Вести
22. 03. 2012.
Ћурувија - костур у ормару г-ђе Месаровић
У априлу ће се навршити 13 година од убиства Славка Ћурувије и исто толико година од некажњавања налогодаваца те политичке ликвидације.
Само месец дана пре него што је убијен, Ћурувија је, заједно са колегама Срђаном Јанковићем и Зораном Луковићем, био осуђен на пет месеци затвора за “ширење лажних вести“. Мало ко, међутим, чак и у правној јавности, зна да је ту пресуду потврдила актуелна „првосвештеница“ српског правосуђа.
Не само да нова демократска власт, пре свега Демократска странка, као стуб актуелне коалиције, није нашла баш ништа спорно у пресуди коју је Ната Месаровић потврдила Славку Ћурувији у Милошевићево време, него ју је и наградила катапултирајући је на сам врх треће гране власти. Сада је на функцији председнице Врховног касационог суда и Врховног савета судства, одакле суверено спроводи „реформу“ српског правосуђа.
И док цивилни сектор и професионална новинарска удружења упорно, али и безуспешно, захтевају откривање налогодаваца политичке егзекуције Ћурувије и процеса који јој је претходио, али и свих других политичких убистава, правни експерти оцењују да је и након Милошевића на делу остао исти механизам политичке послушности српског правосудја.
Када смо госпођу Месаровић упитали да ли је као тадашњи судија Другостепеног одељења Окружног суда у Београду потврдила пресуду Славку Ћурувији, овако је одговорила:
„Ћурувија код мене никад није био окривљени, никада."
РСЕ: Дакле, нисте били у другостепеном судском већу које је потврдило пресуду против њега 1999?
"То не знам, знате. Ја могу да кажем да није био мој предмет, а да ли сам била у већу – то морам да проверим", казала је Месаровић.
Судија Синиша Важић, данас председник Окружног суда у Београду, који је такође био у судском већу које је 1999. године потврдило петомесечну казну затвора Славку Ћурувији и његовим колегама, за разлику од госпође Месаровић, имао је боље сећање на ту одлуку.
РСЕ: Да ли сте ви били у Другостепеном одељењу Окружног суда које је потврдило првостепену пресуду Славку Ћурувији за клевету?
Важић: Јесам, али то није била клевета – то је било ширење лажних вести, према, ако се добро сећам, члану 218 тадашњег кривичног закона.
РСЕ: Да ли је са вама у судском већу била и госпођа Ната Месаровић?
Важић: Да.
Рециклирани кадрови
Срђан Јанковић, данас новинар Радија Слободна Европа, каже да у судском процесу чак није био ни саслушан, што већ довољно говори о правној валидности тог суђења. Наглашава да је права мета био Славко Ћурувија, а да су он и Зоран Луковић били само колатерална штета. А о сврси тог процеса каже:
“То суђење је искључиво служило томе да Славко Ћурувија буде компромитован, како би га лакше ликвидирали, да се након тога не би подизала прашина у јавности. Крсто Бобот, судија у првостепеном поступку, мене, рецимо, није ни саслушао. Овако је било: у петак је било прво суђење, саслушани су Славко Ћурувија и Зоран Луковић, а требало је да ја будем саслушан у понедељак, дакле, три дана касније. Међутим, у понедељак је већ била саопштена пресуда, без мог саслушања”, подсећа Јанковић.
Кадрови Демократске странке из правосудног ресора, предвођени министарком правде Снежаном Маловић, тврде да су у међувремену извршили фамозну реформу правосуђа, односно, реизбор судија и тужилаца. Како се, онда, могло догодити да госпођа Месаровић, која је потврдила пресуду Ћурувији, не доводећи у питање Милошевићеве законе, а не водећи, као што смо управо чули, рачуна ни о елементарном праву оптуженог да буде и сашлушан, буде промовисана у сам врх правосудног система – питали смо Марка Ђуришића, председника Извршног одбора Демократске странке.
РСЕ: Госпођа Месаровић је у другостепеном поступку потврдила пресуду Славку Ћурувији...
Ђуришић: Не знам, стварно...
РСЕ: Да ли је смело да се догоди да она, не само да је остала у правосуђу него и „кроји“ реформу правосуђа?
Ђуришић: Не разумем стварно питање...
На овом месту је уследило спуштање слушалице.
Угледни адвокат Срђа Поповић оцењује да су многи данашњи кадрови у правосуђу, како каже, рециклирани. Иако се не чуди много над таквим стањем ствари и након рушења Милошевића, оцењује да је случај Нате Месаровић „стварно екстреман“ и то овако објашњава:
„Екстреман је зато што она сама за себе каже да је први човек треће власти. Што је тачно, али што је страшно.
Упитан ко за то сноси највећу одговорност, Поповић одговара:
„Ја могу само да кажем да свако ко се претерано над овим чуди не зна шта ми вучемо кроз судове и тужилаштва деценијама већ. Не зна да напредују они који су спремни да слушају. Ја немам ту невиност да се над тиме много чудим, мада је њен случај екстреман зато што је стварно дошла на једно од најзначајнијих места у држави“, каже Поповић.
Руке се не могу опрати од крви
Реформа судства, односно, реизбор судија, оправдавао се пред различитим слушаоцима различитим аргументима. Тако се чуло и то да је реизбор судија морао бити извршен јер су многи судски посленици постављени или промовисани у време милошевићевско-шешељевске коалиције, између 1998. ид 2000. године. Резултат тог реизбора, међутим, руши тај аргумент јер је апсолутна већина, 52 одсто реизабраних судија, радила или напредовала управо у том периоду, каже за Радио Слободна Европа Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије и додаје:
„С друге стране, многи људи који су после 2000. године први пут изабрани или они који су промовисани у више судове – нису изабрани“.
Историчарка и супруга убијеног новинара не чуди се што до дана данашњег није извршена рехабилитација Ћурувије и његових колега, односно, што судска пресуда против њих није поништена. Бранка Прпа то објашњава тиме што за то нема политичке воље стуба владајуће коалиције.
„Кључна је одговорност Демократске странке јер је Демократска странка та која је предводила 5. октобар. Они не могу сада да рехабилитују Социјалистичку партију Србије на начин да не проблематизују ону прошлост због које је и настала петооктобарска побуна“, каже Прпа.
Ако ништа друго, каже наша саговорница, јавна одговорност отвара питање лустрације.
„Не могу људи који су учествовали у таквим стварима да икад више обављају јавне функције. Могу да се баве другим пословима – и то је потпуно у реду, слободни су људи, али не могу да раде на пословима који подразумевају државне и јавне функције које су вршили док су сервисирали један тоталитарни концепт и државе и друштва, који је резултирао смрћу људи“, објашњава Бранка Прпа.
Независно удружење новинара Србије је још 1999. године протестовало против срамне пресуде Ћурувији и колегама, а средином прошле године је од Вишег суда захтевало њјихову рехабилитацију. „Реформисано“ правосуђе, међутим, „брани се ћутањем“.
„До данас нисмо добили никакву информацију да ли је поступак покренут“, каже генерални секретар НУНС-а Света Раковић.
Установљавање и истеривање одговорности тим је неизбежније јер ово није тек пука прича о разликама у политичким мишљењима или о сукобу зараћених идеологија, указује Бранка Прпа.
„Овде су у питању смрти људи и то не може да се гурне под тепих као што се то овде покушава. Од свега човек може у животу да опере руке – осим од људске крви. Од тога се руке опрати не могу“, упозорава Прпа.
Бранка Тривић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.