Вести
14. 10. 2020.
Емпатија новинара на делу – најефикаснија у представљању проблема
„Србија без баријера“ требало би да подразумева и да не постоје баријере за паркирање возила особа са инвалидитетом на за то означеним местима.
У недељи за нама екипа емисије САТ је путем Радио-телевизије Србије емитовала веома занимљиву емисију „Ко отима паркинг особама са инвалидитетом?“ у којој је истраживала зашто се у тржним центрима појединци упорно паркирају на такав начин.
Ово је био својеврсни наставак емисије „Како слепи преживаљавају у саобраћају?“, емитоване почетком септембра, у којој је екипа ове емисије посетила школу за ученике са оштећеним видом „Вељко Рамадановић“. Показали су како се потпуно слепа деца сналазе у саобраћају, скрећући пажњу широј јавности колико је битно да сви поштујемо правила пошто нисмо сви исти нити сви имамо исте могућности. Аутор Младен Алвировић је на низу примера током емисије, са повезом преко очију, на веома пластичан начин указао на овај проблем којег већина грађана уопште није свесна.
Исти аутор је у емисији о злоупотреби паркинг места, уз помоћ два параолмпијска шампиона у инвалидским колицима, снимао и интервјуисао све оне који безобзирно паркирају на оваква места и поред јасних знакова упозорења. Ликови возача и регистарске таблице су били замагљени због заштите приватности, али то није могло да сакрије срамоту многих који су се правдали или се дрско понашали, не желећи да признају да су погрешили. Снимљени разговори су одлична студија која бројним примерима приказује овдашњу нарав, васпитање, бахатост и себичност који преовлађују у односу према нашим суграђанима и суграђанкама са инвалидитетом.
Паркинзи тржишних центара увели су праксу јасног означавања паркинг места за особе са инвалидитетом која су лоцирана поред самог улаза у трговине. У почетку означени уобичајеним натписом и бојом, временом су надограђени питањем: „Да ли стварно желите моје место?“.
Нажалост, ни овакви упечатљиви слогани нису брана да се у све већем броју тржних центара ова места злоупотребљавају за паркирање возача којима је тешко да прошетају пар корака више. Проблем је што се видљивим означавањем ових места добра воља руководства тржних центара окончава, јер они не желе да улазе у конфликт и на тај начин се замерају купцима који своје четвтороточкаше тако паркирају.
Зато је хвале вредан пример Младена Алвировића да на неуобичајен начин осветли овај проблем и учини га максимално видљивим на гледаном првом програму јавног медијског сервиса. Његов ауторски приступ у овој прилици ме је подсетио на начин како су то некада на телевизији Б92 радили Душан Чавић и Душан Шапоња у занимљивом документаристичком маниру.
Свестан чињенице да још увек не постоји правна санкција за овакво неприхватљиво понашање, аутор је уз помоћ параолимпијаца Драженка Митровића и Жељка Димитријевића отворио интересантну тему уз предлог градским властима да што пре реше ову правну заврзламу. На тај начин би се изједначио статус паркинг места за лица са инвалидитетом у тржним центрима и на градским улицама на којима се позивањем телефонског броја 3035 400 (који стоји на саобраћајном знаку) конкретно место штити уз помоћ санкције као што је одношење возила и кажњавања возача.
Зато је битно да се настави са продукцијом оваквих медијских садржаја којима се апелује на несавесне поступке појединаца који тако угрожавају јавни интерес који предвиђа да треба максимално олакшати живот особама са инвалидитетом. Хвале је вредан потез екипе емисије САТ која је на овај начин, за само неколико недеља, произвела две значајне емисије које су у гледаним терминима јавног медијског сервиса учиниле видљивим проблеме којих често нисмо свесни, а који су део свакодневице наших суграђана и суграђанки.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.