Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
17. 07. 2019.
Светозар Раковић: Сезона лова у (су)финансирању медијских пројеката
Постоји лакши и вероватнији начин да згрнете гомилу новца, и то, веровали или не, у јавном информисању, односно медијској индустрији. Добро, није да је баш реч о новинарству, а нема ни много везе са индустријом, али доноси паре.
Што би рекао творац економских реформи Кине Денг Сјаопинг, "није важно да ли је мачка црна или бела - ако успешно лови мишеве". Практично, под фирмом пројекта у јавном интересу власници медија добијају значајне новце из буџета, без ризика, гриже савести и правдања рачуна.
Начин се формално зове "суфинансирање јавног интереса у области јавног информисања", а незванично награђивање политичко-партијске пропаганде.У првом полугодишту 2019, према подацима НУНС-а, на републичком, покрајинском и локалном нивоу расписано је 138 конкурса са укупно нешто више од 1,5 милијарди динара, приближно 13,2 милиона евра.
На истеку шестомесечја многи од расписаних конкурса још нису спроведени, па није могућа прецизнија анализа праксе, али се може указати на кључне слабости, недоследности и злоупотребе буџетског новца. Пре свега, често је нејасно дефинисана намена конкурса; настављају се проблеми у начину рада стручних комисија, што је последица нејасних критеријума за именовање чланова комисија које одлучују о расподели средстава; и даље је недовољно транспарентно одлучивање о додели средстава; учестало се високим износима финансирају редовни програми медија; не постоје адекватни механизми евалуације одобрених пројеката и адекватне санкције за повреду законских одредаба и злоупотребе конкурсних процедура...Већ површна анализа решења о расподели показује да се путем конкурса учестало и највећим делом "легално" финансира политичка промоција и пропаганда на штету јавног интереса и објективног информисања грађана.
Покриће за ову претежно криминалну расподелу јесу тзв. независне стручне комисије, у које се учестало именују људи без професионалног и моралног дигнитета. Многи од њих раде по принципу "ти мени, ја теби". Како практично функционише то "легално" згртање јавног новца?
На конкурсу Бачке Паланке трећина од 12 милиона динара додељена је локалној РТВ у власништву Радоице Милосављевића, крушевачког бизнисмена који се прославио 2015. куповином осам регионалних телевизија и који је нескривено близак владајућем СНС-у. Занимљиво је да је РТВ пазарио прошле године за три пута мање новца од износа који је добио на општинском конкурсу!
Практично, ту медијску кућу Милосављевић је платио новцем пореских обвезника Бачке Паланке. Као по већ раније коришћеном рецепту купљених телевизија у Панчеву, Крушевцу, Пироту, Димитровграду, Брусу, Новом Кнежевцу, Пожеги, Крагујевцу...Свуда на локалним конкурсима његови медији добијају највеће износе. Тако је било и прошле године у Крушевцу, кад је од расподељених 15,6 милиона, Милосављевићевој телевизији припало - 9,5 милиона; у Панчеву од 38 милиона његова ТВ је добила шест директно и још 8,25 преко повезаних агенција. На конкурсу Пирота његовој ТВ је припало 8,3 од 24 милиона; у Пожеги 2,6 од укупно 5,7 милиона; у Димитровграду РТВ Цариброд добило је 4,3 од 14 милиона. Недавно је купио и ТВ Лесковац, па се тек очекује издашност.
Признаћете, веома ефикасан начин за уносан медијски бизнис. Остаће упамћено и да је овај новокомпоновани медијски магнат буџетским новцем награђиван и незаконито, мимо конкурса.
Најдрастичније је то рађено у Крагујевцу, где су му из градског буџета исплаћиване десетине милиона динара. У међувремену је раскинут уговор о приватизацији РТК јер он није измиривао уговорне обавезе, пре свега према запосленима.Пропагандно-политичка лојалност медија награђује се на исти начин широм Србије. У Нишу су ове године више од четири петине укупно расподељених 78,5 милиона динара добили медији који су власнички и уређивачки блиски властима. Тако је медијима породице Радомировић припало 29 милиона динара, медијима породице Гашић 14,4 милиона, док је Нишка телевизија, у заједничкој својини те две породице, добила 14,4 милиона. Значајну финансијску подршку добиле су и две јавности непознате ПР агенције оца и сина Миодрага и Душана Миљковића, који су се последњих година "афирмисали" као пожељни чланови комисија широм Србије које нескривено протежирају провладине медије.
Са друге стране, пројекти медија који нису по укусу нишких власти су, благо речено, игнорисани. Тако ниједан од три пројеката Citi Radija није испунио очекивања "независне" комисије, док је редакција портала Јужне вести јавно саопштила да "због начина на који се распоређује новац за медијске садржаје, спорне комисије која одлучује о пројектима и чији се председник већ трећу годину не мења", одлучила да овај портал не учествује на градском конкурсу.
Изигравање законских норми пројектног финансирања медијских пројеката било је очигледно и на конкурсу Панчева, где је РТВ Панчево директно и преко продукција добила чак 139.000 евра иако је РЕМ марта ове године изрекао две мере упозорења због садржаја објављених на телевизији и порталу те медијске куће. На конкурсу Ваљева новчане мрвице (50.000 динара) додељене су за пројекте локалних портала који се не устручавају да критикују градску власт, док су лавовске суме од 7,3 милиона динара добили медији из Шапца, Београда, Ниша - који не крију приврженост владајућој гарнитури.
Описану праксу финансирања медија упражњавају и друге локалне самоуправе. И чиниће то све док надлежне институције, пре свих буџетска инспекција и тужилаштво, не почну да раде свој посао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.