Вести
29. 10. 2020.
Резултати истраживања „Информисање у дигиталном окружењу” - поглед из угла публике
Само 20 одсто грађана Србије има поверење у вести и медије
Две трећине грађана Србије који се информишу онлајн забринуто је за тачност информација које срећу на интернету, показало је истраживање „Информисање у дигиталном окружењу у Србији” које је спровео Центар за медијска истраживања Факултета политичких наука уз подршку BBC News на српском, наводи се у саопштењу.
Упркос ниском поверењу, само трећина онлине популације у Србији главни извор вести види у традиционалним медијима, доминантно телевизији (30 одсто), наспрам две трећине оних којима је кључни извор вести искључиво на интернету – сајтовима традиционалних медија (35 одсто) или друштвеним мрежама (32 одсто), показало је истраживање.
Како су истакли у саопштењу, за разлику од света, где су највећи разлог за бригу друштвене мреже, код нас је више од половине грађана (51 одсто) забринуто због потенцијално нетачних или обмањујућих информација које се налазе на веб сајтовима и апликацијама, а значајно мањи део њих (20 одсто) брине због таквог садржаја на друштвеним мрежама.
Истраживање „Дигиталне вести” Ројтерсовог инситута за новинарство, по чијој методологији је рађено и ово истраживање, даје просечну слику на основу 40 земаља од које ми значајно одударамо.
Наиме, просек у свету је 40 одсто забринутих због тачности информација на друштвеним мрежама, а 20 одсто на сајтовима.
Брига због нетачних информација на сајтовима последица је општег ниског поверења у медије. Само 20 одсто испитаника у Србији исказало је поверење у вести и медије, што је упола мање у односу на поверење у земљама ЕУ (39 одсто), показали су резултати истраживања.
Принципе дигиталне комуникације већ је велики број људи прихватио и више њих преферира алгоритамску селекцију вести засновану на сопственим претходним изборима (41 одсто) него на професионалној селекцији уредника и новинара (31 одсто), неки су од података из истраживања.
Грађани који се информишу онлајн ипак нису спремни да плате за вести које прате, показали су резултати. Свега четири одсто је на неки начин платило приступ вестима на интернету током протекле године (било као претплату, донацију), док скоро половину ништа не би могло да подстакне да то уради. У већини европских земаља између 10 одсто и 20 одсто плаћа вести, а највише људи одлучује се да плати онлајн вести у Норвешкој (47 одсто).
Такође, приликом прикупљања података за истраживање, уочена је и родна разлика. Жене чешће до вести долазе користећи друштвене мреже (44 одсто жена наспрам 27 одсто мушкараца), а мушкарци у већој мери иду директно на сајтове (52 одсто мушкараца наспрам 34 одсто жена).
Истраживање је показало и да интернет популацију у Србији од свих учесника у јавној комуникацији највише брину политичари као извори вести који би могли пласирати нетачне и непроверене инфорамције. Чак 61 одсто у Србији издваја владу, партије, политичаре као извор потенцијално нетачних изјава који их највише брину, док у свету то сматра 40 одсто.
Међутим, иако су скептични према информацијама које од њих могу чути, већина (59 одсто) сматра да би медији приликом извештавања требало да пренесу и потенцијално нетачне информације које износе политичари, јер је важно да јавност зна шта људи из света политике говоре.
Само 26 одсто сматра да медији не треба да наглашавају ту изјаву, јер то даје политиц̌ару неоправдану паз̌њу, истакнуто је у оквиру истраживања.
Оно по чему се ситуација у дигиталном окружењу у Србији не разликује значајно од глобалних трендова је да вести постају, или су већ постале за онлајн популацију доминантно мобилне, а с тим у вези испитаници и у Србији и у свету кажу да онлајн вести најрадије читају, показало је истраживање „Информисање у дигиталном окружењу у Србији”.
Затим, од традиционалних медија само се још телевизија одржава као релевантан информативни извор вести, док друштвене мреже које привлаче младу публику бележе раст (попут Инстаграма), а заинтересованост за подкаст у Србији (35 одсто) нешто је виша од светског нивоа (31 одсто), један је од података из ове студије.
Током прикупљања података за истраживање показало се да грађани високо вреднују информације о непосредном окружењу у коме живе, а према налазима студије, 90 одсто испитаника је користило неке од извора информација о локалним темама.
Највећи број њих је пратио локалне медије, било традиционалне или онлајн (70 одсто), велики део (44 одсто) се ослањао на мрежу контакта и у личној, непосредној комуникацији сазнавао ствари, а трећина (33 одсто) се информисала путем локалне групе на друштвеним мрежама.
Значајан број испитаника обухваћених овим истраживањем није информисано о постојању српских или регионалних сајтова глобално препознатљивих медија који имају своје редакције и објављују и садржај на српском језику.
Највећи број упознат је са онлајн издањем ББЦ на српском (69 одсто). Више од половине њих никада није чуло за српска онлајн издања „Дојче веле”, „Спутњика”, „Гласа Америке”.
Од људи који прате вести онлајн само 12 одсто њих пасивно конзумира вести, ни на који начин не учествује у даљем разговору о њиховом садржају, нити користи могућност онлајн простора да даље дели или коментарише вести, показало је истраживање.
Истраживање „Информисање у дигиталном окружењу у Србији” спроведено је по упитнику који Ројтерсов институт за студије новинарста са Универзитета Оксфорд користи за своје глобално истраживање о дигиталним вестима (Digital News Project), а који је проширен и прилагођен за потребе истраживања у Србији.
Анкетно испитивање спровео је Ipsos Strategic Marketinga у Србији у периоду од 7. до 20. јула 2020. године, а узорак је чинило 2.008 испитаника старијих од 16 година који бар једном недељно користе интернет за информисање о актуелним догађањима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.