Вести
01. 10. 2020.
Доступност свега на интернету убија новинарску креативност
Вести које се појаве данас сутра су већ много пута прочитане. Некада је конкурент новинама била само телевизија док сада имамо све могуће врсте платформи и много већу конкуренцију у радној снази, истакао је новинар и уредник политичке рубрике у листу Политика Бојан Билбија на првом округлом столу “(Дез)информисање јавности” у Медија центру Београд.
Он је овако, између осталог, одговорио на питање на који начин је појава интернета и друштвених мрежа утицала на посао новинара и медија.
“Сада, када имамо и грађанско новинарство, када сви имају неке информације, квалитетно новинарство старијег кова које ми негујемо може да буде тржишно угрожено. Не са становишта квалитета, али не побеђује увек квалитет, него и квантитет и брзина и цена. Оно што је бесплатно увек је привлачно, а новине коштају”, навео је он.
Друго је, како је рекао, трка са временом.
“Морамо да прилагођавамо садржај томе да то и сутра буде исто толико занимљиво као и јуче када се то десило, што подразумева прилагођавање духу времена. Морамо да користимо нове технологије, а информације да пласирамо на старомодан начин. На порталу се трудимо да будемо брзи, али нама је штампано издање још увек примарно, мада ми се чини да ће будућност водити у потпуно другом смеру”, сматра овај новинар.
Професорка на Факултету драмских уметности Милена Драгичевић Шешић истакла је да је данас, од саме медијске писмености, много важније развијање једне опште политичке културе и неговање друштвене заједнице, односно социјалног простора унутар кога медији делују.
“Треба неговати свест о друштвеној одговорности сваког медија, био он комерцијалан или јаван”, навела је и додала да је промена коју су донели нови медији “то да се нема времена за аналитичност која ће помоћи друштву да се развије критичко мишљење”. Ако се вест сведе на наслов, сматра она, читаоци је прихватају као чињеницу. Толико су бомбардовани новим вестима да ни о једној не стижу да размишљају, а и новинари који их припремају и пишу тако трче са једне вести на другу.
“Ретки су медији који могу да дозволе новинару да две недеље прати једну тему да би написао један текст. За то вам треба велики број новинара и плата. Ја јесам формирана у неком другом времену где се свакодневно читала Политика, а суботом Нин, па се о томе дискутовало и размишљало, али ми данас не читамо новине, ми конзумирамо вести, не гледамо их да бисмо о њима размишљали и дискутовали. Примамо их к знању и памтимо само ако је нешто јако увредљиво, вулгарно, понижавајуће за другог, или на друге начине ‘атрактивно’”, сматра Драгичевић Шешић.
Асистент на Факултету политичких наука Марко Недељковић скренуо је пажњу на израз “алгоритамски гејткипинг”.
“Медији и уредници су себе увек доживљавали као чуваре капије, као некога ко одлучује шта ће бити објављено, шта не. Данас на то све више утичу алгоритми и због тога је настао тај термин. Њихова улога јесте да персонализују садржај, приликом чега се садржај прилагођава нашим потребама, навикама и ставовима. Ако се мало одмакнете, схватите да ћете тако стално добијати садржај који више читате, више цените, више сте у интеракцији са њим, дакле тај утицај алгоритма сужава разноликост садржаја до ког треба да дођете”, објаснио је Недељковић.
Алгоритми су, сматра он, добра ствар ако говоримо о „ниша публикама“, али код општег информисања овај ефекат, из новинарског угла, и није тако добар. Будући да су мање у прилици да виде и чују другачије ставове, људи су и мање отворени ка њима.
С друге стране, додао је, чини се да су и медији почели да функционишу по том маниру - оно што је некад била релевантност као критеријум да се нешто објави у медијима све више иде у смеру популарности.
“Ми стално говоримо о томе како онлајн мења посао новинара, али мени се чини да су новинари пригрлили онај део који њима олакшава посао, а то је да је лакше доћи до саговорника, међутим онај тежи део, прилагођавање садржаја онлајну, ту нису урадили много”, оценио је Недељковић.
Ако упоредимо онлајн издања домаћих медија са неким светским, додао је, јасно се види да је то други тип садржаја.
“Код нас не постоји ниједан штампани медиј који као типичан садржај на свом порталу има неке новинарске текстове опремљене мултимедијалним садржајима него је то и даље доминантно класичан новинарски текст, иста форма која је креирана деценијама уназад за штампано издање”, навео је он и додао да ће домаћи медији, када унапреде свој садржај до тог нивоа, почети да размишљају и о наплаћивању онлајн садржаја.
Новинар и уредник портала РТС-а Зоран Станојевић је указао да овакво опремање текстова изискује скупе алате и обучене људе, те да није нешто на шта новинари могу тако лако да рачунају.
“Једног тренутка ће ти алати бити можда јефтинији па ће тих ствари бити више и у српским медијима, али тренутно то није нешто што се лако добија”, казао је он.
Бојан Билбија је говорио о отпору који се јавља код публике када је у питању информисање из традиционалних медија због чега се, како је рекао, окрећу алтернативним изворима на интернету.
“Тачно је да нам је нова технологија олакшала да долазимо до саговорника, али су они сад доступни свима, свој конкуренцији, не само мени. Они ће њима рећи ту исту причу, то убија креативност”, навео је Билбија.
Доступност свих у сваком тренутку и осиромашење садржаја као последица тога, сматра овај новинар, доводи до тога да новине изгледају врло слично, због чега људи понекад верују да су алтернативни садржаји на интернету квалитетнији.
“Моје уверење је да нису, али људи често мисле да их традиционални медији лажу, да, у најмању руку, нешто прикривају. Ма како сулудо деловале приче по разним порталима, делу јавности то делује прихватљиво само зато што није мејнстрим”, истакао је Билбија и додао да је отпор према традиционалном информисању нов феноменон који тек треба да буде проучен.
Драгичевић Шешић је као пример окретања од традиционалног информисања навела актуелну тему о вакцинацији.
“Ко ће да чита озбиљне текстове о истраживањима када имамо кратке вести како вакцине остављају разне негативне последице по здравље. Људи у то верују, не вреди више медицинска струка. То губљење поверења јесте феномен али свуда у свету, заводљивост лажних информација је много већа од ригидности сурово тачне информације”, рекла је професорка.
Коментари (1)
Остави коментар01.10.
2020.
Интернету упркос
Кад Влада Србије (коначно) промени менаџмент Политике НМ, најстарији дневни лист на Балкану поново ће постати национална вредност Србије. Интернету упркос.
Одговори