Медијски конкурси - пројектно суфинансирање

08. 11. 2018.

Аутор: Људмила Цветковић Извор: Радио Слободна Европа

Како се дели државни новац медијима у Србији

Пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса у Србији се често претвара у праксу да новац на конкурсима иде фирмама које немају везе са извештавањем јавности, а неретко је и начин финансирања партијских медија, упозорава део медијских и новинарских удружења.

Док у Министарству културе и информисања наводе да није било ничега спорног у конкурсима које су организовали, ова удружења тврде да се "лоша пракса конкурсног суфинансирања са локала преселила на републички ниво".

"Ове године конкурс је скандалозно реализован. Реч је о две фирме, које су добиле највеће износе, а које су мало познате или такорећи непознате 'медијске куће' ", каже генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС) Светозар Раковић, говорећи о конкурсу за суфинансирање садржаја намењених телевизији.

Он наводи да је реч о београдској фирми "Essentis", којој је за документарни серијал "Србија - 100 година након Солуна", додељено 4,9 милиона динара (око 41.000 евра) од максималног износа који је био дозвољен на том конкурсу од пет милиона динара. Други износ по реду, од четири милиона динара (скоро 34.000 евра), додељен је новосадској Агенцији за услуге рекламе и маркетинга "RayDream Production" за пројекат "Трагом времена".

"Те две квази медијске куће добиле су чак 12 одсто од укупно 72 милиона динара (око 610.000 евра). Члановима стручне комисије није сметало што се све до последњег дана конкурса фирма 'Essentis' искључиво бавила консултанским активностима или што 'РаyДреам Продуцтион' није регистрована за производњу медијских садржаја већ искључиво за рекламирање. Испоставило се да је и фирма 'Г.Ф.Ц.' потпуно неоправдано добила четири милиона динара иако је у пројектној апликацији фалсификовала податке о својим референцама", каже Раковић.

Директор кинематографске куће "Алтернатива" Бошко Савковић најавио је тужбу против компаније Г.Ф.Ц. која је, како је навео, користећи филмове и филмске награде његове агенције на конкурсу Министарства културе и информисања добила 3,7 милиона динара (око 31.000 евра).

Фирма Г.Ф.Ц., која је новац добила за пројекат "Чувари нашег неба" – друга сезона, раније је саопштила да нису ни тврдили да су продуцирали филм Бошка Савковића "У име живота 1999.", те да у обрасцу пријаве није јасно разграничено да ли треба навести награду коју је освојила продукција или неко од аутора који су кључни на пројекту.

У Министарству културе и информисања тврде да конкурсна комисија, коју чине три члана са листа медијских удружења и два члана из редова независних медијских стручњака, ради потпуно независно. Ове комисије на крају формира министар на основу предлога за формирање чланства комисије приспелих у Министарство.

"По завршеном конкурсу, ми нисмо имали ни једну притужбу, што је први пут. Ниједне примедбе, ни усмене ни писмене, ни један спор пред надлежним судским органима није тим поводом поднет. Ништа спорно у овим конкурсима није било", каже Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

"Није у питању извештавање већ су у питању пројекти које треба урадити у јавном интересу грађана. Колико знам, 'Essentis' је радио пројекат о једном веку након Солуна (стогодишњица пробоја Солунског фронта, после кога је уследило ослобађање Србије и пораз централних сила у Првом светском рату, прим.аут.). Комисија је препознала квалитет тог пројекта у јавном интересу грађана", каже Гајовић.

И за пројекат фирме Г.Ф.Ц. о историји српске авијације Гајовић наводи да делује као нешто што је у интересу грађана Србије.

"То је други серијал. Први је већ емитован на Радио телевизији Србије, то је пројекат који је и прошле године, значи кад ја нисам био у Министарству, такође под истим условима, под истим референцама, под истим елементима такође добио средства", наводи Гајовић уз питање зашто тада то није било спорно.

Он такође објашњава да сви корисници средстава са конкурса Министарства културе и информисања имају обавезу да до краја године поднесу доказе како су утрошили средства.

Друга примедба која је пратила конкурсе за пројектно суфинансирање медијских садржаја односила се на чланове конкурсних комисија. Тако је у мају месецу, после три од осам конкурса, више новинарских и медијских удружења повукло своје представнике из комисија Министарства културе и информисања за оцењивање медијских пројеката због, како су навели, именовања "великог броја компромитованих медијских и парамедијских радника, из фантомских или власти блиских удружења у конкурсне комисије".

"У питању су особе које су у претходном периоду, на локалним конкурсима додељивали новац искључиво медијима блиским власти, међу којима и онима који свакодневно и драстично крше Кодекс новинара Србије, а истовремено су дискриминисали професионалне и квалитетне медије који раде у јавном интересу", наведено је у саопштењу чији су потписници Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација Локал прес.

У Министарству културе и информисања на примедбе о чланству конкурсних комисија одговарају да су желели да обезбеде децентрализацију.

"Овога пута смо, када смо се опредељивали за новинска удружења ван Београда, хтели да дамо мало више и скренемо пажњу медијима, удружењима и колегама новинарима у унутрашњости", објашњава Гајовић.

Ове године је Министарство културе и информисања за осам конкурса за суфинансирање медијских пројеката издвојило, како је недавно изјавила помоћница министра културе и информисања Славица Трифуновић, 275 милиона динара (око два милиона 330 хиљада евра), а према подацима овог министарства у Србији постоји око 2.300 медија. Локалне самоуправе такође имају обавезу да распишу конкурс за суфинансирање производње медијских садржаја.

Међутим, шта је пракса показала?

Независно удружење новинара Србије и Независно друштво новинара Војводине недавно су оценили да је Министарство културе и информисања усвојило најгоре праксе са локалних конкурса (из општина) за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса.

"Очигледно да се на овај начин финансира политичка подобност људи који оснивају те медије као што се фаворизују већ постојећи, као што су неке регионалне телевизије, које су очигледно својим програмском и уређивачком политиком наклоњене владајућој номенклатури", каже представник НУНС-а, Светозар Раковић.

У Удружењу новинара Србије (УНС) кажу да удружења морају да се боре да пројектно суфинансирање буде што боље и да се спречи политички утицај на медије и на избор пројеката који ће добити новац грађана. Међутим, Владимир Радомировић, председник овог удружења, не слаже се у потпуности са констатацијом осталих новинарских удружења о томе да се кроз пројектно суфинансирање подржавају политички подобни медији.

"Јер знамо да су, на пример, на републичком конкурсу новац добили и медији које воде функционери тих удружења и сама та удружења и њихова повезна лица тако да је ово процес који треба унапређивати а не априори проглашавати га неким криминалним удруживањима", наводи Радомировић.

На примедбе да се новац за пројектно суфинансирање медија даје политички подобним медијима државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић каже да не зна чији су чији медији и ко стоји иза ког медија.

"Ја то не знам, а верујем да је то непознаница и за чланове комисије", рекао је Гајовић.

Питање како и зашто поједини медији добијају новац од државе било је постављено и на недавној седници скупштинског Одбора за културу и информисање, када је представник министарства Александар Гајовић упитан о телевизији Хепи, која је добила два милиона динара (око 17.000 евра) за пројекат "Прело у нашем сокаку". Гајовић је тада рекао посланицима да је комисија своју одлуку образложила идејом која ће их можда насмејати.

"Знамо да се њихов програм заснива на ријалити програму и да је то на удару одређеног броја гледалаца који то не желе да гледају. Хајде да им доделимо паре за овај пројекат како би се ријалитију на тој телевизији одузело време. Знао сам да ћете се насмејати. Али има неке логике", рекао је Гајовић у Скупштини Србије.

На питање како оцењују процес пројектног суфинансирања медија, у УНС-у упозоравају да је он доведен до апсурда јер се у комисије, пре свега на локалним нивоима, у општинама широм Србије, које одлучују о пројектима који ће добити јавна средства убацују људи који немају никакве везе са репрезентативним новинарским и медијским удружењима и који у јавности нису препознати као медијски стручњаци.

"Што доводи до тога да новац на тим конкурсима добијају фирме које немају везе са извештавањем јавности. Чак се дешава да новац добијају неке фирме које су регистроване у току конкурса, чак неколико дана пре расписивања или пре завршетка конкурса, и да новац добијају фирме које су пререгистровале своју делатност у току конкурса на производњу медијских садржаја што значи да новац не иде медијима који се баве извештавањем у интересу јавности", каже Владимир Радомировић, председник УНС-а.

На пројектно суфинансирање медија прешло се од 1. јануара 2015. године на основу Закона о јавном информисању и медијима из октобра 2014. године.

Професор на Факултету политичких наука Раде Вељановски оцењује да пројектно суфинансирање функционише потпуно супротно циљевима због којих је унето у Закон о јавном информисању и медијима. Он подсећа да је тада био циљ да се медијима који ће проћи кроз процес власничке трансформације, односно приватизације, омогући да имају "новчану ињекцију из јавних прихода", али искључиво ако се на тај начин промовишу садржаји који остварују јавни интерес.

"Нажалост, све се то изврнуло у своју супротност јер је власт на свим нивоима успела да направи такве комисије у којима су доминантну улогу и функцију имали људи потпуно непознати у медијском и новинарском свету. И они су доносили одлуку да се финансирају они медији који су практично режимски. Тако се догодило да је прошле године у Београду подељено 74 милиона динара (око 627.000 евра) а да ни динар није добио 'Данас', 'Време', 'Бета', а да је највећи део новца добио 'Студио Б', 'Ало', 'Српски телеграф' и слични медији који су практично пропагандна машина садашње власти", рекао је Вељановски.

Према најавама из Министарства културе и информисања очекују се измене Правилника о пројектном суфинансирању медија до следеће конкурсне процедуре, те да ће оне бити више формалне природе. Најављено је да ће бити пооштрена контрола трошења буџетских средстава за суфинансирање медијских пројеката и да ће медији који не буду поднели финансијске и наративне извештаје о реализацији пројеката морати да врате новац.

Такође је у току рад на новој Медијској стратегији након што је у априлу заустављена израда тог документа после консултација председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић. Како је тада саопштено, председник Вучић је желео доношење медијске стратегије у отворенијем поступку, као и да је предложио и ОЕБС-у да се укључи.

Претходно је више новинарских и медијских удружења оценило да је Нацрт Стратегије развоја јавног информисања до 2023. године, "нелегитиман документ, израђен без учешћа релевантних представника струке и цивилног друштва". Према најавама, радна верзија стратегије требало би да буде завршена до краја године, па да уђе у јавну расправу.