз стручне комисије – сада потпуно урушила: државни медији су постали партијски, а министар је легализовао да новац медијима додељују политичари у складу са својом неконтролисаном вољом, а не медијски стручњаци. Овом одлуком технички министар је послао поруку нижим нивоима власти да су медијски закони и стручне комисије само украс за међународну заједницу и шарена лажа за домаћу јавност и да се не треба придржавати њихових одлука, што ће, сигурни смо, бити дочекано са великим одобравањем од стране локалних власти”, наводи се у саопштењу које су потписали НУНС, АНЕМ, НДНВ и Локал прес.

Благојевић: Доказали смо да смо у праву, и то је то.

Цитy радио из Ниша је у последње две године поднео тужбе против двадесетак локалних самоуправа широм Србије због, како наводи сувласница овог медија Ивана Петровић, евидентног кршења сета медијских закона. Јужне вести су, до сада, тужиле два пута Град Ниш, једном Лесковац, два пута Блаце, и Министарство културе и информисања, и у свих шест случајева пресуђено је у њихову корист.

„Ни у једном случају се није десило ништа суштински. Ми смо доказали да смо ми били у праву и то је то. Буквално, тиме смо рекли: е, ми смо у праву, али штета није отклоњена, није прерасподељен новац. Ово је више морална сатисфакција“, каже Предраг Благојевић.

Како се наводи у публикацији која се бавила анализом конкурсног суфинансирања у Србији Бела књига конкурсног суфинансирања јавног интереса, један од показатеља мањкавости спровођења реформе је и недостатак санкција за кршења Закона о јавном информисању и Правилника о суфинансирању. Највећи проблем представља то што ниједан од преступа није санкционисан од стране државних органа, чиме је држава дала знак и локалним самоуправама да кршење закона пролази некажњено.

Интересантно је да управо у највећим градовима постоје и највећи проблеми у кршењу медијских закона, када је реч о конкурсном суфинансирању. У Нишу је представник Коалиције одбио да учествује у раду Комисије јер представницима цивилног сектора није омогућено да буду посматрачи. На медијском конкурсу 2016. године у Врању, Градско веће је преиначило одлуку комисије и доделило средства за три пројекта која је стручна комисија одбила, и у овом случају без адекватног образложења.

„Буквално од првих конкурса (где смо позивани као чланови конкурсних комисија) увидели смо да ће пројектно суфинансирање ићи у катастрофалном смеру, о чему смо извештавали Министарство културе и сва репрезентативна удружења. Како реакције није било, јер је негован чудни принцип „не будите већи католици од Папе“ и „ово је нулта година, дајмо шансу да процес заживи“, искористили смо законску могућност да се јављамо на бројне конкурсе пројектима за портал. Наравно да смо знали да нећемо добити новац, али је то био добар начин да добијамо документацију и докажемо да се закон масовно крши“, каже Петровићева.

Крстић: Спора правда и није нека правда

Решење о расподели средстава по расписаном Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања је коначно, што значи да не постоји право жалбе, него се одмах подноси тужба Управном суду. Средства која су подељена према овом Решењу, по Закону о буџетском систему, морају се утрошити у текућој години, па се дешава да управни спорови који трају и до годину и по дана, осим задовољења правде, суштински не мењају спорно Решење. Новац се не прерасподељује, а средства су већ утрошена.

“Оно што тужбе чини бесмисленим јесте чињеница да када надлежни орган стави потпис на одлуку комисије, то решење о расподели средстава постаје коначно”, каже Ивана Петровић, и додаје да “то, практично, значи да, упркос томе што пост фестум докажеш да је неко свесно или из незнања кршио закон – немаш механизам да спречиш накарадну расподелу средстава. Као у оној причи о стоицима. Не заврћи ми ногу, сломићеш је! Наставе да ти је заврћу. Немој, сломићеш је! Наставе и на крају ти је сломе, а ти стоички слегнеш раменима и кажеш: Јесам ли ти рекао да ћеш је сломити?”

Према речима адвоката Јужних вести Марка Крстића, велики проблем је недовољно поштовање законских процедура и дужина трајања судских процеса.

„Проблем је то што се дешава да се процедура не поштује, а што се троши доста времена и ресурса да се то исправи. У пракси, било који судски поступак дуго траје. Спора правда и није нека правда. Она губи свој смисао када дође, рецимо, након две године и онда се поново вртимо у круг“.

Крстић наглашава да су поменути проблеми искључиво одговорност Министарства.

„То је заиста сада проблем који је у дворишту Министарства. Решење проблема или тога што би могло да се деси је, на пример, у истовременом подношењу тужбе и истовременом истицању захетева да суд донесе привремену меру, где би суд могао на основу привремене мере да стопира реализацију тог Решења. Значи, док се не реши питање тужбе, коју неко поднесе, рецимо од триста учесника конкурса, да се практично замрзне тај однос, дакле да се средства не пласирају. По закону постоји та могућност – да та привремена мера траје док се поступак не оконча. Али то једноставно није пракса суда“, закључује Крстић.

Осим наведених неправилности, које прате готово сваки Конкурс за пројектно суфинансирање медијских садржаја до сада, Коалиција новинарских и медијских удржуња у истраживању наводи да су главни проблеми недоречена законска регулатива, недовољна транспарентност, недостатак евалуације одобрених пројеката и самог процеса, као и непостојање санкција за органе надлежне за послове јавног информисања у случају кршења закона, недовољна средства, фаворизовање појединих медија од стране локалних самоуправа, упитна репрезентативност неких новинарских удружења као чланова комисија и проблематика јавних набавки у медијима, у целокупном “беспрекорном” процесу конкурсног суфинансирања медијских садржаја.

Од Министарства културе и информисања смо затражили мишљење о проблемима у процесу суфинансирања медијских садржаја. До завршетка овог текста од Министарства није стигао одговор.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси