Насловна  |  Актуелно  |  Медијски конкурси  |  Продукције као заобилазни пут до конкурсног новца (2): Обезбеде милионе за РТВ Панчево па замрзну активност
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Медијски конкурси

28. 10. 2019.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

Продукције као заобилазни пут до конкурсног новца (2): Обезбеде милионе за РТВ Панчево па замрзну активност

Панчевачки медиј је за три године додатно зарадио десетине милиона, ангажујући углавном непознате и тек основане продукције и агенције, од којих су неке убрзо након тога објављивале да престају са радом. Већи део новца који су продукције добијале на конкурсима завршавао је на рачунима РТВ Панчево на име разних трошкова.

Од 2016. до октобра 2019. године Радио-телевизија Панчево је на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја у јужном Банату зарадила најмање 35,5 милиона динара, а још готово 30 милиона преко разних продукција и агенција, које су на медијским конкурсима у Панчеву од 2017. до 2019. године добиле 32,8 милиона динара.

Истраживање Цензоловке показало је да готово сав новац који предузетник, агенција или продукција добије на конкурсу, заправо заврши на рачунима РТВ Панчево.

У 2016. години само у Панчеву поменути медиј добио је 17,5 милиона динара, а наредних година новац се сливао из градова и општина у окружењу: Алибунар, Бела Црква, Ковачица, Ковин, Опово, Пландиште, Вршац и Нови Сад.

У наведеним локалним самоуправама Радио-телевизија Панчево је као правно лице учествовала и побеђивала на конкурсима, а само на медијском конкурсу у Панчеву богато су награђивани предузетници чији су медијски садржај емитовани на РТВ Панчево.

Иако законских препрека у овим трансакцијама нема, моралних сумњи има. Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије (УНС), каже за Цензоловку да ангажовањем агенција медији изврдавају ограничење дозвољене државне помоћи (de minimis). Он претпоставља да је у неким случајевима реч и о „намештању послова“ власницима тих агенција.

Највећи скандал у Панчеву догодио се на другом конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2017. години, расписаном у септембру те године. Одлука о расподели средстава донета је у новембру, те су добитницима остала само два месеца за реализацију медијских садржаја.

На том конкурсу Радио-телевизија Панчево није добила новац, али су зато три агенције инкасирале 14,8 милиона динара за медијске пројекте у којима је било наведено да ће бити реализовани на панчевачкој телевизији и радију.

Све три фирме основане су у мају те године, а већ на конкурсу у септембру добиле су између 3,8 и шест милиона динара.

Прекид обављања делатности – током трајања конкурса

Највише новца – шест милиона динара – припало је пројекту „Добро јутро Панчево“, чији је подносилац Милен Јовковић, власник предузетничке радње за производњу кинематографских дела Криптофест из Бруса, која је основана 19. маја 2017. године. Иако је пројекат требало да буде реализован од 1. новембра до 31. децембра, Криптофест 15. децембра тражи прекид обављања делатности, дакле током трајања конкурса. У марту наредне године обављање делатности се наставља, да би већ 27. јула 2018. године поново била прекинута. За продукцију, постпродукцију и монтажу, из овог пројекта РТВ Панчево је уплаћено 4,6 милиона динара.

Другој новооснованој агенцији – Stemeg production из Београда (основана 23. маја 2017) додељено је пет милиона динара за пројекат  „Панчевачка хроника – локални информативни магазински програм“, који је поднео Стефан Мегић, власник те агенције.

Већи део новца додељеног тој агенцији, како показују извештаји, отишао је у руке емитеру – од пет милиона динара, чак 4,6 милиона плаћено је Радио-телевизији Панчево за израду форшпана, те за постпродукцију и монтажу.

Панчевачки новац је 2017. године отишао и у Чачак. Предузетник Владо Мандић регистровао је производњу аудиовизуелних производа Формарт  19. маја 2017. године (истог дана када и Криптофест из Бруса), а већ у новембру добио је 3,8 милиона динара за пројекат „Панчевачки будилник“.

Према наративном извештају, понуђен је „јединствен“ садржај у медијском панчевачком простору – јутарњи програм, који се иначе годинама емитује на Радио Панчеву.

Израду џинглова Радио-телевизија Панчево је предузећу Формарт наплатила 3,5 милиона динара.

На прошлогодишњем градском конкурсу Формарт је за исти садржај, пројекат „Свитање“ – Јутарњи програм Радио Панчева, добио 2,25 милиона динара. Финансијски извештаји показују да је готово два милиона динара плаћено Радио-телевизији Панчево за изнајмљивање студија, монтажу, студијске сате, аудио-обраду и видљивост пројекта.

И Криптофест је већи део добијеног новца „преусмерио“ на РТВ Панчево. Реализација, емитовање, монтажа, постпродукција и изнајмљивање студија плаћени су 5,6 милиона динара – од укупно добијених шест милиона. За два месеца, према наративном извештају, реализовано је 60 јутарњих програма, које су уређивали новинари Радио-телевизије Панчево.

Цензоловка је покушала да добије изјаве од власника наведених агенција, али њихови контакти су апсолутно невидљиви, чак их нема ни на рачунима.

САД МЕ ВИДИШ, САД МЕ НЕ ВИДИШ

Осим панчевачке телевизије, ангажовањем агенција бавио се и Старт прес, портал панчевачког недељника Старт 013. На другом конкурсу у 2017. години предузетница из Београда Гина Новићевић, која се бави производњом кинематографских производа и телевизијског програма, добила је 1,2 милиона динара за пројекат „Облак од наших снова“.

Интересантно, али не и изненађујуће је да је та предузетничка радња у АПР уписана 8. септембра 2017. године, три недеље пре расписивања конкурса, и већ је 11. јануара 2018. године избрисана из регистра.

Предузетница је, како стоји у наративном извештају, користећи метод истраживачког новинарства, произвела и емитовала серијал радио-емисија о важним питањима заштите интереса особа са инвалидитетом. Укупно су произведене четири емисије и оне су емитоване током последња два месеца у 2017. години на порталу Старт прес.

За студијске трошкове, показује документација, Телевидео сервису из Новог Сада плаћено је 400.000 динара, док је 612.000 динара на име промоције пројекта уплаћено фирми из Каћа.

Зарада мала, али важна

У 2018. години још једна продукција добила је шест милиона динара за продукцију и емитовање медијских садржаја на РТВ Панчево. За пројекат „Ви питате, ми одговарамо“, панчевачко предузеће за услуге и рекламе и пропаганде Wagner production је од добијеног новца чак 5,6 милиона уплатило Радио-телевизији Панчево на име реализације и емитовања, постпродукције, израде форшпана и монтаже.

Током прошле године у оквиру пројекта „Ви питате, ми одговарамо“, на Телевизији Панчево произведен је и емитован 231 садржај (прилози и гостовања), углавном на комуналне теме, из области спорта, културе и других тема од јавног интереса.

Како показује извештај, за реализацију и емитовање потрошено је 1,6 милиона динара, док је за постпродукцију, израду форшпана и монтажу Радио-телевизији Панчево уплаћено још четири милиона динара, што говори да за продукцију није остало много новца.

На питање да ли се продукцији и како исплати да креира садржаје за телевизију, Томислав Вагнер, власник Wagner produkcije, који је као шеф технике до пре више од деценије радио на РТВ Панчево, одговара за Цензоловку „да зарада јесте мала, али да су сви приходи важни за продукцију“.

„Чак и мали проценат зараде чини живом продукцију, која не би успела да опстане без пројеката, без спољне сарадње“, објашњава Вагнер.

Wagner produkcija је основана 2006. године, а у форми агенције присутна је од 1989. године. Наш саговорник напомиње да је током тог периода сарађивао са многим локалним, али и другим медијима, те да продукција има реноме, што утиче на доделу велике количине новца на медијским конкурсима.

С обзиром на то да је Радио-телевизија Панчево у марту добила упозорење РЕМ-а због извештавања супротног новинарској етици, законима и Правилнику, интересовало нас је да ли је Вагнеру засметало то што медијске садржаје треба да продуцира за телевизију која крши професионална правила. Томислав Вагнер наглашава да Wagner produkcija ради одговорно и професионално, у складу са стандардима професије, те да је РТВ Панчево приватна фирма са уређивачком политиком коју не би да коментарише. Труди се, каже, да сарађује са свима и да нигде не затвара врата. Додаје да није било захтева за одређене теме од стране руководства РТВ Панчево.

„Ми смо испоручили садржаје како стандарди налажу. Прилоге са било каквом врстом етикетирања нисмо продуцирали и емитовали, нити бих потписао тако нешто“, каже Вагнер.

Ове године Wагнер продукција реализује пројекат под називом „Јутро уз Радио Панчево“, вредан 4,9 милиона динара. Реч је о јутарњем програму који ће бити емитован на радију. Тај формат емисије, међутим, већ постоји, па се поставља питање зашто се додатно финансира садржај који је већ у етру.

Вагнер каже да је могуће да се Јутарњи програм не би ни емитовао да се новац не добија преко конкурса. Јер, како каже, ситуација у Радио-телевизији Панчево слична је као пре неколико деценија, када је тај медиј био у државном власништву, са малим и нередовним платама.

На овогодишњем панчевачком конкурсу није било познатих предузетника и агенција, већ је новац за продукцију и емитовање садржаја на РТВ Панчево, поред Wагнер продукције, добила и продукција VI production из Београда, основана у новембру 2015, власника Владимира Илића. За пројекат „Буђење уз ТВ Панчево“ добили су 4,8 милиона динара.

Како бисмо сазнали на који начин се остварује сарадња са агенцијама, зашто прибегавају таквом начину финансирања, због чега се предузетници мењају, колико новац добијен на медијским конкурсима доприноси финансијској одрживости медија и друго, контактирали смо са Татјаном Цук, директорком РТВ Панчево. Она је најпре у телефонском разговору рекла да јој питања пошаљемо мејлом, што смо и учинили, али одговоре до данас нисмо добили.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси